- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Može li Srbija da odbaci „Bolonju“: Humanističko školstvo protiv zapadne ideološke proizvodnje kadrova

© Sputnik / Lola ĐorđevićSpomenik Petru Petroviću Njegošu
Spomenik Petru Petroviću Njegošu - Sputnik Srbija, 1920, 04.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Kakve su posledice uvođenja Bolonjskog procesa u srpsko obrazovanje i može li Srbija, poput Rusije, napustiti taj koncept?
Odluka Rusije da napusti Bolonjski proces je odlična, imajući u vidu šta znači Bolonjski sistem i kakvu tradiciju u institucijama obrazovanja ima Rusija, smatra dr Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Najava izlaska Rusije iz „Bolonje“ nije se slučajno poklopila sa ratom u bivšoj Ukrajini gde je Zapad „iskoristio tu nesrećnu državu sa njenom postavljenom elitom, klikom ili huntom za vođenje rata protiv Rusije“.
„Ideja Zapada je da u potpunosti izoluje Rusiju, pri čemu bi izolacija bila prvi korak, pretpostavljam, ka konačnom obračunu s njome. E sad, pošto je situacija takva, Rusija je u prilici da se ne samo vojno brani od geopolitičke agresije Zapada, nego i na čitavom nizu drugih polja, pre svega ekonomskom, ali i na polju obrazovanja, jer vidimo do koje mere je ta bolonjska agenda diktirana od strane Zapada“, kaže Koprivica za „Sputnjik intervju“.

„Bolonja“ – imperijalizam u obrazovanju

„Bolonja“ je sistem ujednačavanja programa koji omogućuje prohodnost studentima i profesorima i može se pomisliti, na prvu loptu, da je to nešto protiv čega niko ne bi trebao da ima ništa, ali „Bolonja“ nije samo to.
„'Bolonja' je izraz jedne vrste imperijalizma koji se ogleda i u sferi obrazovanja. Ako možemo da posmatramo obrazovnu politiku i geopolitiku kao dve krajnosti na spektru nastojanja zajednice da se brine za svoju dobrobit, možemo videti da su ovi geopolitički potresi pokušaj Zapada da u potpunosti izoluje Rusiju, a onda se Rusija našla u situaciji da samostalno može voditi svoju obrazovnu politiku i odlučila je da povrati suverenitet i u sferi obrazovanja“, objašnjava Koprivica.

Rigidno uterivanje u Srbiji – „Bolonja“ suprotna humanističkom obrazovanju

Sistem uterivanja „Bolonje“ u Srbiji je sproveden na rigidan način tako što su i neke prednosti minimalizovane, a mane maksimalizovane. „Bolonja“ je trebalo da omogući efikasno studiranje, odnosno da se ne prenose ispiti kao i da nestanu „večni studenti“, a to se u Srbiji nije desilo.

„Mana 'Bolonje' je minimalizovanje značaja temeljnog humanističkog obrazovanja a to se vidi i po našim obrazovnim programima. Intencija 'Bolonje' je da imate uprosečavanje, dakle ideja nije da se 'proizvode' vrhunski studenti već osrednji i da glavna vrlina studenta po Bolonjskom sistemu jeste da bude uporan. Ideja 'Bolonje' je suprotna ideji humanističkog obrazovanja“, smatra Koprivica.

Moskovski državni univerzitet Lomonosov - Sputnik Srbija, 1920, 29.05.2022
RUSIJA
Nacionalni interes prioritet i u obrazovanju: Rusija planira izlazak iz Bolonjskog procesa
Pozadina „Bolonje“ je tzv. Lisabonska agenda. Reč je o političkoj odluci, po kojoj političari donose odluke o obrazovanju, „što je skandalozno“. Obrazovanje u EU trebalo bi reformisati tako da kadrovi koje proizvode taj sistem postanu pogodniji za tržišnu utakmicu.
„To je pogubno za humanističke discipline zato što je u njima reč o tome kakav je čovek. Znanje je životno, egzistencijalno važno za to kakva ćete biti osoba, da li ćete biti ličnost ili nećete. Ovde je to potpuno nevažno, važno je da postanete funkcionalni za privredu. Iz tog razloga od društvenih, humanističkih nauka dalje se podržavaju one koje su korisne za tržišnu utakmicu – pravo i ekonomija, ali one gde je reč zapravo o obrazovanju čoveka se zapostavljaju. Ili imate još goru stvar. Pravi se privid kao da se one reformišu, a u stvari su kukavičje jaje ideologije“.

Ideologija umesto mišljenja

Kad se vidi šta se desilo sa studijskim programima koji su ključni upravo za obrazovanje na Beogradskom univerzitetu, onda smo svedoci nečega što je vrlo opasno, a to je da imate konstantnu infiltraciju ideoloških sadržina na mesto istinske nauke i istinskog mišljenja, odnosno istinskog obrazovanja.

„Naši gaulajteri 'Bolonje', a mi imamo strašnu plejadu ministara obrazovanja koja počinje od pokojnog Gaše Kneževića, u najboljem slučaju su nekompetentni. Oni koji su svojim reformama za naš sistem obrazovanja počinili pogubne posledice, stalno su govorili da je reč o edukaciji, a ne o obrazovanju“.

„Bolonja“ je, ističe Koprivica namenjena zemljama koje treba da budu pod nečijom kontrolom, u neokolonijalnom statusu i kojima se ne sme se dozvoliti da proizvode vrhunski kadar, pre svega u humanističkim naukama. Jer, ako imate tu vrstu identitetske suverenosti onda nećete biti u situaciji da samo izvršavate nečije odluke.

Rezultat „Bolonje“ – nove generacije drugosrbijanaca

Naš akutni problem od 2000. godine je da se nama stranci, ne samo mešaju u obrazovnu politiku nego je bezmalo vode i da imaju veći uticaj na medije i obrazovne programe nego naša ministarstva. U takvoj situaciji „rezultat su generacije novih drugosrbijanaca, ljudi koji ne pamte Miloševića, a imaju neku vrstu neshvatljivog žala, nostalgije za bivšom Jugoslavijom“.
© Sputnik / Dejan SimićČaslav Koprivica: „Bolonja“ je namenjena zemljama u neoklonijalnom statusu.
Filozof dr Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. - Sputnik Srbija, 1920, 03.06.2022
Časlav Koprivica: „Bolonja“ je namenjena zemljama u neoklonijalnom statusu.

„Neko je okupirao naš sistem obrazovanja i onda se na taj način poturaju sadržine koje ljude obrazuju na jedan način koji nije samo nepatriotski, neretko i antipatriotski, već imate jednu vrstu projektovane osrednjosti. Narodu koji je bio bombardovan devedesetih i pokazao da ima ne samo tehničke sposobnosti da se odupre nego i smelosti, tom narodu treba ukinuti budućnost. Da u budućnosti ne bi imao vrhunske kadrove koji će, ne daj bože, ako zatreba, znati da shvate šta nam se dešava, čemu smo izloženi i koji će znati da brane svoju zemlju“.

Da li je moguć otpor „Bolonji“

Koprivica smatra da Srbija nije u poziciji da radi ono što radi Rusija, ne samo zato što smo neuporedivo manji već i što smo i više uključeni i zavisni od tih mreža komunikacije koje se tiču procesa obrazovanja, nego što su Rusi kao jedna samodovoljna nacija.
„S druge strane, ono što može biti poučno to je što su naši gaulajteri koji su dvehiljaditih godina to sprovodili, radili to na način koji je blago rečeno, bio nepametan. Bojim se da je postojala i intencija, mada nikad ne možete znati šta su korisni idioti, a šta su ljudi koji su svesne štetočine, da se naš sistem obrazovanja degradira i da postane makar za koplje slabiji nego što je bio nekada“.
Pametni narodi, poput Nemaca i Austrijanaca, shvatili su o čemu se radi i pribegli su jednoj vrsti kozmetičkog prepakivanja – formalno su ispunili zahteve Bolonje ali je sadržina ostala u suštini nepromenjena.

„Moguće je odupreti se ako postoji volja koja ne mora biti javno obznanjena. Imamo kanale perfidnog uticaja odnosno subverzije sistema obrazovanja, izdavaštva u Srbiji itd. ali naša država može polako povrati kontrolu nad tim područjima, a da to ne donese neke javno dramatične poteze. Obrazovanjem se ne smeju baviti specijalističke NVO koje su 2000. godine instalirane da kontrolišu državu i da one onda dojavljuju ovima sa Zapada: Evo vidite šta ovi rade, pokušavaju ponovo da preporode sistem obrazovanja, a taman smo ga bili upropastili. NVO koje su spolja instalirane služe kao mehanizmi kontrole, nadzora, verbalnog kažnjavanja i konačno uterivanja u generalnu liniju zadatu od strane Zapada, a koja nije u interesu građana ove države“, zaključio je Koprivica.

Zgrada Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov - Sputnik Srbija, 1920, 24.05.2022
RUSIJA
Rusija namerava da izađe iz Bolonjskog procesa
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala