Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

EKSKLUZIVNO Advokat koji se sudi sa NATO zbog bombardovanja SRJ: Bez straha do pravde /video/

© Sputnik / Lola Đorđević Anđelo Fjore Tartalja
 Anđelo Fjore Tartalja  - Sputnik Srbija, 1920, 01.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Konačna presuda u slučaju prve tužbe protiv NATO za naknadu štete srpskom vojniku obolelom od karcinoma jer je bio izložen dejstvu osiromašenog uranijuma koji je NATO koristio tokom agresije na Srbiju , prema italijanskom iskustvu, uslediće tek za dve do tri godine od početka suđenja, izjavio je italijanski advokat Anđelo Fiore Tartalja.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

On je u Sputnjik intervjuu najavio da bi proces pred Višim sudom u Beogradu trebalo da počne u oktobru pošto je konačno, posle više od godinu dana, stigao odgovor NATO-a na tužbu, što je bio uslov za pokretanje postupka. Zato je, kaže Tartalja, koji je član Advokatske komore Niša, suđenje više puta bilo zakazivano, pa odlagano.

NATO nema validan odgovor, suđene počinje u oktobru

NATO je, inače, u odgovoru naveo da uživa puni imunitet od jurisdikcije i izvršenja presude u Republici Srbiji pozivajući se na sporazum između Državne zajednice Srbije i Crne Gore i NATO o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama iz 2005. godine i na sporazum iz 2006. godine kojima je osnovana vojna kancelarija za vezu u Beogradu. NATO se pozvao na imunitet iako mu nijedan od navedenih sporazuma ne daje tu vrstu imuniteta, niti je moguće korišćenje imuniteta retroaktivno.
Po oceni sagovornika Sputnjika, odgovor NATO-a nije nikakav validan odgovor.
Tartalja je zajedno sa srpskim kolegom Srđanom Aleksićem, radio na tužbama podnetim protiv NATO-a, pomažući svojim velikim iskustvom iz sličnih procesa vođenih u Italiji. On je u ime obolelih italijanskih vojnika podneo tužbe i do sada je u njihovu korist presuđeno u više od 300 slučajeva.

Srpski i italijanski slučajevi vrlo slični

Njegov posao u Italiji nije ni blizu kraja jer, kako kaže, ima više od 8.000 onih koji su oboleli boraveći u Srbiji tokom različitih misija, pre svega na Kosovu i Metohiji, gde su, kao deo NATO-a čiji je Italija član, bili izloženi delovanju osiromašenog uranijuma i drugih štetnih materija.
On napominje da je do sada preminulo 400 Italijana, ali da se može očekivati eksponencijalni rast obolelih naprosto zato što italijanski vojnici nisu samo slati na Kosovo ubrzo posle rata nego odlaze i danas i može da se očekuje rast broja onih koji traže pomoć.
Doktorka Rita Čeli koja je dokazala uzročnoposledičnu vezu obolevanja i izloženosti osiromašenom uranijumu, u Sputnjik intervjuu kaže da su slučajevi naših obolelih vojnika, policajaca i civila, veoma slični italijanskim.
„Vrlo je važno preći i taj put da se iskoriste naučni dokazi kako bi se tvrdnje dokazale. Bez tih naučnih dokaza ne može se ništa. Dugo sam pratila te italijanske vojnike koji su bili izloženi uticaju štetnih materija da bi to i dokazala. To je naučna procedura koja zahteva i vreme i adekvatan prostor i tehniku. Naravno da je situacija vrlo slična i kada se radi o vojnicima, isto tako i o civilima i posebno je to uočljivo sa prolaskom vremena. Što je protok vremena duži to je i uočljivije“, istakla je Čeli.

U Italiji otpor da se dođe do istine

Na pitanje, da li su u Italiji zato što je članica NATO-a, uprkos tim dokazima, nailazili na prepreke koje su ometale sudski proces, Tartalja kaže da je tokom 22 godine koliko se bavio tim poslom uvek nailazio na otpor različitih struktura u Italiji.
„Bez obzira na sve što je doktorka Čeli uspela naučnim metodama da dokaže, nailazilo se i na otpor drugih naučnika, nailazilo se i na otpor pravnih eksperata. Gotovo da nikada do sada nisam sreo podršku i prihvatanje svoga posla, nego naprotiv. Otpor je tu“, kaže Tartalja.
On ističe da je njegova misija da pomogne srpskom narodu da se oslobodi straha, jer da je on imao strah, da je doktorka Čeli imala strah i da je advokat Aleksić imao strah, ništa od svega ovoga ne bi bilo.

Bez straha ka zadovoljenju i pravdi

„Želimo da dokažemo srpskom narodu i svima onima koji su pogođeni da ne smeju da imaju strah jer ovo jeste zadatak koji je vrlo odgovoran, koji nosi brojne prepreke, ali se na kraju to mora izneti da bi se postigao rezultat, da bi se dobilo zadovoljenje i pravda“, kaže gost Sputnjika.
Na pitanje da li je to putokaz i drugima i da će oni koji koriste nedozvoljenu municiju uništavajući trajno ljudske živote trujući prirodnu sredinu, ipak za to i odgovarati, on kaže da problem ne može biti rešen sve dok se ne uvede red u ratno pravo.
„Znači, potrebne su pravne regulative da bi se to u budućnosti sprečilo i tek kada shvate da je to štetno i po njihove interese jer mogu biti kažnjeni zbog onoga što rade, oni će prestati da koriste takva naoružanja. Sada treba otvoriti jednu novu stranicu gde će se pisati jedna nova pravna kultura kada je reč o ratu zato što se to sada zabranjuje na jedan implicitan način. Eksplicitno to nije učinjeno i onda onima koji imaju najveću moć to omogućava da takva sredstva i koriste“, ocena je Tartalje.

U Srbiji do sada malo urađeno

On kaže da je već pet-šest puta dolazio u Srbiju, pa i usred najžešće infekcije kovida, uvek sa radnim zadatkom, kako bi pomogao timu advokata Aleksića sa kojim je, kaže, u svakodnevnom kontaktu, jer za 20 godina od NATO agresije po tom pitanju u Srbiji gotovo ništa nije rađeno i ljudima je potrebna pomoć.
Potrebno je, kako objašnjava prikupiti svedočenja ljudi, različite uzročnike koji mogu biti proučavani u laboratoriji, što je sigurno posao koji će trajati narednih godina.
Doktorka Čeli, koja je prvi put u Srbiji, napominje da još nije imala prilike da se na zvaničan način sretne sa kolegama u Srbiji i upozna sa onim što su oni radili. Ona očekuje da će dolaziti i dalje u Srbiju i da će se ta saradnja razvijati i da će onda moći da uporedi rezultate analiza rađenih u Srbiji i njenih u Italiji.

Moralni integritet kao cilj

Na pitanje kada bi mogli u Beogradu da očekujemo i prvu konačnu presudu ako suđenje krene u oktobru, Tartalja ukazuje na ono što je pokazala njihova praksa.
„U Italiji u proseku svaki taj proces traje dve do tri godine i ono što je zadatak je da sudije snabdeju sa što većim brojem dokaza i i relevantnih materijala kako bi im dali mogućnost da donesu presudu. To je posao koji se tiče advokata i vezan je za pravne strukture i običaje koji u toj sferi vladaju, ali u Italiji dve do tri godine je neki prosek“, ukazao je Tartalja.
On je na kraju ocenio da je u svemu ovome važan zajednički cilj - moralni integritet, moralni pristup celom problemu.
Krajem januara 2021. godine advokat Srđan Aleksić predao je Višem sudu u Beogradu prvu tužbu protiv NATO-a za naknadu štete oficiru Vojske Srbije koji se leči od kancera. Oboleo je nakon što je 2000. i 2001. godine boravio u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije koji je zapadna alijansa bombardovala municijom sa osiromašenim uranijumom.
Ta tužba, kao i naredne tri do sada podnete u Srbiji, potkrepljena je presudama italijanskih sudova o naknadi štete NATO-a italijanskim vojnicima koji su od kancera oboleli boraveći na Kosovu i Metohiji.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala