- Sputnik Srbija, 1920
VOJSKA I NAORUŽANJE
Najnovije vesti o naoružanju iz Srbije, Rusije i sveta. Vojne vežbe, nuklearna trijada, predstavljanje novih vojnih tehnologija i komentari stručnjaka.

NATO vežbe na ruskom pragu prave tenziju, Rusija će biti na oprezu

© AFP 2022 / JANEK SKARZYNSKI Vojne vežbe Baltops
Vojne vežbe Baltops - Sputnik Srbija, 1920, 06.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Vojne vežbe NATO-a sa saveznicima na ruskom pragu, u Baltičkom moru stvaraju izvesnu tenziju, ali odnosi Rusije sa Alijansom zbog tih manevara nisu ušli u goruću fazu. To su planske vežbe, a akcije Alijanse sugerišu da će Rusija morati da bude na oprezu i prati dešavanja u blizini svojih granica.
„S obzirom da su to redovne godišnje vežbe, očekivali smo ih. Ne treba se pribojavati ako jedna ili druga strana obučava svoje Oružane snage, jer nema razloga za to. Svakako, mi ćemo pratiti te manvere. Sve vežbe se uvek prate, jer nikad se ne zna šta može da se dogodi, posebno u ova nemirna vremena...“, kaže ruski vojni ekspert Dmitrij Kornjev.
Pred početak vojne vežbe „Baltops 2022“, u kojoj učestvuje 7.000 pripadnika mornarice iz 14 zemalja Severoatlanske alijanse, 44 broda i oko 100 aviona, američki vojni zvaničnici su rekli da je veoma važno da SAD i NATO pokažu solidarnost sa Švedskom i Finskom, zemljama koje su predale zahtev za članstvo u NATO-u.
Finska i Švedska su dugo bile vojno neutralne, ali su odlučile da apliciraju za članstvo u NATO-u nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Moskva je najavljivila određene mere, uključujući i vojno-tehničke, ako ove dve zemlje uđu u NATO, kako bi nivelisala pretnje nacionalnoj bezbednosti Rusije.
Vežbe „Baltops“ se održavaju od 5. do 16. juna u centralnim i južnim delovima Baltičkog mora, kao i na priobalnim poligonima Nemačke, Švedske, Poljske i baltičkih zemalja.
Radi se o jednim od najvećih manevara u severnoj Evropi, a ove godine njihov cilj je dalje unapređenje saradnje i interoperabilnosti različitih vidova vojski i različitog naoružanja.

NATO brodovi plove Baltikom

Vežbe su počele u Stokholmu u čast 500. godišnjice švedske mornarice, a potom slede taktički manevri u akvatoriji i vazdušnom prostoru regiona Baltičkog mora, a biće završene u Kilu.
Kako je saopšteno, tokom vežbi biće demonstrirana spremnost snaga da osiguraju kolektivnu zaštitu u Baltičkom regionu, jačajući regionalnu bezbednost i doprinoseći obuzdavanju.
Uvežbavaće se sve komponente morskih i obalnih operacija, uključujući desant, artiljerijsku paljbu, protivpodmorničke operacije, operacije protivvazdušne odbrane i operacije čišćenja mina.
Uoči manevara održana je i konferencija za novinare na američkom desantnom brodu „USS Kearsarge“, dugom 257 metara. Komandant Združenih snaga Mark Mili je rekao da je za SAD ovo važno jer je ovo prvi put da brod te veličine plovio kroz stokholmski arhipelag.
Godišnje „Baltops“ pomorske vežbe pokrenute su 1971. godine i ne održavaju se kao odgovor na neku aktuelnu, konkretnu bezbednosnu pretnju, ali je Alijansa saopštila da "učešćem Švedske i Finske NATO jača svoje snage, u nepredvidivom svetu".
Osim Finske i Švedske, koje su partneri Alijanse, u manevrima učestvuju SAD, Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Francuska, Nemačka, Letonija, Litvanija, Velika Britanija, Holandija, Norveška, Poljska i Turska.
„Biće interesantno kakvu će sve te zemlje imati kordinaciju i kako će izvoditi određene zajedničke akcije. Na primer, sletanje trupa sa jednog broda na drugi, ko će i kako izvoditi te akcije, koje helikoptere će koristiti. Biće zanimljivo videti i kako kordinišu Turci sa Fincima i, recimo, Šveđani sa nekim drugima. Siguran sam da će naša mornarica sve pratiti“, kaže Kornjev.

Trvenja Turske sa Švedskom i Finskom

Kornjev skreće pažnju da će na manevrima posebno zanimljivo pratiti upravo odnos Turske sa Švedskom i Finskom, s obzirom da Turska, koja ima drugu po veličini vojsku u okviru NATO-a, prilično rezervisana i oprezna kada je reč o priključivanju te dve zemlje Alijansi.
Pristanak Turske je ključan jer NATO svoje odluke donosi konsenzusom i bilo koja od njenih 30 zemalja može staviti veto na prijem novog člana.
Turski lider Tajip Erdogan smatra da Švedska i Finska, ako žele u NATO, moraju da prekinu da pružaju podršku terorizmu, ukinu sankcije Turskoj i pokažu savezničku solidarnost.
Takođe, Ankara optužuje Švedsku i Finsku da skrivaju osobe povezane s militantnom grupom Kurdistanske radničke stranke (PKK) i sledbenicima Fethulaha Gulena, muslimanskog lidera koji živi u SAD i za koga Ankara tvrdi da stoji iza neuspelog državnog udara 2016. godine.
„Turska ima jednu od najmoćnijih oružanih snaga. Istina, Baltik se ne graniči sa teritorijom Turske, ali će Ankara, verovatno, poslati neke snage na ove vežbe, a možda će čak i neki turski brodovi doći u Baltičko more ili će biti prebačeni vazdušnim ili kopnenim putem. S obzirom da će buduće članice NATO-a, sa kojima Turska ima izvesna trvenja, učestvovati na ovim vežbama to se može protumačiti kao pi-ar potez i pokušaj da se solidarišu i združe“, smatra Kornjev.
Kronštat - Sputnik Srbija, 1920, 15.04.2022
RUSIJA
Ruski admiral upozorio: Držaćemo na nišanu brodove NATO-a u Baltičkom moru
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala