Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Šta je Priština pokazala Srbima usred Hrama Hrista Spasa

CC BY-SA 2.0 / JovanStojan / Krst
Krst  - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Priština je zabranom liturgije u hramu Hrista Spasa u Prištini na Spasovdan pokazala da ne poštuje civilizacijska prava, a Srbima poručila da su i dalje nepoželjni na Kosovu i Metohiji, saglasni su sagovornici Sputnjika.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Kosovska policija zabranila je u četvrtak služenje liturgije u hramu Hrista Spasa u Prištini povodom praznika Spasovdana. Policija je legitimisala srpsko sveštenstvo i vernike, oduzela im dokumenta i zabranila im da otključaju crkvu. Nakon toga je veći broj policajaca formirao kordon oko okupljenih vernika.

Poruka ne samo Kurtija već i Zapada

Ovo nije prvi put da se Priština ovako ponaša prema Srbima na njihove verske praznike, iako postoji odluka suda da je hram Hrista Spasa pod patronatom SPC.
Istoričar i hroničar SPC dr Jovan Janjić kaže da je ovo dešavanje slika ne samo Aljbina Kurtija i kosovskih vlasti, već i onih koji iza njih stoje.
„Ovo je slika Amerike i zapadnoevropskih zemalja koje podržavaju i koje su podržale urušavanje međunarodnog prava kako bi se deo Srbije otkinuo i formirala neka paradržavna tvorevina. Zabranjivanje liturgije, verskih prava i verskih sloboda je posledica stanja u savremenoj civilizaciji. Ali to civilizovani svet ne bi smeo da radi,“ ističe dr Janjić.
On smatra da bi današnjim incidentom trebalo da se pozabave oni koji nastoje da od te nazovi države naprave nekakvu tobože evropsku državu i da se zapitaju na koji način oni sami urušavaju savremeni pravni poredak.
„Ovim se urušavaju osnovna ljudska prava i slobode. Srpska crkva nikoga ne ugrožava, to je njena imovina a srpski narod ima pravo kao i svaki drugi narod da ispoljava svoja verska osećanja na jedan od naših najvećih praznika. Ovim što se čini trebalo bi da se pozabavi i država Srbija i da pokaže da KiM nikada neće biti ono što njihovi mentori od njih očekuju,“ napominje naš sagovornik.

Slika onoga što čeka Srbe na KiM

Janjić dodaje da je ovo slika koja pokazuje šta bi Srbi mogli da očekuju i šta očekuje srpsku versku i kulturnu baštinu kada bi Kosovo i Metohija slučajno postalo država, što sada po Rezoluciji 1244 nije.
Politikolog Dragomir Anđelković napominje da Albanci dobro znaju da je srpski narod okupljen oko svoje crkve i da čak i oni Srbi koji nisu vernici SPC na Kosovu i Metohiji doživljavaju kao svoju centralnu nacionalnu instituciju.

„Udar na Crkvu je zapravo smišljen sa ciljem da se podstakne dalje etničko čišćenje Srba, da se unese potpuna neizvesnost i da se stvori osnov za dalju otmicu imovine SPC na KiM,“ komentariše Anđelković.

Kako ističe, Albancima najviše smeta što naše srednjovekovno nasleđe svedoči o tome da je KiM srpska zemlja, da su se oni na tu zemlju naselili a da je sada otimaju.
„Stoga i pokušavaju da dugoročno srpsko kulturno nasleđe, odnosno versku baštinu preotmu. Ovakve stvari su samo testiranje naše sposobnosti da se borimo i očekivanje reakcije iz sveta. Iz istih razloga oni postupaju sa imovinom Visokih Dečana, a sve je ovo osnov da u nekom momentu probaju da otmu sve naše crkve i manastire,“ uveren je naš sagovornik.
Anđelković takođe ocenjuje da je ponašanje EU i Amerike koje ignorišu ono što Priština radi kada je reč o srpskoj crkvenoj imovini potpuno očekivano.
„Evropska unija i Amerika se ponašaju prema Kosovu kao da je ono velesila pa oni ništa ne mogu da urade. Jasno je da oni stoje iza ovakve politike, inače da ne stoje odavno bi obuzdali Kosovo, i kad se radi o Briselskom sporazumu, i kad se radi o poštovanju imovine srpskih građana i SPC. Čim se Albanci ovako ponašaju to znači da imaju bar žuto svetlo od strane Zapada. Zapad to negira a zapravo ih pušta da rade šta hoće,“ zaključuje Anđelković.

Zapad jedno priča drugo radi

Inače Srbi koji su danas bili prisutni kod Hrama Hrista Spasa u Prištini naveli su da su pored crkve primetili još dva automobila sa policijom, u pripravnosti. Da ne bi došlo do većih incidenata liturgija povodom Spasovdana je služena u crkvi Svetog Nikole. Svi pokušaji sveštenstva da razgovaraju sa policijom su propali jer su policajci odbili da pričaju srpski.
Ovo nije prvi put da je Hram Hrista Spasa na udaru kosovske policije i vlasti s obzirom da tvrde da je nelegalno izgrađen na zemljištu prištinskog univerziteta.
Naime, ovaj hram je trebalo da bude spona sa hramom Svetog Save u Beogradu. To je u stvari Saborni hram u Prištini koji je nedovršen a čija je izgradnja počela 1992. godine da bi bila prekinuta zbog rata na Kosovu i Metohiji.
Kosovskometohijski Albanci, koji su u građevini videli simbol Miloševićeve vladavine, vandalizovali su je nakon rata. UNMIK-ova administracija, zabrinuta da bi pravoslavna crkva mogla postati meta usled odmazde i nasilja, stavila je građevinu pod zaštitu zajedno sa drugim pravoslavnim crkvama na Kosmetu. Diskusija o budućnosti građevine počela je 2003. godine. Grad Priština predložio je četiri varijante: da se građevina sačuva kakva jeste, da bude srušena, pretvorena u muzej ili korišćena u neke druge svrhe.

Presudu kosovskog suda Priština ne poštuje

Nakon kosovskog jednostranog proglašenja nezavisnosti, komunikacija između vlade i SPC nije postojala. Tokom 2009. godine prištinsko ministarstvo kulture kontaktiralo je Međunarodnu civilnu kancelariju koja je opet preko specijalnog predstavnika Evropske unije kontaktirala SPC i međunarodne neutralne organizacije kako bi postigli rešenje. SPC je izdala vlasničke dokumente koji govore o premeštanju lokacije tokom sredine ‘90-ih i njima je dozvoljena buduća gradnja. Od 2011. godine javna rasprava i administrativna ograničenja oko građevine su prestale i SPC se posvetila prikupljanju novca za obnovu i dalju izgradnju. Gradnja 2015. još nije nastavljena, a pojavila su se druga administrativna i pravna pitanja, dok je građevina opet oskrnavljena. Tokom 2016. godinu crkva je zapaljena i pretvorena u javni toalet i deponiju.
Apelacioni sud Kosova je u međuvremenu dodelio Srpskoj pravoslavnoj crkvi pravo svojine na zemljištu nad crkvenim osnovama, ali Prištinski univerzitet i dalje blokira pokušaje obnove crkve.
Viola fon Kramon - Sputnik Srbija, 1920, 01.06.2022
SRBIJA
Viola fon Kramon: Prijem Kosova u Savet Evrope biće uslovljen vraćanjem zemljišta Visokim Dečanima
Manastir Visoki Dečani - Sputnik Srbija, 1920, 17.08.2020
Kako je Rus spasio manastir Dečane
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala