- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Putin: Kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici

© Sputnik / Mihail Klimentьev / Uđi u foto-galerijuPredsednik Rusije Vladimir Putin
Predsednik Rusije Vladimir Putin - Sputnik Srbija, 1920, 03.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je kratkovida politika Zapada dovela do krize u energetici.
„Razlog tome je kratkovida politika evropskih država, pre svega Evropske komisije u sferi energetike. Vidimo šta se tamo dešava i lično mislim da su mnoge političke snage i u SAD i u Evropi počeli sa spekulacijama koristeći istinsku brigu stanovnika planete kada je reč o klimi, promenama klime, počeli su da promovišu tu zelenu agendu uključujući i energetiku“, rekao je Putin.
U intervju za TV „Rusija 24“, čiji je jedan deo emitovan večeras, on je rekao da su SAD i Velika Britanija, nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, počeli da preduzimaju korake koji su pogoršali situaciju u prehrambenom sektoru i proizvodnji đubriva.

„Vidimo pokušaje da se na Rusiju prebaci odgovornost za ono što se dešava na tržištu hrane, ali to je prebacivanje krivice na nevinog“, istakao je Putin.

Kako je ocenio, situacija po pitanju đubriva će se zbog sankcija pogoršavati, a cene hrane će rasti.
„Nepovoljna situacija na svetskom tržištu hrane počela je da se stvara ne juče, i čak ni posle početka specijalne vojne operacije ruske vojske u Ukrajini i Donbasu. Ona je počela da se stvara još od februara 2020. godine tokom borbe protiv virusa korona kada je bilo potrebno obnavljati svetku privredu. Ništa bolje u SAD nisu smislile ekonomske, finansijske vlasti nego da počnu sa ulivanjem velike količine novca kao podršku stanovništvu, preduzećima i granama ekonomije“, naveo je on.
To su radile i ruske vlasti ali pažljivije, pri čemu su ostvarivali potrebne rezultate a da se pri tome sve te aktivnosti nisu odrazile na makroekonomskom planu, između ostalog i na drastičan rast inflacije.
„Sasvim se drugačije razvijala situacija u Sjedinjenim Državama“, ukazao je on.
Sadašnja kriza je posledica pogrešnih postupaka između ostalog SAD a ne specijalne operacije ruske vojske i to su, kako je rekao Putin, priznali pristojni ljudi u Americi i američki ministar finansija.
Ruski predsednik je napomenuo dada je od februara 2020. godine do kraja 2021. novčana masa u SAD porasla na 5,9 triliona dolara.

"To je rad njihove kovnice novca bez presedana. Ukupni obim novčane mase porastao je za 38, 6 odsto. Očigledno je da su finansijske vlasti u SAD polazile od toga da je dolar svetska valuta i on se, kao i u ranija vremena, rasuti u svetskoj privredi i u Americi će to proći neprimetno. Ali, nije ispalo tako", rekao je ruski predsednik.

Izvoz žita iz Ukrajine

Tvrdnje da Moskva sprečava izvoz ukrajinskog žita nazvao je blefom i istakao da je Rusija spremna da podigne izvoz pšenice do 50 miliona tona.
Ruski predsednik je pozvao Kijev da razminira teritoriju pod svojom kontrolom u cilju bezbednog izvoza žita i dodao da Rusija završava sa razminiranjem onih delova teritorije koje su pod njenom kontrolom i spremna je za transport tereta i ulazak brodova u Azovsko i Crno more, odnosno luke Berdjansk i Marijupolj.
Kako je rekao, nema problema sa izvozom ukrajinskog žita jer postoje različiti načini da se to uradi, a prvi je izvoz preko luka pod kontrolom Ukrajine, pre svega Odese.

„Ali, mi nismo postavili mine na prilazima lukama, to je uradila Ukrajina. Više puta sam govorio svim našim kolegama: neka razminiraju i neka krenu brodovi sa žitom da izlaze iz luka. Garantujemo njihov bezbedan i miran prolazak u međunarodne vode. Nikakvih problema nema“, istakao je ruski lider i dodao da ukrajinsko žito može da se izvozi i preko Dunava, Poljske i, što je najjeftinije, preko Belorusije, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije.

Na desetine stranih brodova je sada blokirano u ukrajinskim lukama a posade i dalje drže kao taoce, istakao je on.
Putin je rekao i da je 0,5 odsto pšenice koju bi Kijev eventualno mogao da izveze - praktično ništa.
„U svetu se godišnje proizvede oko 800 miliona tona žita, pšenice. Sada nam govore da je Ukrajina spremna da izveze 20 miliona tona – 20 miliona u poređenju sa onim što se proizvede u svetu, sa 800 miliona tona, iznosi 2,5 odsto. Ali, ako budemo polazili od toga da u ukupnoj količini hrane u svetu pšenica čini samo 20 odsto, a tako i jeste, to nisu naši podaci, nego podaci UN, onda to znači da tih 20 miliona tona ukrajinske pšenice predstavlja 0,5 odsto, odnosno da je zanemarljivo“, objasnio je on i dodao da je ta količina potencijalni izvoz.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala