- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Nebenzja odbacio nalog Međunarodnog suda – pod političkim pritiskom sud donosi nedosledne odluke

© AFP 2022 / GUUS SCHOONEWILLEPogled na Palatu pravde u Hagu
Pogled na Palatu pravde u Hagu - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja odbacio je nalog Međunarodnog suda pravde o obustavljanju specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Govoreći na sednici Saveta bezbednosti UN, Nebenzja je prokomentarisao „rešenje Međunarodnog suda od 16. marta o privremenim merama“ koje je „doneto na osnovu zahteva Ukrajine da ne strada zbog upotrebe sile zbog lažnih optužbi za kršenje odredbe Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
„Nismo mogli a da ne obratimo pažnju na sličnosti sa slučajem iz 1999. godine. Jugoslavija je, pozivajući se na konvenciju o genocidu takođe pokušala da dobije privremene mere. Međunarodni sud je tada potpuno odbio Jugoslaviju, pošto se tome protivio NATO“, istakao je Nebenzja.
Ruski diplomata je stav suda o zahtevu Kijeva nazvao „dijametralno suprotnim“.
„Pri tome, iza detaljne pravne argumentacije počinje da se pojavljuje jednostavna teza: pod snažnim političkim pritiskom sud može da donosi nedosledne odluke. To osećaju na Zapadu“, primetio je Nebenzja.
On je podsetio da su „20. maja 41 zapadna država i Evropska unija uz podršku Maršalskih ostrva i Mikronezije podnele sudu takozvanu zajedničku izjavu“. Nebenzja je naglasio da se radi o „neviđenom pokušaju da se utiče na stav suda u korist Ukrajine“.
„U svakom slučaju, nalog o ‘obustavi vojnih operacija’ sud je izdao isključivo u kontekstu zahteva po Konvenciji o genocidu. On se ne odnosi i ne može se odnositi na realno deklarisane ciljeve, zadatke i osnove za sprovođenje specijalne vojne operacije“, primetio je stalni predstavnik. On je podsetio da je specijalna operacija Rusije „pokrenuta na osnovu člana 51 Povelje UN“.
„Odgovarajuće obaveštenje na način propisan ovim članom uputili smo Savetu bezbednosti pismom od 24. februara. Pitanje ukidanja pojedinih odredbi Povelje UN, uključujući njen član 51, ili lišavanja države-članice prava na ostvarivanje svojih neotuđivih prava na kolektivnu ili individualnu samoodbranu, koliko je nama poznato, Međunarodni sud nije razmatrao“, zaključio je diplomata.

Odluka suda

Međunarodni sud pravde naložio je 16. marta Rusiji da obustavi izvođenje specijalne vojne operacije u Ukrajini. Sud je takođe doneo odluku da Rusija mora da obezbedi prekid dejstava svih vojnih jedinica koje šalje ili podržava, kao i organizacija i lica koja su pod njenom kontrolom, rukovodstvom ili uticajem u okviru ove operacije.
Ukrajina je 26. februara podnela tužbu protiv Ruske Federacije Međunarodnom sudu pravde u vezi sa tumačenjem, primenom i izvršenjem Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine. Kijev je u tužbi odbacio činjenicu da se u Donbasu dogodio genocid, što je poslužilo kao jedan od povoda za priznavanje Donjecke i Luganske Narodne Republike od strane Rusije i izvođenje specijalne vojne operacije. S tim u vezi, ukrajinska strana je zatražila od suda da donese odluku da Rusija nema zakonskih osnova za dejstva u Ukrajini i protiv nje i da uvede privremene mere za vreme trajanja postupka kako bi se sprečilo zaoštravanje sukoba.
Ročišta po pitanju privremenih mera održana su 7. marta. Ruska strana je dva dana ranije uputila sudu obaveštenje u kome je navela da ne namerava da učestvuje u raspravi.

Specijalna vojna operacija u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2022
RUSIJA
Nebenzja: Zapad nije briga za zločine Kijeva
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala