- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Kad najbogatiji čovek na svetu pokaže interesovanje: Šta to ima srpska voda što druge nemaju

© AP Photo / John RaouxIlon Mask
Ilon Mask - Sputnik Srbija, 1920, 15.05.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Neke od najpoznatijih srpskih voda su već u vlasništvu stranih kompanija. Zainteresovanost još jednog stranog kupca za neku srpsku vodu stoga svakako ne bi izazvala takvo interesovanje da nije reč o Ilonu Masku, sa 265,4 milijarde dolara najbogatijem čoveku na planeti.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Da li će rezultati testiranja pokazati da je vojvođanska jodirana voda „Minakva“ ono što Mask traži, ili će se ipak opredeliti za neku evropsku vodu za koju je takođe zainteresovan, videće se.
Naravno, pitanje je i da li su vlasnici fabrike u većinskom porodičnom vlasništvu i u manjem delu investicionog fonda „Grejt voters investment“ uopšte zainteresovani za novog suvlasnika ili bi to bila ponuda koja se ne odbija.
„Srednja fabrika vode, ništa preterano, veliko učešće na marketu, ništa preterano jak značaj brenda. Jednostavno, ponavljam još jedanput, očigledno je sam karakter vode kao vode koja sadrži puno joda opredelio interesovanje za takvu investiciju“, kaže za RTS prof. dr Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta.
U Srbiji trenutno ima oko 300 aktivnih izvora i tridesetak kompanija koje se bave flaširanjem mineralnih voda. Sa potrošnjom od 80 litara flaširane vode po stanovniku godišnje na začelju smo evropske liste jer smo jedna od retkih zemalja gde voda može da se pije sa česme.
Situacija se popravlja poslednjih godina sa proizvodnjom aromatizovanih voda čija su proizvodnja i izvoz duplo povećani.
„Skoro 20 odsto od onoga što proizvedemo, mi i izvezemo, a pošto je tržište liberalizovano znači takođe i da uvozimo vodu ali je taj uvoz negde oko 10 odsto vrednosti našeg izvoza voda, tako da smo tu još jako dobri“, kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.
Voda je proizvod u čijoj ceni najviše učestvuje ambalaža. Zbog toga, ali i sve viših cena transporta potrebne su velike količine da bi se izvoz isplatio, a za to su potrebna i nova ulaganja.
„Niko ne može da uzme taj izvor vode pa da ga negde ponese, da ga stavi na rame, nego će ta voda tu da teče samo treba naplaćivati adekvatnu vodnu rentu“, kaže profesor Aćimović.
Visoke naknade za korišćenje podzemnih voda kakve smo imali u jednom periodu odbijale su investitore.
„Nove kompanije koje ulaze u vlasništvo praktično dolaze sa novim tržištima i samo dodaju našu vodu svom portfoliju proizvoda koje već rade na tim drugim tržištima tako da je jedan od uspeha izvoza vezan i za tu priču“, kaže Bogunović.
Cela istočna i jugoistočna, južna, jugozapadna pa i deo zapadne Srbije, bogati su podzemnim izvorima voda, a zahvaljujući sastavu zemljišta po kvalitetu su u samom svetskom vrhu, preneo je RTS.
Voda - Sputnik Srbija, 1920, 29.08.2017
Bukti rat za vodu — Može li Srbija vratiti izvore od stranaca
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala