Na Kosovu i Metohiji jedno od najvećih ležišta uglja u Evropi -zašto su potencijali neiskorišćeni

Ivica Jakovljević sa Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici kaže da južna srpska pokrajina ima jedno od najvećih ležišta uglja u Evropi i da se tamo nalazi više od 79 posto rezervi kojima Srbija raspolaže. Međutim, kako dodaje strategija koju je EPS napravio nije primenjena i potencijali su ostali neiskorišćeni.

Predsednik Srbije najavio je u Ohridu da će ponuditi Prištini barter aranžman za isporuku lignita sa Kosova i Metohije u zamenu za struju. Vučić kaže da ako u Prištini neće takvu vrstu aranžmana, Beograd je spreman da plati kvalitetan lignit.

Ivica Jakovljević kaže da je naKosovu i Metohijijedno od najvećih ležišta uglja u Evropi i da se tamo nalazi više od 79 posto rezervi kojima Srbija raspolaže.

Međutim, kako dodaje, kada pogledate geološke rezerve koje su 14,7 milijardi tona ili one koje se mogu koristiti u termoelektranama mogućnosti za razvoj su ogromne.

Kako je rekao, potencijali za razvoj su ogromni, na žalost nisu realizovani planovi za razvoj uglja i termoenergije u pokrajini koje je „Elektroprivreda Srbije“ imala.

Jakovljević kaže za javni servis da se posle preuzimanja od strane KEK-a nije radilo na strategiji, nisu se otvarali novi površinski kopovi i nisu se izgradile nove elektrane.

„Danas se proizvodi od osam do devet miliona tona lignita na godišnjem nivou, od toga oko 93 posto ide za termoelektranu ostalo za široku potrošnju. Proizvodnja se odvija na samo jednom površinskom kopu Sibovac, ali je to nedovoljno za potrebe na prostoru Kosova i Metohije i zato su tokom zime prisutne restrikcije struje“, ističe Jakovljević.

Prema njegovim rečima, tu postoje i drugi problemi, način upravljanja, radna snaga, 4.000 ljudi je proterano sa svojih radnih mesta posle 1999. godine.

„Resursa ima, oni su ogromni. Samo planovi EPS-a su išli da se do 2012.izgradi 2100 megavata novih termoelektrana, ali posle 1999. se ne sprovodi strategija. Uglja može biti za prodaju, delimično se koristi za široku potrošnju“, napominje on.

Međutim , kako dodaje, EPS nema uvid da li proizvodnja može da se poveća, a postoje i problemi u vezi sa transportom.

„Lignit ne trpi dugi transport, železnica ne funkcioniše, može se organizovati kamionski transport, ali to bi podrazumevalo veću logistiku. Od 2.000 upravljanje je preuzela kosovska energetska kompanija, mnogi planovi očigledno nisu se realizovali, a potencijal je ogroman", istakao je Jakovljević.