- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Koliko zarađuju Evropljani, zašto je razlika u minimalcu od 332 do 2.257 evra

CC0 / Pixabay / Evro
Evro - Sputnik Srbija, 1920, 06.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Evropska unija pooštrava direktivu o minimalnoj plati – već u utorak, 7. juna, mogao bi da bude potpisan politički dogovor o meri izglasanoj u Evropskom parlamentu pre skoro godinu dana, čiji je cilj da garantuje prihode koji mogu da obezbede pristojan životni standard za radnike i njihove porodice u svim zemljama Evrope.
Do danas, zakon o minimalnoj plati ne postoji samo u Italiji, Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj i Švedskoj.
Prema poslednjim podacima Evrostata (Kancelarija za statistiku Evropske unije), minimalna plata u Evropi se kreće između 332 evra mesečno u Bugarskoj do 2.257 evra u Luksemburgu.
U Francuskoj, u kojoj je u toku galopirajuća inflacija, minimalac se povećao tri puta (ukupno za 5,9 odsto), a sindikat koji štiti prava radnika bori se za to da dostigne 2.000 evra mesečno.
U Španiji je minimalna plata dostigla 1.000 evra za 14 mesečnih prihoda, dok je u Portugaliji sindikat tražio povećanje sa 705 na 800 evra. U Italiji, bez obzira na zahtev Evrope i bez obzira na ogromnu inflaciju te dugove koje zemlja ima, političari su podeljeni po tom pitanju.

Kolika je godišnja prosečna zarada Evropljana

Po poslednjim proračunima, Švajcarci u proseku zarađuju više od zaposlenih u drugim zemljama: 67.658,78 evra godišnje, što je trostruko više od prosečne zarade Italijana, dok Islanđani, Norvežani i stanovnici Luksemburga u proseku zarađuju oko 40.000 evra godišnje.
Prosečna godišnja plata u Nemačkoj je oko 31.000 evra, Francuzi u proseku zarađuju oko 21.000 evra, baš poput Italije i Španije, od kojih manje zarađuju Rumuni, Letonci, Mađari i Hrvati – manje od 10.000 evra godišnje.
Prema poslednjim analizama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je uzela u obzir kretanje srednjih primanja u Evropi u poslednjih 30 godina, Italija je na nezavidnom mestu u odnosu na ostale zemlje i takođe je jedina zemlja u kojoj se plate smanjuju umesto da se povećavaju.
Italije je tako doživela smanjenje plata za 2,9 odsto, za razliku od Španije u kojoj su one porasle za 6,2 odsto, Holandije sa porastom od 15,5 odsto, Francuske sa 31,1 odsto i Nemačke gde su cene porasle za 33,7 odsto.
Na listi deset zemalja čiji zaposleni imaju najveću prosečnu zaradu nalaze se: Švajcarska sa 4.900 evra mesečno, zatim Danska – 3.914 evra, Norveška – 3.795 evra, Luksemburg – 3.573 evra, Island – 3.221 evro, Austrija – 3.104 evra, Irska – 3.041 evro, Nemačka – 2.952 evra, Francuska – 2.791 evro i Švedska sa 2.770 evra.
Švajcarska je takođe i lider po kvalitetu života, ne samo zbog visokih plata već i zbog sigurnosti, usluga u privatnom i javnom sektoru, te odnosu građana prema prirodnom ambijentu.

Koliko se zarađuje u Italiji

Po podacima Evrostata, prosečna godišnja zarada Italijana je 21.462,62 evra što je oko 1.533 evra mesečno za 14 plata. Ipak treba uzeti u obzir da nemaju svi radnici 14 primanja kao i da se plate drastično razlikuju od juga ka severu zemlje.
Ova suma se takođe menja kada se uporede plate koje primaju muškarci sa platama žena: razlike su velike jer su žene koje rade iste poslove kao i muškarci manje plaćene od njih.

Da li rastu plate

Zbog galopirajuće inflacije, plate rastu u skoro celoj Evropi, osim u Italiji u kojoj se, bez obzira na ogroman rast cena, to nije desilo.
"U evrozoni je inflacija dostigla 7,5 odsto, što će dovesti i do porasta plata u ovoj godini za 3 odsto", izjavio je ekonomista i šef Centralne evropske banke Filip Lejn, rekavši da se tako nešto nije dogodilo u poslednjih deset godina.
Tako da, ako je prošle godine minimalac u Francuskoj bio povećan tri puta (ukupno oko 5,9 odsto) a sindikati su naumili da dođu do 2.000 evra, u Španiji je taj iznos dostigao 1.000 evra, a u Portugaliji se očekuje povećanje sa 705 evra na 800.
U Nemačkoj, 85.000 radnika čeličana pokušava da dogovori povećanje od 8,2 odsto, dok su zaposleni u hemijskom i farmaceutskom sektoru dobili ukupnu sumu od 1.400 evra. Minimalna plata će porasti sa 10 na 12 evra na sat a u Danskoj sa 10 na 14 evra po satu kako to traži sindikat.
Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Visentini, objasnio je da su "minimalne plate najveće u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj, ali se trenutno radi i na velikim kampanjama u Belgiji, Španiji i Portugaliji i to na dva fronta, štiteći najsiromašnije kategorije povećanjem plata po zakonu i istovremeno povećavajući platu svaki put kada dođe do obnavljanja ugovora".

U Italiji ne postoji minimalac

Za razliku od najvećeg broja evropskih zemalja, u Italiji ne postoji tzv. minimalna plata i od 1990. godine do danas plate su čak i smanjene. Italijanske firme su odbile reviziju oko povećanja plata, Generalna konfederacija italijanske industrije je rekla "NE" zahtevu ministra rada, a polovina zaposlenih u Italiji čeka obnovu ugovora.
Italijanska politika nije u stanju da se dogovori o zakonom stabilizovanoj minimalnoj plati ispod koje je nemoguće sići i koja uzima u obzir troškove života i rast cena. To bi pomoglo svim onim radnicima koji su plaćeni izuzetno malo, naročito mladima.
S obzirom na inflaciju koja je u maju dostigla rekord kakav nije viđen od 1986. godine, minimalac utvrđen zakonom trebalo bi da je prioritet u Italiji, no nažalost to nije tako.
Čak se ni sami sindikati ne slažu oko minimalca, dok jedino Italijani imaju jasne ideje. Po nedavnom istraživanju instituta za istraživanje tržišta, 86 odsto ispitanika želi da se uvede zakonski minimalac, preneo je RTS.
Evrozona - Sputnik Srbija, 1920, 18.05.2022
EKONOMIJA
Da li će evro dobiti svog digitalnog dvojnika koji neće biti kriptovaluta /video/
Makron  uspeo da progura Francuskinju Kristin Lagard na čelo izuzetno bitne institucije, Evropske centralne banke - Sputnik Srbija, 1920, 14.04.2022
EKONOMIJA
Predsednica Evropske centralne banke: Kamatama ćemo se baviti kad za to dođe vreme
Sat među evrima - Sputnik Srbija, 1920, 07.05.2022
SVET
Fed podigao kamatu – Amerika ide ka recesiji, a Evropa ka stagflaciji
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala