- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Kolaps u Belgiji samo početak: Čelnici EU požar gase benzinom

© AP Photo / Olivier MatthysČelnici EU nakon sastanka lidera Evropske unije u Briselu 31. maja 2022. godine
Čelnici EU nakon sastanka lidera Evropske unije u Briselu 31. maja 2022. godine - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Širom Belgije, države koja bi trebalo da predstavlja oličenje blagostanja Evropske unije, zbog rasta cena i ekonomske krize organizovan je jednodnevni generalni štrajk državnih službenika. Dok ekonomska kriza zahvata čitav niz evropskih zemalja, čelnici EU požar gase benzinom, ocenjuje Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Inflacija je u Belgiji u maju dostigla 8,97 posto, najviši nivo od 1982. godine, a državni službenici u toj zemlji stupili su u štrajk tražeći veće plate, ublažavanje opterećenja i poboljšanje uslova za penzionisanje, javlja agencija Anadolu. Sindikati ističu da su troškovi života u proteklom periodu smanjili kupovnu moć radnika i traže veće poštovanje radničkih prava, poboljšanje uslova rada, kao i otklanjanje manjka kadrova i povećanje javnih investicija.
U zemlji je došlo do saobraćajnog kolapsa jer su vozači odbili da idu na posao, pa je sav javni prevoz stao, a zatvorene su i komunalne i administrativne ustanove. Štrajku su se pridružili i vatrogasci, nastavnici i novinari.

EU požar gasi benzinom

Dešavanja u Belgiji su, smatra Dušan Proroković, najverovatnije samo početak sličnih dešavanja u svim zapadnoevropskim zemljama jer inflacija sa kojom se Zapadna Evropa sreće nije viđena od početka sedamdesetih godina 20. veka i prvog naftnog šoka.
„Rast cena i pad nadnica su evidentni, devalvacija evra je evidentna i toga bi najverovatnije bilo čak i da nije došlo do eskalacije ukrajinske krize, budući da se svet od 2008. godine ne oporavlja od tadašnjih dešavanja i pucanja velikih finansijskih balona na zapadnim tržištima. Međutim, eskalacija ukrajinske krize je sve to ubrzala i ono što je trebalo da se dogodi za godinu ili dve dešava se - danas. Pritom, čelnici Evropske unije gase ovaj požar benzinom i itekako utiču na to da nepovoljni trendovi postanu još izraženiji, pa je i ovo nezadovoljstvo ili nesigurnost građana logična posledica svega toga“, ukazuje naš sagovornik.

Opomenu nema ko da čuje

Činjenicu da se generalni štrajk u Belgiji organizuje uoči samita Evropske unije u Briselu, naš sagovornik vidi kao jednu vrstu političke opomene čelnicima EU i vodećih zapadnoevropskih država da se više bave sankcijama Rusiji nego ekonomskim i socijalnim problemima sopstvenih građana. Međutim, on sumnja da tu opomenu iko može da čuje.
„Ni u Briselu, ni u Berlinu, ni u Parizu nema ljudi koji su spremni da to vide, uvaže, a kamoli da o tome na jedan sistematičan i analitički način razmišljaju. Pa Evropska unija je samo dan pre ovog štrajka donela odluku zbog koje barel nafte može do kraja godine da skoči na 200 dolara! Da li će to ublažiti probleme sa kojima se građani Belgije sreću ili će ih još više produbiti, indukovati, učiniti većim? Evropska unija nema kapacitet da upravlja ovom krizom, ali ključni problem je izgleda u tome što političari koji su na vlasti uopšte nemaju želju da se osvrću na te proteste i sve ovo što se odigrava, ne samo u belgijskom, nego i u svim drugim društvima“, uveren je Proroković.
Na pitanje gde se, nakon Belgije, još mogu očekivati štrajkoviti i kumulacija nezadovoljstva građana, naš sagovornik je jasan - tamo gde za to bude potencijala.
„Znamo koja su društva u Evropi sklonija štrajkovima i protestima i to su, pre svega, ove južne države – Francuska i Italija, gde je toga bila i prethodnih meseci i godina. Kroz istoriju se kod njih to češće dešavalo nego u ovim severnim zemljama. Međutim, ako gledamo kakve će biti posledice ekonomske krize koja dolazi, a sve zbog cene energenata i prehrambenih proizvoda, najverovatnije je da će najviše biti pogođena Nemačka. Ipak, veliko je pitanje koliko su Nemci spremni da izlaze na ulicu i štrajkuju, a koliko će gledati da to rešavaju kroz institucije sistema. Ali, nemačka industrija je bazirana na jeftinom ruskom gasu, Nemačka je itekako vezana za rusku naftu i ovo će njima svakako mnogo više štetiti nego Italiji ili Španiji, pa će se tu posledice najviše i osetiti“, ukazuje Proroković.

EU bez svetla na kraju tunela

U sadašnjim političkim okolnostima Dušan Proroković ne vidi prostor za promenu ekonomskih trendova i boljitak. Kako kaže, svetla na kraju tunela, na žalost, nema.
„Ovo je posledica rada i uopšte kreiranja jedne političke elite u Evropskoj uniji tokom prethodne tri decenije koja ne ume samostalno da donosi odluke, koja je u strateškom smislu potpuno vezana za Sjedinjene Američke Države, koja ne zna geopolitički da razmišlja i sada će cenu toga plaćati ceo kontinent. Evropska unija bi da se suprotstavi Rusiji, ali kako? Tako što će sama sebi praviti štetu? Oni bi da pomognu Sjedinjenim Američkim Državama u ovom hibridnom ratu, ali kako? Tako što će ga finansirati i preuzeti na sebe sve posledice? Dakle, ide se iz jedne greške u drugu“, kategoričan je Proroković.
Kako kaže, da bi se rešenje tražilo - mora se menjati politička elita.

„Na čelo tih država moraju doći neki novi ljudi koji će razmišljati o tome šta je evropski, a ne šta je američki interes. Moraju doći ljudi koji će u ratove ulaziti da bi iz njih Evropa izlazila jača i da bi na tome profitirala, a ne da bi preuzela na sebe posledice i troškove američkih ratova. Ali, to je dug proces koji će trajati takođe decenijama, a ono što nas narednih godina očekuje najverovatnije je destabilizacija Evropske unije i pad značaja evropskih država u globalnoj politici“, zaključuje Dušan Proroković.

U Belgiji zbog jednodnevnog štrajka nisu radile federalne, regionalne i lokalne javne službe. Došlo je i do prekida rada železničkih usluga, javnog prevoza, opština, pošta, obrazovanja, kazneno–popravnih ustanova i javnih RTV ustanova.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala