- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Koliko vrsta otrovnica živi u Srbiji i da li je strah od zmija opravdan?

Poskok - Sputnik Srbija, 1920, 16.05.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Od približno 3.500 poznatih vrsta zmija, otrovno je samo 10 odsto, a u našim krajevima žive samo tri otrovnice – šarka, poskok i planinski šargan. Nije neobično da se zmije pojavljuju i u urbanim sredinama. Napadaju čoveka samo iz straha i ukoliko su ugrožene ili ih nagazite.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Stručnjak za zmije, herpetolog, Rastko Ajtić kaže za RTS da postoje načini kako da razlikujemo zmije i da su neotrovnice brze i pokretne, dok su otrovne zmije trome. Ističe i da čuveni savet da treba lupiti štapom da se zmije razbeže na našim prostorima ne funkcioniše. Poručuje da je prvo i osnovno pravilo kad sretnemo zmiju: nema mesta panici.
Proleće je vreme kada zmije izlaze iz skrovišta. Kako nam dolazi još toplije vreme, možemo očekivati da se one još više razgmižu po selima, gradovima, prirodi.
"Ova godina jeste malo veći problem u odnosu na nekoliko prethodnih godina zato što smo imali prvo taj jedan topliji period koji je bio prekinut hladnijim na nedelju, dve dana, i onda smo imali neko pomeranje kod flore i faune, pa i kod zmija, u smislu da je za neke dve nedelje bio odložen njihov prirodni ciklus – parenja, ritualnih borbi mužjaka, svadbenih igara mužjaka i ženki", objašnjava Ajtić.
Ističe da je u narednih nedelju do dve dana period kada je povećana mogućnost sretanja zmija u prirodi.
Na pitanje kada je najveća aktivnost zmija, Ajtić kaže da u većini slučajeva, kada su temperature normalne, to sve bude gotovo od 1. do 5. maja.
"Sada imamo slučaj da je već sredina maja. Dešava se da kada je normalna godina, kada su zmije u pitanju, da imate taj prvi izlazak mužjaka iz perioda mirovanja zimskog, to moraju da prođu, pa onda imaju ritualne borbe, traženje ženki i sam proces parenja", dodaje Ajtić.
Ističe da je to period kada ljudi prijavljuju da su videli zmijsko klupko ili zmijski splet – to je njihov način parenja.
"Zmije nemaju ekstremitete, pa imaju neke druge modifikacije za parenje u prirodi, imaju posebne stimulacije ženki, posebne stimulacije između mužjaka kada dođe do tih ritualnih borbi – sve to podstiče sam proces parenja", navodi Ajtić.

U Srbiji tri otrovne vrste zmija – kako ih prepoznati

Ukazao je na to da u Srbiji ima tri vrste otrovnih zmija od ukupno deset. Za poskoka i šarku svi znamo.
"Planinski šargan ili ursinijeva šarka – to je treća vrsta otrovne zmije koja živi na visokoplaninskim pašnjacima", kaže Ajtić.
Kada je reč o razlikovanju otrovnih i neotrovnih zmija, poskok koji je najrasprostranjenija otrovna zmija u Srbiji, može se prepoznati po svojoj romboidnoj šari koja svojim obodima podseća na lišće hrsta.
"Obično se i sreće u hrastovim, grabovim šumicama i šumarcima i nikad nije na nekom baš otvorenim staništu", dodaje.
Šarka kao vrsta, dodaje, ima izrazitu cikcak šaru.
"Neke od najopasnijih otrovnica sveta uopšte nisu šarene, one su jednobojne. Kobre, mambe su uniformno obojene, iako su jedne od najopasnijih vrsta", navodi Ajtić.

Brze i pokretne su neotrovnice, otrovne zmije su trome

Ističe da neotrovne zmije mogu da budu dugačke i preko tri metra, dok otrovnice ne prelaze prosečnu dužinu od sedamdesetak centimetara.
Pored toga, neotrovne vrste su prilično trome, uopšte nisu brze.
"Šarka, poskok, planinski šargan su baš trome vrste i ako ih uhvatite za rep ne mogu da se popnu uz svoje telo i da vas dohvate", kaže on.
Ističe da su u preko 90 odsto slučajeva zmije koje sretnemo neotrovne, ali da može da se desi da ih pomešamo sa neotrovnim i da se uplašimo.
"One su izuzetno pokretne i brze i one su najčešće te koje nam pređu put i tu su na nekim mestima gde možemo da ih vidimo, a otrovne vrste imaju taj običaj da miruju – vi možete da prođete 10, 15 puta pored nje, a da i ne primetite, jer to je njen način da se odbrani od svojih predatora, ali i da čekaju svoj plen", ističe Ajtić.

Kako da se ponašamo kada sretnemo zmiju

Na pitanje kako da se ponašamo kada se sretnemo sa zmijom, kaže da je prvo i osnovno pravilo da ne paničimo.
"Ljude obično interesuje šta će se desiti ako ih ujede otrovna zmija. Ne dešava se smrtni ishod tek tako, to je individualna stvar, svaki organizam reaguje drugačije na otrov, ali ako ste u nekom normalnom kondicionom stanju i nemate neku pridruženu bolest nećete imati problema", navodi Ajtić.
Kaže da ako se desi ujed neotrovne zmije nema nikakvih problema i ne moramo ni ići lekaru, ali ukoliko nismo sigurni koja je zmija u pitanju obavezno terba posetiti lekara.
Kada je reč o čuvenom savetu da li treba lupati štapom i da li to zmije osete i razbeže se, kaže da to ne funkcioniše kod vrsta koje kod nas žive.
"Postoje vrste kao što su neke severnoameričke zvečarke koje su razvile jako dobar mehanizam da osete te vibracije podloge, jer su koevoluirale sa velikim biljojedim vrstama koje su se hranile njima – da ne bi stale na njih, a druga modifikacije je bila zvečka na kraju repa koja daje informaciju da su one tu i da ih zaobiđete", objašnjava.
Poručuje da ako zmija ima dovoljno prostora da pobegne ona će to svakako da uradi.
"Ako joj priđete rukom, u bezizlaznoj situaciji probaće da vas ujede, ali to će uraditi i bilo koja druga životinja. Kod otrovnih vrsta, postoji tzv. opominjući suvi ujed koji nije opasan u smislu da je ona ispustila otrov i da ćete imati problema", dodaje Ajtić.

Kada zmija ispušta otrov

Ističe da je ispuštanje otrova kod njih voljna radnja i da ako proceni da joj nismo plen – onda ima suvi ujed. "Onda se ti slučajevi prate kod lekara da li ima nekih promena", dodaje.
Ističe da sve zmije imaju zube i to čak nekoliko nizova zuba.
"Zubi su kod svih vrsta povijeni unazad, jer nemaju ekstremitete i moraju da pridržavaju plen kojim se hrane", objašnjava Ajtić.
Ističe da neotrovne zmija davi plen kao neki udavi, jer nema otrova i čeka da se plen parališe.
"A kod neotrovne vrste zmija imamo nekoliko nizova zuba, na mestu ujeda se to vidi, a kod otrovnih su to uvek dva ujeda koja se jasno vide. Kod većih primeraka je možda oko jedan centimetar razmaka između ta dva ujeda", navodi Ajtić.
Ističe da kod ujeda zmija uvek počne da cure limfa i sukrvica.
Kada je reč o pružanju prve pomoći, ističe da ako dođe do ujeda treba iscediti mesto ujeda, jer je otrov gusta žućkasta tečnost, i uputiti se lekaru.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala