- Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Autizam kod dece – kako prepoznati prve znake, šta preduzeti

CC0 / Pixabay / Dete
Dete - Sputnik Srbija, 1920, 09.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Autizam kao neurorazvojni poremećaj, čiji se simptomi prepoznaju u prvim godinama života, karakterišu problemi u socijalnoj interakciji i komunikaciji, kao i repetativni, stereotipni obrasci ponašanja, aktivnosti i interesovanja. Zato je potrebno reagovati na prve simptome, kažu stručnjaci.
„Roditelji primete određeno odstupanje u razvoju i budu zabrinuti. Tada se najčešće jave pedijatru u Domu zdravlja i onda se desi da dobiju odgovor da se ne brinu, da to nije ništa, da će dete progovoriti, da ima vremena do treće godine i slično. Besmisleno je čekati, jer se do treće godine već formira klinička slika autizma“, rekla je dr Tijana Antin Pavlović, psihijatar koji se 13 godina bavi dečjim autizmom. Ona je bila gošća emisije „Među svetovima svet“ Radio Beograda 1, koja je bila posvećena autizmu.
Tijana Antin Pavlović je istakla da dijagnozu autizma postavlja psihijatar, i da je ovaj poremećaj kod dečaka češći čak četiri do pet puta nego kod devojčica.
Autizam je neurorazvojni poremećaj, što znači da se simptomi prepoznaju u prve tri godine života, mada se oni najčešće primećuju i između prve i druge godine. Objasnila je da autizam karakterišu problemi u socijalnoj interakciji i komunikaciji, problemi sa govorom, kao i repetativni, stereotipni obrasci ponašanja, aktivnosti i interesovanja.
Tijana Antin Pavlović je naglasila na šta bi trebalo da se obrati pažnja još u prvim mesecima.
„Dete sa poremećajem iz autističnog spektra se, na primer, ne odaziva ili se selektivno odaziva na ime kada ga pozovete. Ne razvija se pokazni gest. To je spontano razvojna funkcija koja bi trebalo da postoji već sa osam, devet meseci. Postoji i slabost vizuelnog kontakta, kada izostaje gledanje u oči ili ga ima malo u trenucima prepovijanja, hranjenja“, kazala je i dodala da bi dete oko prvog rođendana trebalo da izgovori prvu reč.
Gošća Radio Beograda izjavila je da osobe sa poremećajem iz autističnog spektra mogu da ostvaruju socijalnu interakciju, ali ona nije kvalitetna, jer nedostaje reciprocitet i teško se produbljuje razgovor.
„Govor u razvoju kasni i osobe sa autizmom ga obično koriste za izražavanje sopstvenih potreba. Prisutno je i ponavljanje tuđih reči, kao i korišćenje određenih fraza koje čuju iz nečijeg govora, reklama, filma. Takođe, mogu govoriti o sebi u trećem licu“, dodala je ona.
„Oni umeju da priđu", objašnjava doktorka, „ali je to često nespretno. Nekada se previše fizički približe ili, ako su verbalni, mogu da postavljaju vrlo direktna, privatna pitanja, koja vam druge osobe pri prvom susretu ne bi uputile“.
Kada je reč o motoričkim aktivnostima, pojavljuju se motorne stereotipije u vidu lepršanja rukama, ljuljanja napred i nazad, hoda na prstima i slično, dok je igra veoma siromašna. Kod dece sa autizmom postoji i određena rigidnost, ukazuje ona.
„Primer toga je ređanje igračaka u niz, a remećenje tog niza od strane drugog dovodi do njihove burne reakcije. Tu je takođe i insistiranje da se uvek do određenog mesta ide istim putem. Teško je i tipičnom detetu postaviti granicu, a kamoli onom koje ne razume socijalnu interakciju, ali su one vrlo važne. Treba ih učiti društveno prihvatljivom ponašanju, jer oni to sa godinama mogu da shvate. To zahteva mnogo energije, ali je neophodno“, savetuje Tijana Antin Pavlović, preneo je RTS.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala