- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Veliki poraz SAD u svom dvorištu: Jak odgovor Latinske Amerike na pokušaj Bajdenovog spektakla

© AFP 2022 / APU GOMESSamit Amerika
Samit Amerika - Sputnik Srbija, 1920, 08.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Samit Amerika, koji je počeo u Los Anđelesu, održava se u senci bojkota lidera latinoameričkih zemalja koji su nezadovoljni odlukom da SAD na njega nisu pozvale predstavnike svih država. Sa druge strane, Vašingtonu preti opasnost da se konfrontira sa narastajućim blokom levičarskih režima na tom kontinentu.
Pokušaju Vašingtona da oživi tradicionalni samit dva američka kontinenta, a koji je počeo u Los Anđelesu, preti kompromitacija zbog bojkota više latinoameričkih lidera jer na njega nisu pozvani lideri Venecuele, Nikaragve i Kube.

Meksiko pravi pukotinu u američkoj politici

Sve je, naime, trebalo da prođe glatko. Samit, pripreman više od godinu dana, trebalo je da pokaže nadmoć Vašingtona tako što bi predsednik Džozef Bajden objavio, kako su preneli američki mediji, „novo partnerstvo“ sa siromašnim rođacima sa juga „kao deo širih napora za stabilizaciju regiona“.
Koliko je Vašingtonu bilo stalo da samit bude završen sa uspešnim ishodom govori i činjenica da je najavljen još prošlog avgusta, a da su u njegovu organizaciju bili uključeni, pored Bajdenovog prijatelja, nekadašnjeg senatora Krisa Doda, i potpredsednica Kamala Haris, kao i Prva dama, Džil Bajden. Oni su skoro godinu dana putovali širom Latinske Amerike lobirajući i prikupljajući podršku za najavljeno „novo partnerstvo“, ali i za dolazak šefova država na samit. Tako je najavljeno da će samitu prisustvovati 23 šefova država.
Međutim, pukotinu je napravio predsednik Meksika Andres Manuel Luis Obrador, koji je najavio da neće doći na samit jer na njega nisu pozvani svi latinoamerički lideri. Predsednici Venecuele, Nikaragve i Kube, Nikolas Maduro, Danijel Ortega i Migel Dijaz Kanel koji "ne zadovoljavaju američke demokratske standarde", pa nisu dobili pozivnicu za spektakl u Los Anđelesu. Obradorov primer sledili su lideri El Salvadora, Gvatemale i Hondurasa.

Latinoamerička solidarnost i prkos na delu

Tako će ovaj samit biti jedan od najkontroverznijih, iako je Bajdenova administracija učinila sve da oživi odnose sa latinoameričkim kontinentom, kaže hispanista Rajko Petrović. Uspešno održavanje samita važno je Vašingtonu zbog globalnih previranja, kako bi se što bolje pozicionirale na zapadnoj hemisferi, dodaje on.
„SAD smatraju održavanje ovog samita izuzetno važnim i zbog toga što će najverovatnije u drugom krugu predsedničkih izbora u Kolumbiji vlast dobiti Gustavo Petro. Kolumbija je najveći američki saveznik u Latinskoj Americi i zemlja u kojoj levica nikada nije pobedila na izborima. Ukoliko i Lula da Silva pobedi u predsedničkoj trci u Brazilu, prvi put u istoriji imaćemo situaciju da će sve velike zemlje latinske Amerike biti predvođene levicom. SAD se ozbiljno plaše jednog šireg bloka koji bi bio zasnovan, ne samo na osnovama ravnopravne saradnje i latinoameričke integracije, već i što je moguće većeg odupiranja imperijalističkim, neokolonijalnim pretenzijama zvaničnog Vašingtona“, objašnjava Petrović.
Sam samit biće održan, ali biće u senci, ne samo toga da veliki broj šefova država neće na njega doći, nego će poslati delegacije nižeg nivoa, već i po tome što je veliki broj latinoameričkih lidera poručilo da on neće imati preteranu važnost upravo zato što su sa njega apriori isključene neke latinoameričke zemlje, dodaje on.
„To govori o latinoameričkoj solidarnosti koja se ponovo budi i koja, po mom mišljenju, tek može da ojača u kontekstu političkih previranja. Jer za sada vidimo da se Nikaragva, Venecuela i Kuba, kao tradicionalno prijateljske i partnerske zemlje Rusiji, jako dobro drže plana da budu „ruski igrači“ na tom prostoru i da zajedno sa Rusijom pokušaju da zaštite svoje interese, kao i da učestvuju u globalnim promenama“, ističe Petrović.
Odbijanje da na samit dođu šefovi država, prema Petrovićevim rečima, pokazuje ponos i prkos tih zemalja, posebno Meksika koji pokušava da se nametne kao zemlja predvodnik latinoameričkog sveta, što, po svojim kapacitetima i može da postane.
Meksiko je na svojoj koži osetio američku politiku, koja je, između ostalog, dizala i zid na Rio Grandeu, reci koja ne označava samo granicu sa Meksikom, već i granicu između dva sveta – severnoameričkog i hispanoameričkog.
„Mislim da je poruka svih tih lidera da latinoamerička solidarnost treba da bude ponovo probuđena i da, na kraju krajeva, svaka latinoamerička zemlja ima podjednako važnu vrednost“, smatra Petrović.

Strah od ruskog uticaja u Latinskoj Americi

Iako je uspeo da donekle relaksira odnose sa pojedinim latinoameričkim državama, kao što su Venecuela i Kuba, Džozef Bajden se, prema Petrovićevom mišljenju, suočava sa neuspehom svoje latinoameričke politike. Iako u početku relativno miroljubiva, promena globalne geopolitičke situacije promenila je Bajdenovu latinoameričku strategiju – američki mediji Venecuelu, Nikaragvu i Kubu često nazivaju „ruskim trojanskim konjima“. Uz to, Brazil, najveća država Latinske Amerike nije uveo sankcije Rusiji, uprkos vezanosti režima Žaira Bolsonara za Vašington.
„Latinska Amerika, dakle, u očima Stejt departmenta sada predstavlja bojno polje, pre svega ideološko, ali i ekonomsko i političko u novoj preraspodeli karata i uloga na međunarodnoj političkoj sceni“, zaključuje Petrović.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala