Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Lažna panika širi se Srbijom: EU ucenjuje Beograd – sankcije Rusiji, pa „nagrada“ koja ne postoji

© Sputnik / Lola ĐorđevićMural "ne u EU i NATO" u Beogradu
Mural ne u EU i NATO u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 09.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Dopunjeni izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji kojim se prijem naše zemlje u EU uslovljava hitnim sankcijama Rusiji izražava raspoloženje parlamentaraca, ali nema obavezujući karakter. Pritom, Evropska unija nam preti nečim što nikada ne može da nam priušti, a to je punopravno članstvo, kaže profesor FPN Slobodan Samardžić.
Komentarišući izveštaj EP u kome se, pored već poznatih uslova vezanih za vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom, naglašava da se evroparlamentarci zalažu za to da „nova pregovaračka poglavlja budu otvorena tek kada Srbija preduzme potrebne mere u tom pogledu“, odnosno uvede sankcije Rusiji, profesor Samardžić kaže da iako neobavezujući, ovaj izveštaj ima politički uticaj na institucije Evropske unije.

EU Srbiji ne može da priušti članstvo

Prema njegovim rečima, odluke Evropskog parlamenta u najvećem broju slučajeva ne utiču direktno na odluke važnijih institucija poput Evropskog saveta, Saveta ministara, a delimično i komisija, ali mogu da stvaraju neku atmosferu ili da joj doprinose, pa u tom pogledu ovaj izveštaj ide na ruku najradikalnijim elementima u EU koji uslovljavaju Srbiju uvođenjem sankcija.
„Tako da je to zapravo jedna sinhrona akcija i u tom smislu je stvar loša po Srbiju, budući da je taj izveštaj na tragu onoga što govore ozbiljnije institucije u EU, a pre svega ljudi koji ih vode. Glasnogovornik tih radikalnih struja u EU protiv Srbije je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je opet na vezi sa jačim igračima u državama-članicama kao što su nemački kancelar Šolc i francuski predsednik Makron, pa je tu taj koloplet koji ne ide u prilog Srbiji prosto zatvoren“, objašnjava Samardžić.
Međutim, dodaje naš sagovornik, deo izveštaja o poglavljima uslovljenim sankcijama Rusiji je gotovo neozbiljna stvar jer Evropska unija Srbiji ne može da obezbedi članstvo. Zato ga, kaže, i čudi da ovdašnja politika i javno mnjenje drhte zbog toga.
„Ta pretnja da će uvođenje sankcija biti uslov za dalje pregovore i nije pretnja, jer ti pregovori ništa ne vrede s obzirom na nedostatak cilja. Evropska unija ne može da se širi iz unutrašnjih razloga i mi tu treba da budemo potpuno komotni, i u pogledu budućnosti i u pogledu straha od nekih eventualnih sankcija prema Srbiji, poput toga da ćemo ostati bez saradnje sa Evropskom unijom“, kaže Samardžić.

Sankcije Srbiji zbog Rusije – iracionalan korak

On je mišljenja da iako EU može Srbiji da uvede takve mere ukoliko Srbija odbije da uvede sankcije Rusiji, to je ipak samo na nivou pretnje jer bi tako nešto, kako kaže, bilo jako iracionalno od strane Evropske unije.
„Oni vide da Srbija sa Rusijom ima relativno malu trgovinsku razmenu, da tu tradicionalno postoje dobri politički odnosi, posebno danas iz razloga Kosova i Metohije, ali to nije neki razlog da se Srbiji uvode neke sankcije, zemlji koja ništa negativno ne radi na stvarima koje su njima sada najvažnije, a to je rat u Ukrajini. Srbija u ovoj stvari koja remeti sve odnose u Evropi, pa i svetu, ne igra nikakvu ulogu. Ona Rusiji ne može ni da pomogne ni da odmogne, uvela joj sankcije ili ne“, kategoričan je Samardžić.
Zato, kako kaže, i dalje misli da Evropska unija iz nekih ozbiljnih, političkih razloga ne može da sankcioniše Srbiju.
„Prosto mi se čini da ako bi Srbija bila odlučnija u odbrani svojih interesa i suprotstavljala se toj pretnji od sankcija EU, one ne bi ni došle. Ali, uspeh te pretnje je upravo u tome što se ovde stvara panika, pa postoji bojazan da mogu da dobiju pristanak Srbije na sankcije Rusiji za džabe. Naime, kada se ljudi svakodnevno zaplašuju time da će nam uvesti sankcije ako ih mi ne uvedemo Rusiji, to može da dovede do kapitulacije srpskog javnog mnjenja i pristanka na takav jedan korak“, smatra Samardžić.

Evropska politika – ispunjavanje želja Vašingtona

Evropski parlament u izveštaju žali i „zbog kontinuiranih letova između Beograda i Moskve" i poziva Srbiju da "razmotri svoju ekonomsku saradnju s Rusijom" i prekine vojnu saradnju sa tom zemljom, uključujući i projekte kakav je ruski humanitarni centar u Nišu. Sagovornik Sputnjika kaže da ovaj zahtev nije ništa novo.

„Tu postoji jedan stariji animozitet tih radikalnih i ekstremnih snaga u EU koje nisu bile zadovoljne mirom i saradnjom sa Rusijom do 2012, 2013. i 2014. godine i koji su jako proamerički orijentisani i izloženi jakom američkom uticaju. Ta agresivna politika prema Rusiji i Srbiji nije autentična evropska politika, ona potiče iz Vašingtona, Stejt departmenta i Pentagona, a ovi krugovi u Evropi je samo slede. Međutim, danas su u evropskoj politici izloženi ti radikalni elementi i oni joj daju ton“, navodi Samardžić.

Evropska unija, pojašnjava, nije toliko jedinstvena kao što to na površini izgleda i u njoj postoji veliko neraspoloženje na političkom nivou od države do države, ali u ovom trenutku kolo vode radikalniji elementi, pa se stiče utisak da je reč o jedinstvenom nastupu.
„Evropska politika nije jedinstvena u mnogo čemu, ali je vode oni koji su ne samo proamerički orijentisani, već i spremni da u Evropi učine sve što od njih traži Amerika“, kategoričan je profesor Fakulteta političkih nauka.
Evropski parlament u izveštaju navodi da podržava članstvo Srbije u EU, uz ocenu da to zavisi od političke volje srpskih vlasti i spremnosti na "ireverzibilne reforme, pre svega u vladavini prava".
O ovom izveštaju glasaće se na sednici Spoljnopolitičkog odbora EP 14. juna, a konačni tekst izveštaja o Srbiji, u formi rezolucije, biće usvojen na plenarnoj sednici te institucije u julu.
Zastava Evropske unije u zgradi Saveta Evrope u Strazburu - Sputnik Srbija, 1920, 09.06.2022
SRBIJA
„Pod oznakom hitno“: Novi skandalozan ultimatum EU prema Srbiji protiv Rusije
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala