Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Dr Slavenko Terzić: Biti član Ruske akademije nauka je veliko priznanje i čast

© Sputnik / Lola ĐorđevićBivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić
Bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić - Sputnik Srbija, 1920, 03.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Srpski istoričar, akademik i diplomata, dr Slavenko Terzić gotovo jednoglasno je izabran za inostranog člana Ruske akademije nauka što, kako je izjavio Sputnjiku, predstavlja veliko priznanje njemu lično, ali i za srpsku istoriografsku nauku.
Znao je, kaže, da je kandidat, jer je i u Ruskoj akademiji nauka, kao i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, običaj da se traži saglasnost na kandidaturu, što je i učinjeno pre izvesnog vremena.
Ipak napominje da je glasanje bilo tajno, kao što je to i kod nas slučaj i nikada ne znate kakav će biti rezultat i da nije mogao da pretpostavi da će dobiti toliko glasova.

Čast i priznanje

„Iskren da budem, nisam očekivao da ću dobiti toliko glasova – 1022 glasa od 1063 koji su glasali za mene je bilo prosto veličanstveno. Znači skoro jednoglasna podrška. Naravno da je to za mene jedna izuzetna čast i priznanje za moj naučni rad i sve što sam pisao. Tim pre što je reč o akademiji sa dugom tradicijom koja je osnovana 1724. Godine, u vreme Petra Velikog i za dve godine će obeležiti tri veka postojanja“, kaže on.
Terzić napominje da su mnoga ugledna imena svetske, ali i srpske nauke bila članovi te akademije, među njima i Ruđer Bošković, Stojan Novaković, Ljuba Stojanović, takođe i Pavle Savić. Od istoričara je, kaže, koliko zna, to bio samo Vasa Čubrilović.

Priznanje i profesorima

„Naravno da to doživljavam kao priznanje ne samo meni lično, nego i kao priznanje srpskoj istorijskoj nauci u celini i svim mojim profesorima na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao što su, na primer, profesori Radovan Samardžić, Sima Ćirković, govorim o onoj starijoj generaciji - profesor Vojvodić, profesor Živojinović, Andrej Mitrović i naravno na prvom mestu profesor Radovan Samardžić, koji mi je bio mentor i na osnovnim studijama i na magistraturi i na izradi doktorata. Od njega sam mnogo naučio. Ali moram da pomenem i profesora koji mi nije lično predavao, ali od koga sam kasnije mnogo naučio – profesor Milorad Ekmečić".

Upravo su, dodaje on, profesori Ekmečić i Radovan Samardžić bili njegovi veliki učitelji kada je reč o istoriografiji. Svemu što je radio, kaže, doprinele su i njegove kolege u Istorijskom institutu gde je godinama radio.

Veliki ugled Ruske akademije

„Ruska akademija nauka uživa veliki ugled u Rusiji i svetu. Okupljala je najveća imena ruske nauke i to čini i danas. Ima ogroman broj naučnih instituta, naučnih časopisa. Mislim da ona danas objavljuje više od 160 naučnih časopisa iz svih naučnih oblasti. Biti inostrani član takve akademije nauka je ogromno priznanje, a za mene i izuzetna čast i zadovoljstvo“, ne krije akademik Terzić.
Na pitanje da li ga je i činjenica da je bio ambasador Srbije u Moskvi dodatno preporučila za to priznanje jer su posebno kolege mogle da ga upoznaju i u neposrednom kontaktu, naš sagovornik kaže da je svakako i ta činjenica uticala.

Neposredni kontakti tokom diplomatske službe

On napominje da je njegova knjiga „Stara Srbija - drama jedne evropske civilizacije“ prevedena na ruski jezik i kaže da ju je osim ruskom predsedniku Putinu i šefu diplomatije Lavrovu, podelio i mnogim njegovim kolegama, istoričarima u Akademiji nauka.
Naš sagovornik, takođe, napominje da je sticajem posla koji je radio u Moskvi skoro sedam godina, do septembra 2019. imao prilike da upozna mnogo ljudi iz sveta nauke i kulture.
Imao je, kaže, prilike da dosta istupa u ruskim medijima i od toga se kako dodaje, nije uzdržavao i moguće je, kaže, da je i ta činjenica da je bio prisutan u ruskoj javnosti, uz ipak presudan njegov naučni rad, donekle uticala na izbor u Rusku akademiju nauka.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala