- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

„Ovo je opasno mesto“: Na delu sistematsko zastrašivanje Srba, a cilj -paraliza sistema

© AP Photo / Darko VojinovicUčionica
Učionica - Sputnik Srbija, 1920, 16.05.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Najnovija lažna pretnja podmetnutim bombama u školama je sistematsko zastrašivanje radi hroničnog izazivanja straha, uz poruku da je ovaj svet opasno mesto, smatra klinički psiholog Aleksandra Janković. Reč je o uticaju na psihu dece i stvaranju osećaja nesigurnosti i ugroženosti, posebno kod najosetljivije populacije.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Prikaži preko celog ekranaIzađi iz režima celog ekrana
Jutros je opet stigla takva dojava i to u preko sto škola u Beogradu, kako osnovnih tako i srednjih. Kontradiverzione ekipe MUP-su još tokom prepodneva u velikom broju škola obavile detaljnu proveru i utvrđeno je, kao i u ranijim situacijama, da su dojave o postavljenim bombama bile lažne.

Svesno režirano zastrašivanje

Koliko god se činilo da ponavljanje takvih dojava ostavlja manju uznemirenost nego što je to bilo posle prve takve situacije Jankovićeva ukazuje na posledice.
„Doživljaj da je svako mesto pa i škola postalo opasno, a posebno za decu koja su osetljivija, plašljivija, to je nešto što može da napravi hroniničan doživaljaj straha, uz poruku da je ovaj svet opasno mesto. Pritom, to privikavanje da su to lažne dojave ipak s druge strane ostavlja mogućnost kao iz one priče o čobaninu koji je vikao vuk, vuk. Tako da to baš nisu bezazlene stvari“.
Naša sagovornica to učestalo dojavljivanje o podmetnutim bombama u tržnim centrima, školama, zoološkom vrtu, ne vidi kao akciju poremećenih pojedinaca koji bi voleli da se iskažu. Tu je, po njenoj oceni, reč o sistematskom i planskom delovanju da se napravi taj osećaj velike neprijatnosti, da se ljudima učini opasnim sve ono što bi moglo da bude prijatno, što je po definiciji važno za njihov duhovni i duševni razvoj.
© Depositphotos / Photographee.euDojave o podmetnutim bombama u školama mogu da stvore hroničan doživljaj straha
Tužna i uplašena deca - Sputnik Srbija, 1920, 16.05.2022
Dojave o podmetnutim bombama u školama mogu da stvore hroničan doživljaj straha

I roditelji važan deo priče

Potvrda toga je i osećaj Jovane, prvaka u Osnovnoj školi „Veselin Masleša“, koja se, kako je rekla Sputnjiku, veoma uplašila kada su im rekli zašto neće moći da uđu u školu. Među decom u dvorištu škole neka su, kako kaže, pričala, a neka sasvim zaćutala na tu vest. Na pitanje da li joj je laknulo kada se posle pregleda škole ispostavilo da bombe nema, ona je iskreno rekla: Još se pomalo plašim.
Na to da je reč o sistematskom zastrašivanju, po oceni Jankovićeve, ukazuje to što ovo nije prvi slučaj, što se počelo sa pretnjama malom broju škola, da bi potom na udaru bilo više od njih 20, i to ne samo u Beogradu, da bi sada dojava stigla u čak oko sto škola.
Roditelji su, kako smatra, u tome važan deo priče, jer je pitanje da li oni ulaze u paniku, kako da se ponašaju u toj situaciji, da li decu uopšte da puštaju u školu, da li da ih sklone. To je postalo porodični problem, jer će se roditelji u jednom trenutku zapitati može li to da postane i realno i kako da svoju decu zaštite. To je na svaki način veoma bolno uznemiravanje javnosti, ističe ona.

Psihopatska struktura ličnosti

Jankovićeva uz to ukazuje da te dojave govore i o psihološkom profilu onih koji ih šalju.
„To jesu psihopatološke strukture u smislu poremećaja ličnosti, često antisocijalne i kod njih ne postoji ništa što je svetinja i niko koga treba poštedeti neprijatnosti. One se u svom enormnom egocentrizmu ponašaju kao kontrolori sudbine. Daju sebi na značaju time što oni kontrolišu da li će se nešto odigravati, ili ne, da li će se normalno funkcionisati, ili ne. Prosto imaju privid da su gospodari sveta“, kaže ona.
Posebno je, kako dodaje, uznemirujući trenutak u kome se sve to dešava.
CC0 / / Dojave o lažnim bombama su subverzivna aktivnost koja ima za cilj da parališe sistem bezbednosti
Procesor - Sputnik Srbija, 1920, 16.05.2022
Dojave o lažnim bombama su subverzivna aktivnost koja ima za cilj da parališe sistem bezbednosti
„Vrlo je nezgodan sklop u aktuelnom trenutku kada postoji ogromna napetost i kada se ratuje i ljudi stradaju, katastrofalno je priključivati se tome na jedan ovako morbidan način. To samo veoma poremećenom umu može da donese osećaj važnosti i zadovoljstvo“, nema dilemu naša sagovornica.

Subverzivna aktivnost

Na pitanje šta država može da preduzme u ovom slučaju sve češćih dojava kojima je ciljna grupa postao najosetljiviji deo populacije, dr Slobodan Anđelković sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost u Beogradu, kaže da država tu ne može mnogo da učini.

„Jedino je rešenje da se otkrije izvor ovakvih pretnji i da se eliminiše. To je jedina opcija i pitanje je koliko će tu naš sistem bezbednosti biti efikasan. Ove dojave o lažnim bombama su zapravo jedna subverzivna aktivnost koja ima za cilj da parališe naš sistem bezbednosti, a ovde u konkretnom slučaju i da parališe naš obrazovni sistem. Deca su zaista jedna ranjiva kategorija“, kaže on za Sputnjik.

Naš sagovornik napominje da MUP ima određene procedure kako se postupa u slučaju ovakvih dojava i jednostavno mora da se izađe na teren i da kontradiverzione ekipe odrade svoj posao. To, kako napominje, nije uvek jednostavno, jer Ministarstvo na raspolaganju ima ograničena sredstva.

Ipak, procedura mora biti poštovana

„Mi imamo tu kontradiverzionu ekipu koja funkcioniše u okviru policijske brigade, ali njihova sredstva, kapaciteti i ljudstvo su ograničeni. U istom trenutku morate da izađete na 100 lokacija i da odradite posao. To je gotovo nemoguće. Bez obzira što svi mi pretpostavljamo da je u pitanju lažna dojava, ne sme da se rizikuje. Mi smo gotovo sigurni da je lažna dojava, ali nismo u potpunosti. Niko nije spreman da preuzme tu odgovornost na sebe i da ne dozvoli takvu proveru, tako da je ovo zaista jedna specifična situacija“, ističe naš sagovornik.
Na pitanje da li je moguće zahvaljujući današnjoj visoko sofisticiranoj tehnologiji ući u trag onima koji šalju takve dojave, Anđelković kaže da te savremene tehnologije sa sobom generišu i savremene oblike rizika koji nam do sada nisu bili poznati.

Sigurno sa teritorije druge države

Ukoliko, kaže on, i otkrijemo odakle je ta pretnja došla, pitanje je da li možemo da je eliminišemo, jer ako je stigla sa teritorije druge države onda takva mogućnost ne postoji.
„Ako je stigla sa teritorije druge države, a gotovo je sigurno da je tako, onda jedino što možemo da uradimo jeste da u jednom partnerskom odnosu zahtevamo da se taj problem razreši. A tu postoji drugo pitanje, da li u toj državi ima političke volje da se taj problem razreši“, zaključio je Anđelković.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala