Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

U teško ali optimistično vreme u Srbiji postoji čvrst konsezus – šta hoćemo, a šta nećemo /video/

© Sputnik / Aleksandar MilačićZastava Srbije
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 04.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Živimo u teško ali optimistično vreme kad svet ulazi u neka nova rešenja i nova pregrupisavanja, a prednost Srbije je, smatraju sagovornici Sputnjika, što postoji temeljni konsenzus u društvu oko toga šta hoćemo a šta nećemo za ključna pitanja – Kosmet, Republiku Srpsku, odnose sa Rusijom i Kinom, neulazak u NATO.
Ako ste demokratski sistem, samo se treba držati raspoloženja naroda, pri čemu to nije navijačko već racionalizovano raspoloženje, zasnovano na jasnim iskustvima sa Zapadom, kaže sociolog dr Slobodan Reljić u prilog tome zašto je za Srbiju lako da ostane ostrvo kao jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji.
Među tim otrežnjujući iskustvima Reljić u emisiji Svet sa Sputnjikom navodi i decenije čekanja pred vratima Evropske unije, i NATO bombardovanje ali i činjenicu da nam, kako kaže, nude sa Zapada da uvedemo sankcije Rusiji a oni će da nam srede da se obostrano priznamo sa Kosovom i da nam ukinu Republiku Srpsku.
„Naša politička elita u tom smislu nema nikakvu dilemu“, uveren je Reljić.

Konsenzus u Srbiji oko ključnih pitanja

Izbor koji smo napravili, slaže se politički analitičar Branko Pavlović, i u ekonomskom smislu nam u potpunosti odgovara, a pritom, suprotno slici koju prikazuju mediji, četiri petine pa i više građana slaže se da ne treba dati Kosovo i Metohiju niti Republiku Srpsku, da nećemo sankcije Rusiji, da hoćemo dobre odnose s Kinom, da nećemo u NATO.
„Nama se veštački na političkoj sceni prikazuje kao da je takoreći raspoloženje pola- pola a u stvari nije. Zato kad je neko na poziciji predsednika republike treba da bude samo elementarno racionalan i potpuno čvrst na isto tako racionalnim stavovima oko kojih ljudi imaju konsezus“, konstatuje Pavlović.
Kao primer iracionalnih argumenata za uvođenje sankcija Rusiji on navodi da se Srbiji navodno preti da će, ako to ne uradi, otići strani investitori i odmah postavlja pitanje treba li da se upodobimo stranom investitoru koji želi da mu energenti budu skuplji, imajući u vidu da smo zahvaljujući dogovoru s Rusijom dobili jeftin gas.
„Ako neko to ne vidi nema mu pomoći. Zato mi samo treba da se držimo onoga u šta verujemo. Drame uopšte nema“, poručuje Pavlović.

Evropski rijaliti

Opisujući previranja u svetu izazvana ukrajinskom krizom, Slobodan Reljić ističe da je Zapad precenio sopstvenu moć, a potcenio Rusiju, dok Evropa liči na rijaliti šou u kom se takmiče u nesposobnosti da koriste logiku.
„Opadanje Evrope je apsolutno vidljivo. Ne mislim samo na EU, to je orgnizacija koja nema elemente za zajedničko funkcionisanje, nego na čitavu evropsku civilizaciju“, kaže Reljić, a u prilog toj tvrdnji navodi i poruke sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu gde, kako kaže, nama koncentracije neke ideje niti jasne namere šta se hoće.
Prema rečima Pavlovića, zapadna elita, ta „vrlo mala grupa opasnih ljudi s opasnim namerama“, pokušava da utemelji potpunu arbitrarnost u odlučivanju. Novina je, kaže, to što je očigledno da ono što se nekad proklamovalo da je demokratija više uopšte ne važi.
Nudi se, upzorava on, filozofski koncept povezan sa zelenom agendom koji zapravo kaže da sloboda uopšte ne postoji, da je slobodna volja zabluda, a da „jako obrazovana grupa treba da organizuje ljude tako da ne upropaste planetu“.
„Između nekad proklamovanih liberalnih vrednosti i stvarnosti građane Zapada čeka u zasedi odavno pripremljen sledeći koncept totalitarizma koji to kao nije nego je u stvari jedna nova prosvećenost“, upozorava Pavlović.
Na Zapadu se, saglasan je Reljić, otišlo predaleko pa u toj postdemokratiji građanin postaje bespotrebna pojava u svetu gde postoje gotove političke strukture koje donose odluke a nauka i mediji služe samo da se po svaku cenu održi status kvo.
„Kad se društvo tako uruši iznutra to može da traje, dobitnici takvog stanja mogu da pljačkaju neko vreme ali to ne može da proizvede nikakvu racionalnost. Zato kad ste toliko odvojeni od realnosti kad se sudarite sa Kinom i Rusijom vidite da postoji neki drugi svet“, ističe Reljić.

Alternativa već postoji

Alternativa već postoji, a to je, po Pavloviću, onaj deo sveta koji nije uveo sankcije Rusiji što je oko pet šestina čovečanstva, kao i ekonomske grupacije poput Briksa i Aseana.
Kad se meri današnja snaga privrede po paritetu kupovne moći, države Briks su, objašnjava naš sagovornik, veće ekonomije od G7, što oni koji pripadaju evropocentrističkom delu sveta vrlo malo znaju.
Briks je interesantan, kako kaže, i zbog toga što je to grupa koja, kao i Šangajska organizacija za saradnju, praveći alternativu koja sutra nekom može biti primamljiva, razvija vrlo kvalitetne odnose u kojima nema Amerike, a gde se sve odluke donose putem konsenzusa. Pritom, podseća Pavlović, Briks uveliko razvija strukture i po dubini.
„Izuzetno se razvija i saradnja unutar ASEAN-a, Afrika sarađuje sa Rusijom i Kinom. Tako da veliki deo sveta ne samo idejno, već i operativno, organizaciono i finansijski u stvari učestvuje već danas u tom novom svetu. Ne postavlja se pitanje šta ćemo umesto ovoga što je Zapad - to već postoji. Otuda i želja ogromnih zemalja poput Brazila, Argentine, Indonezije, Saudijske Arabije da uđu u Briks. To su sve već vidljivi signali da to novo dolazi na organizovan način“, navodi analitičar.
Sistem koji hoće da vaspitava svet imaće, prognozira Pavlović, nove i nove probleme jer dolazi vreme izuzetnog ubrzanja raspleta. To će, kako kaže, ići kroz rizike i turbulencije, ali je pozitivan ishod izvestan jer su te snage toliko narasle i toliko je taj vrh moći koji bi da vlada svetom napravio previda da to nikako ne može da ispravi.
„Ako se sankcije protiv Rusije uzmu kao mera, ako ste vi uspeli da okupite jednu šestinu protiv pet šestina, ne možete da dobijete tu utakmicu. To je velika razlika. Pritom u tih pet šestina su zemlje od Izraela, Irana, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Emirata, do Turske.Te zemlje koje neće da uvedu sankcije Rusiji zato što imaju sopstvene interese i razumeju da je to pucanje sebi u nogu nemaju ništa zajedniko. Svaka bi mogla da zarati sa ovom drugom. Ali stanje je takvo da se pojavljuje nešto oko čega možete da se okupite“, nadovezuje se Reljić.
Zapad stalno govori da nema besplatnog ručka, pominje nultu sumu - da neko može da dobije samo ako neko drugi izgubi, a istina je da je nešto najvažnije što se postigne rezultat sinergije, kaže Pavlović i zaključuje:
Kina je to digla na nivo razrađenog principa iza kog stoje i ogromne finansije i ekonomija ali i ideologija koja postaje prihvatljiva svima. To jako dobro deluje na mnogo nivoa, potiskuje taj filozofsko-teorijski kamen Zapada koji je prodavan kao istina, razgrađuje ga temeljno i postavlja svet na drugim principima.“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala