- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Prvi pacijent primio modifikovani virus boginja koji ubija ćelije raka

CC0 / Pixabay / Ćelije raka
Ćelije raka - Sputnik Srbija, 1920, 29.05.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Eksperimentalni virus koji ubija ćelije raka prvi put je u okviru kliničkog ispitivanja primenjen na čoveku, sa nadom da će se otkriti nov način uspešne borbe protiv malignih tumora.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Potencijalni lek, nazvan CF33-hNIS (ili Vaksinija), zapravo je ono što se zove onkolitički, genetski modifikovani virus dizajniran da selektivno inficira i ubija ćelije raka, a poštedi zdrave.

Modifikovani virus boginja

U slučaju CF33-hNIS, modifikovani virus boginja deluje tako što ulazi u ćelije i umnožava se. Na kraju, zaražena ćelija puca, oslobađajući hiljade novih virusnih čestica koje deluju kao antigeni, stimulišući imuni sistem da napadne obližnje ćelije raka.
Prethodna istraživanja na životinjama pokazala su da lek može da iskoristi imuni sistem na ovaj način da lovi i uništi ćelije raka, ali do sada nije rađeno testiranje na ljudima.
Centar za borbu protiv raka i istraživački centar „Grad nade“ u Los Anđelesu i biotehnološka kompanija „Imugena“ sa sedištem u Australiji — sada najavljuju da je prvo kliničko ispitivanje na ljudima u toku.
„Naše prethodno istraživanje pokazalo je da onkolitički virusi mogu stimulisati imuni sistem da reaguje i ubija ćelije raka, kao i da stimuliše imuni sistem da bolje reaguje na druge imunoterapije“, izjavio je onkolog i glavni istraživač, Daneng Li.
„Verujemo da CF33-hNIS ima potencijal da poboljša ishod bolesti kod naših pacijenata“, dodao je on.
Otključavanje tog potencijala će prvo zavisiti od toga da li je CF33-hNIS bezbedan za ljude, pri čemu će se prva faza ispitivanja fokusirati na bezbednost i podnošljivost leka.

Kliničko ispitivanje na ljudima

Očekuje se da će kliničko istraživanje obuhvatiti ukupno 100 učesnika, od kojih će svaki biti odrasli pacijent sa metastatskim ili uznapredovalim tumorima koji su prethodno prošli najmanje dve terapije standardnog lečenja.
Kada budu uključeni u ispitivanje, te osobe će dobiti niske doze eksperimentalnog tretmana putem direktne injekcije ili intravenozno.
Ukoliko prvi rezultati budu pozitivni i ustanovi se da je CF33-hNIS bezbedan za ljude i dobro se podnosi, dodatni testovi će istražiti kako se lek uparuje sa pembrolizumabom, postojećim tretmanom koji se već koristi u imunoterapiji raka.
Verzija virusa koja se sada klinički testira proizvodi humani natrijum-jodidni simporter (hNIS), protein koji omogućava istraživačima da snime i prate replikaciju virusa, kao i da omogućava dodatni uticaj na ćelije raka dodavanjem radioaktivnog joda.
Međutim, pre nego što se utvrdi efikasnost, istraživači će prvo tražiti da vide koliko dobro pacijenti podnose lek, beležeći učestalost i ozbiljnost bilo kakvih neželjenih posledica, a takođe proveravaju i koliko dobro učesnici podnose povećavanje doza.
Sekundarne posledice — uključujući procenu o tome koliko efikasno CF33-hNIS smanjuje tumor — biće analizirane kasnije, ali s obzirom da se očekuje da će ispitivanje trajati dve godine na više kliničkih lokacija, verovatno će proći neko vreme pre nego što saznamo kompletne rezultate.
Ipak, neophodno je obuzdati očekivanja, jer obećavajući rezultati u pretkliničkim eksperimentima ne garantuju nužno slične uspešne rezultate u narednim istraživanjima na ljudima, navodi „Sajens alert“.
Ako se pokaže da je lek bezbedan i da se dobro podnosi, medicina bi možda bila na pragu otkrivanja novog moćnog sredstva za borbu protiv tumora, napomenula je Suzan Varner, onkolog koja je rukovodila timom koji je proučavao efekte CF33 na tumore kod miševa.
„Naš onkolitički virus trenira imuni sistem tako što cilja određenu ćeliju raka. Što znači da ako slična ćelija raka ikada pokuša da ponovo izraste, imuni sistem će biti spreman i čekati da je isključi“, navela je Varnerova.
Još niko sa sigurnošću ne zna da li će CF33-hNIS učiniti ista čuda kod ljudi, ali ako uspe, biće to tek druga onkolitička virusna terapija odobrena u Sjedinjenim Državama, osim modifikovane verzije virusa herpes simpleks, koji se koristi u imunoterapiji melanoma, preneo je RTS.
Bebe blizanci - Sputnik Srbija, 1920, 16.05.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Nije sve u genima: Šta je pokazao slučaj jednojajčanih bliznakinja koje su razdvojene u detinjstvu
Ljudsko oko — ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 14.05.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Naučnici uspeli da „ožive“ aktivnost u ljudskom oku posle smrti
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala