- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Otkriven podzemni grad u kome su se krili prvi hrišćani /foto/

CC0 / Pixabay / Arheološka iskopavanja — ilustracija
Arheološka iskopavanja — ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 30.05.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Arheolozi su na jugoistoku Turske otkrili ogroman podzemni grad koji je izgrađen pre skoro 2.000 godina. Ovaj grad je mogao da bude dom za do 70.000 ljudi. Podzemni kompleks je možda bio zaštićen prostor koji je ranim hrišćanima poslužio kao utočište kako bi se sačuvali od rimskog progona.
Prve podzemne komore drevnog kompleksa pronađene su pre oko dve godine, tokom projekta čišćenja i konzervacije istorijskih ulica i kuća u okrugu Midijat u provinciji Mardin.
Radnici na projektu prvo su otkrili krečnjačku pećinu, a zatim i prolaz u ostatak skrivenog grada, rekao je direktor muzeja Mardin i rukovodilac iskopavanja Gani Tarkan za agenciju Anadolija. Uz to, neki od lokalnih stanovnika su znali da postoje pećine ispod Midijata, ali nisu znali da postoji ceo podzemni grad, rekao je Tarkan za „Lajv sajens“.
Sada je u kolosalnom kompleksu otkriveno 49 odaja, kao i spojni prolazi, bunari za vodu, silosi za skladištenje žita, sobe domova i bogomolja, uključujući hrišćansku crkvu i veliku salu sa simbolom Davidove zvezde na zidu, koji izgleda kao deo sinagoge.
Artefakti pronađeni u pećinama — uključujući novčiće iz rimskog doba i uljane lampe — ukazuju na to da je podzemni kompleks izgrađen negde u drugom ili trećem veku nove ere, rekao je Tarkan.
I još je velika površina za iskopavanje. Tarkan procenjuje da je do sada istraženo manje od pet odsto podzemnog grada, sada poznatog kao Midijat — na površini od preko 10.000 kvadratnih metara. On misli da bi ceo kompleks mogao biti veći od 400.000 kvadratnih metara i da bi bio dovoljno velik da primi između 60.000 i 70.000 ljudi.
Moguće je da je grad prvobitno služio kao utočište: „Prvo je izgrađen kao skrovište ili prostor za bekstvo“, rekao je Tarkan.

„Hrišćanstvo nije bilo zvanična religija u drugom veku i porodice i grupe koje su prihvatile hrišćanstvo uglavnom su se sklanjale u podzemne gradove da bi izbegle progon Rima“, rekao je Tarkan. „Moguće je da je podzemni grad Midijat bio jedan od životnih prostora izgrađenih u tu svrhu.

Antički geografi su pisali da je južni region današnje Turske bio naseljen hrišćanima pre njenih centralnijih delova i da su hrišćani u toj oblasti bili žestoko progonjeni, ne samo od Rimljana već i od Persijanaca u četvrtom veku, rekao je on.
Srednjovekovni putnici u regionu u vreme rata takođe su izvestili da su zatekli čitave gradove potpuno prazne od stanovnika, pa je moguće da su se stanovnici u stvari krili pod zemljom na mestima kao što je Midijat, rekao je on.
U ranom prvom veku nove ere, rimski zvaničnici nisu pravili razliku između Jevreja i hrišćana, jer su mnogi rani hrišćani takođe bili Jevreji. Ali to se promenilo 64. godine kada je car Neron okrivio i potom ubio hrišćane za požar koji je zahvatio Rim. Iako su progoni bili sporadični, nastavili su se sve do ranog četvrtog veka. Dok se o brojevima raspravlja, verovatno je da su hiljade hrišćana pogubljene za to vreme. Međutim, 313. godine nove ere, car Konstantin je izdao Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo legalno i okončalo progone, a 380. godine car Teodosije je izdao Solunski edikt, čime je postala zvanična religija Rimskog carstva.
Lozan Bajar, arheolog iz Mardinove kancelarije za zaštitu i nadzor, složio se da su rani hrišćani možda koristili Madijat da izbegnu rimski progon.
„U ranom periodu hrišćanstva, Rim je bio pod uticajem pagana pre nego što je priznao hrišćanstvo kao zvaničnu religiju“, rekao je on za Hurriiet Daili Nevs (open in nev tab), tursku novinsku kuću. Takvi podzemni gradovi davali su sigurnost ljudima i tamo su obavljali svoje molitve. Oni su takođe bili mesta za bekstvo.“

Skriveni grad pod zemljom

Drevni grad Midijat iznad podzemnog kompleksa verovatno su prvi sagradili Huri, narod koji je okupirao delove centralne i južne Anadolije (u današnjoj Turskoj) pre do 4.000 godina. Odnosno tokom bronzanog doba.
Grad se prvi put pojavljuje u asirskim zapisima u 9. veku pre nove ere kao „Matijate“. To ime je značilo „grad pećina“, verovatno zato što u blizini ima mnogo krečnjačkih pećina. Sada je ovo ime dodeljeno podzemnom gradu.
Tradicija izgradnje kuća i gradova pod zemljom je dobro uspostavljena u Turskoj. Tamo je pronađeno više od 40 drevnih podzemnih gradova, uključujući čuveni Derinkuju. To je ogroman kompleks u regionu centralne Kapadokije koji je bio ukopan u meke vulkanske stene. Njega su verovatno izgradili Frigijci u 8. i 9. veku pre nove ere. Derinkuju je bio dovoljno velik da primi 20.000 ljudi i bio je naseljen sve do srednjeg veka.
Naučni pisac Vil Hant, autor knjige „Podzemlje: ljudska istorija sveta ispod naših nogu“ rekao je da je bilo mnogo priča o ljudima u sadašnjoj Turskoj koji su pronašli rupe na svojoj zemlji, ili ponekad direktno u domovima, koje su otvarale prostrane tunele koje je napravio čovek.
„Neki se spuštaju više od 10 nivoa i imaju prostor za desetine hiljada ljudi“, rekao je on.
Hant ponavlja Tarkanov predlog da su podzemne strukture u Madijatu možda korišćene u odbrani.
„Ispod svakog naselja, postojao bi podzemni grad, gde bi se ljudi sklonili kada su bili napadnuti“, rekao je on.
I to nije bilo samo u Turskoj.
„Širom sveta, kroz istoriju, kad god postoji pretnja na površini, ljudi imaju mračne podzemne prostore da se zaštite od opasnosti. To je praktično instinktivno“, rekao je on.
Arheološka iskopavanja - Sputnik Srbija, 1920, 28.05.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Izuzetno otkriće: U ranohrišćanskoj crkvi u Solunu sahranjen gotski ratnik
Detalj sa luksuzne starorimske kočije nađene na arheološkom nalazištu u Pompeji - Sputnik Srbija, 1920, 28.05.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Potpuno dešifrovan genom muškarca iz Pompeje
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala