- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Potpuno dešifrovan genom muškarca iz Pompeje

© AP Photo / Parco Archeologico di PompeiDetalj sa luksuzne starorimske kočije nađene na arheološkom nalazištu u Pompeji
Detalj sa luksuzne starorimske kočije nađene na arheološkom nalazištu u Pompeji - Sputnik Srbija, 1920, 28.05.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Naučnici su prvi put sekvencirali ceo genom čoveka koji je stradao u Pompeji tokom erupcije Vezuva 79. godine nove ere. Izveštaj o studiji je objavljen u časopisu „Sajentifik riserč“.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Prikaži preko celog ekranaIzađi iz režima celog ekrana
Geogenetičar Gabrijel Skorano sa Univerziteta u Kopenhagenu i njegove kolege izvukli su DNK iz ostataka dvoje ljudi pronađenih u Kući kovača u Pompeji. Skeleti su otkriveni još tridesetih godina prošlog veka. Sudeći po obliku, građi i dužini kostiju, jedan je pripadao muškarcu koji je u trenutku smrti imao između 35 i 40 godina, a drugi ženi starijoj od 50 godina.
Ceo genom se mogao sekvencirati samo iz ostataka muškarca, jer su postojale praznine u sekvencama dobijenim od žene.
Pompejski DNK upoređen je sa podacima dobijenim od 1030 stanovnika antičkog sveta i 471 modernog čoveka iz Zapadne Evroazije. Žrtva Vezuva bila je genetski najbliža stanovništvu Apeninskog poluostrva u vreme Rimskog carstva i stanovnicima savremene centralne Italije. Međutim, analiza DNK mitohondrija i Y-hromozoma čoveka otkrila je njegovu razliku od sunarodnika: jedna grupa gena u to vreme pronađena je samo kod ostrvljana sa Sardinije.
Kako navode autori studije, drevni genom je bilo moguće dešifrovati zbog činjenice da su piroklastični materijali koji su prekrili grad za kratko vreme pružili zaštitu od faktora životne sredine koji uništavaju DNK, poput kiseonika.
Ranije su naučnici mogli da sekvenciraju samo kratke delove mitohondrijske DNK od ljudi i životinja iz uništenog grada.
Iskopavanja u Kući kovača (poznatoj i kao Stolarska kuća ili Stolarska kuća, Casa del Fabbro) vršena su 1914, 1927. i 1933. godine. Pored posmrtnih ostataka ljudi, u kući su pronađeni novčići, nakit, bočice parfema, merni i geodetski instrumenti. Na fasadi je bila ispisana romantična poruka, koja je kasnije izgubljena: „Sekund šalje pozdrave svojoj Primi, gde god da je. Preklinjem vas, gospodarice, volite me.“
Luksuzna starorimska kočija nađena na arheološkom nalazištu u Pompeji - Sputnik Srbija, 1920, 01.03.2021
Starorimski „lamborgini“: Otkrivene luksuzne kočije u Pompeji /video, foto/
Restaurator radi na zidnoj slici u Kući ljubavnika, „Casa degli Amanti“ u antičkom gradu Pompeji. - Sputnik Srbija, 1920, 19.02.2020
Uskrsle iz pepela: Jedinstvene vile iz drevne Pompeje otvorene za javnost posle 40 godina
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala