- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Ovo je tek početak: Posle Jugoslavije i SSSR „blagodet“ bonova i tačkica osetiće i Evropska unija

CC0 / Pixabay/PeterBe / Pocepana zastava EU
Pocepana zastava EU - Sputnik Srbija, 1920, 28.05.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Ono što je u Evropi do juče bilo nezamislivo dogodilo se u Francuskoj . Nekoliko gradova u zemlji sa najjačom poljoprivredom u EU počelo je da deli vaučere za kupovinu hrane kako bi stanovnicima kompenzovali rast cena namirnica. Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da je to tek početak i da će situacija biti mnogo teža.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Prikaži preko celog ekranaIzađi iz režima celog ekrana
Građanima sleduju bonovi u vrednosti od pet, 20 i 30 evra. Pravo na tu vrstu podrške imaće približno osam miliona Francuza. Ideju o podeli vaučera za hranu domaćinstvima sa srednjim i niskim primanjima predložio je francuski predsednik Emanuel Makron još pre predsedničkih izbora, a gradonačelnici pojedinih gradova su, ne čekajući uredbu vlade u Parizu, sami uveli bonove za hranu.

Budućnost na „tačkice“

Izvesno je da se posle pandemijske krize na koju se nadovezala ukrajinska skoro ne može očekivati stabilizacija situacije. Međunarodna organizacija rada je ovih dana najavila da će na kraju drugog kvartala u svetu biti 123 miliona radnih mesta manje nego uoči početka pandemije.
Visoka inflacija, posebno izazvana cenom energenata i hrane, koja će dovesti do skupljeg zaduživanja i pada proizvodnje, već je, dakle, proizvela efekat života na „tačkice“.
Nije to, međutim, nepoznanica ni nama ni drugima. U ratnim i poratnim vremenima i u vremenima krize kada nema dovoljno robe na tržištu, raspodela se racionisala uz pomoć bonova.
© Sputnik / Lola ĐorđevićRedove za hranu na bonove u kriznim vremenima su smenili oni za besplatnu narodnu kuhinju
Narodna kuhinja - Sputnik Srbija, 1920, 27.05.2022
Redove za hranu na bonove u kriznim vremenima su smenili oni za besplatnu narodnu kuhinju

Jugosloveni su „tačkice“ odavno potrošili

Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji se dobijala roba na takozvane tačkice, bonove različitih boja za različitu „klasnu“ pripadnost, odnosno za različit stepen nemanja u opštem poratnom siromaštvu. Bilo je i onih koji ih po proceni vlasti nisu zaslužili. Koji jesu dobijali su ih svakog meseca i ljudi su strpljivo u redovima čekali za svoje sledovanje ulja, brašna, sapuna, konzervi sa čuvenim Trumanovim jajima u prahu, za štof, cipele.
Energetska kriza sedamdestih, takozvani prvi naftni šok, doveo je do nestašice benzina. Redovi za govorivo u Americi bili su opšta pojava i čak bili odštampani bonovi u te svrhe. Nemačka, Velika Britanija i Švajcarska su ograničile letenje i zabranile korišćenje vozila nedeljom.

Bonovi za benzin i votka na talon

U Jugoslaviji su 1982. uvedeni bonovi za benzin, a naredne godine i za ulje, prašak za veš, kafu… Za vreme sankcija kojima je Srbija bila izložena u devedesetim godinama prošlog veka bila je primorana da u pojedinim momentima izdaje bonove za hleb, ulje, benzin, so, šećer, deterdžent.
Posle raspada SSSR-a, 1991. u Rusiji su uvedeni taloni za osnovne životne namirnice - šećer, žitarice, meso, duvan, puter, ulje, sapun, čak i votku.
U aktuelnoj krizi koja visokim cenama posebno pogađa tržište hrane zato ne treba da čudi ovakav potez Francuza, koliko god izgledao neverovatno.

Kratkovida EU politika

„Evropa plaća cenu kratkovide politike u kojoj oni kao neko ko drži finansijske ključeve u svojim rukama i štampaju novca koliko im je potrebno, nisu baš razumeli da može doći do situacije u kojoj joj to neće mnogo značiti, jer neće biti realnih dobara. Sada se zapravo oni suočavaju sa tim“, kaže za Sputnjik profesor Ekonomnskog fakulteta, dr Savić.
Udobna pozicija Zapada koji je 365 dana u godini imao mogućnost da nabavlja sve što poželi od namirnica širom sveta po povoljnim cenama i održava standard svog stanovništva sada se, kako napominje, strahovito promenila.
On ne spori da ukoliko gledamo odnos ponude i tražnje, u svetu i dalje ima svega, ali zemlje zbog psihoze rata i potencijalnih nestašica gledaju da kupe i ono što im u ovom trenutku ne treba da bi ojačale rezerve i obezbedile se za neki naredni period.
CC0 / Pixabay / Vreme jeftine hrane je prošlo
Kolica u prodavnici - Sputnik Srbija, 1920, 27.05.2022
Vreme jeftine hrane je prošlo

Prošlo vreme jeftine hrane

„Što se tiče hrane dolazi do značajnog disbalansa koji će u narednom periodu biti sve veći i veći i to je problem koji Evropa ne može da reši u ovom trenutku zato što je prošlo vreme jeftinih poljoprivrednih proizvoda. To je posledica dva faktora – brodski prevoz je u međuvremenu poskupeo još pre dve godine sa pandemijom i sada to samo eskalira, uz aktuelnu krizu koja tera na pravljenje zaliha. Verovatno će biti dovoljno hrane samo je pitanje po kojoj ceni", kaže naš sagovornik.
On, pri tom, napominje da rast cena nikada u istoj meri ne prati i rast plata, a na pitanje čeka li i druge evropske zemlje život na „tačkice“, on kaže da to zavisi od toga na šta se koja zemlja u proteklom periodu orijentisala.
Savić ističe da su primarni proizvođači uvek u najgoroj poziciji kada ekonomija dobro funkcioniše. Kada se, međutim, globalna ekonomija izbaci iz ravnoteže, upravo oni imaju najmanje problema i mogu da snabdevaju domaće tržište.

Vreme primarnih proizvođača

Iako smatra da Srbija ne treba da strahuje i da će biti dovoljno hrane, samo je pitanje po kojoj ceni, ovo je, kaže, upravo ona situaciju na koju je jedan broj ekonomista upozoravao kada je prodat Poljoprivredni kombinat Beograd, Al Dahri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Mora se uvek misliti na prehrambenu sigurnost svojih građana, jer u problematičnim vremenima stranac sigurno hranu neće prodati na našem tržištu nego u sopstvenoj zemlji ili onima koji mogu skupo da plate, objašnjava Savić.
„Polako dolazi vreme primarnih proizvođača koji sada u rukama drže deo noža i deo kolača. Evropa je dugo vremena bila u dobroj poziciji i mogla je da obezbedi niske cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i podiže značajno životni standard. Sada se situacija značajno menja kod onih koji nemaju domaću proizvodnju. Sve te zemlje su opasno ugrožene iz dva razloga – ili nemaju dovoljno proizvoda ili ako imaju njihova je cena vrtoglavo visoka“, ocena je Savića.

Za hranu mora da ima

Na pitanje u kojoj meri će države EU već iscrpljene pomaganjem privredi i građanstvu zbog posledica pandemije, biti u prilici da naprave socijalne karte i pomognu one koji nisu u mogućnosti da plate tako visoke cene hrane, naš sagovornik smatra da će moći s tim što će cena toga u nekim državama biti odustajanje od nekih drugih investicionih projekata.
© SputnikProtesti „žutih prsluka“ u Parizu
Protesti „žutih prsluka“ u Parizu - Sputnik Srbija, 1920, 27.05.2022
Protesti „žutih prsluka“ u Parizu
I mi ako dođemo u tu situaciju, s obzirom na razvijenu investicionu aktivnost koju imamo poslednjih godina , moraćemo da preusmerimo deo tog novca za zaštitu životnog standarda, mišljenja je Savić.
To, kako podvlači, važi za sve zemlje, ali i dodaje da nije poenta samo da stanovništvo preživi nego da ne dođe do socijalnih nemira. Francuzi su jaka socijalna država i pokret „žutih prsluka“ je, podseća on, nastao iz socijalnih razloga, čim su im ukinute neke pogodnosti.
Zato su bonovi, „tačkice“, socijalne karte, kako god se zvale, izvesnost.
„Taj psihološki efekat je strahovit kada ljudi čuju za socijalne karte u jednoj bogatoj Francuskoj, a to je početak. Situacija će biti mnogo teža, neuporedivo teža“, kaže naš sagovornik.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala