- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Da li sve bolesti nasleđujemo od roditelja i od čega zavisi da li ćemo se od njih i razboleti

© Sputnik / Mihail Voskresenskiй / Uđi u foto-galerijuGenetički naučni centar
Genetički naučni centar  - Sputnik Srbija, 1920, 10.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Upravo kao posledica nasleđivanja, kod srodnih osoba mogu da se zapaze brojne iste ili slične osobine (boja očiju, kose, kože…). Da li se po istom principu prenose i nasledne bolesti – one za koje nosimo genetsku predispoziciju, objašnjava dr Miloš Brkušanin.
Nasledne bolesti su segment procesa prenošenja naših naslednih informacija. Ovaj proces označava se kao „nasleđivanje“. Nasledni materijal koji se sa roditeljskih generacija prenosi na potomke označava se kao genetsko nasleđe.

Kako funkcioniše princip prenosa genetskih informacija

Posmatrano okom običnog čoveka, ljudsko telo je savršena „mašina“. Trebalo bi da se u našem organizmu svi procesi odvijaju po savršeno zamišljenom redu. Početak ovog niza predstavlja naš DNK.
„Molekul DNK je nosilac nasledne informacije, a geni su mali deo molekula DNK. U njima su na specifičan način zapisana i regulisana uputstva koja naše ćelije koriste za normalno funkcionisanje i život. Na taj način obezbeđuje se skladno funkcionisanje celog organizma. Tokom ostavljanja potomstva, na dete se polovina genetskog materijala prenosi sa majke, polovina sa oca. Upravo kao posledica nasleđivanja kod srodnih osoba mogu se zapaziti brojne iste ili slične osobine (boja očiju, kose, kože…)“, objašnjava ovaj mehanizam za e-Klinika portal dr Miloš Brkušanin.
Da li se po istom principu po kome se nasleđuju osobine, nasleđuju i bolesti. Da li, ukoliko u naslednom materijalu roditelja postoji nekakva greška, postoji rizik da se ona prenese na potomstvo.
„Postoji. U zavisnosti od toga gde se desila i kakva je greška u pitanju, informacija sadržana u molekulu DNK može biti izmenjena i neispravna. Ako je reč o bolestima koje su isključivo genetski uzrokovane, osoba koja u svom naslednom materijalu ima grešku, ispoljavaće simptome određene bolesti. Ukoliko je reč o složenim bolestima kod kojih je genetski faktor samo jedan od nekoliko koji uzrokuju bolest, osoba koja u svom naslednom materijalu nosi nekakvu grešku, može da ima povećan rizik da oboli od određene bolesti. Zbog nasleđivanja, u jednoj porodici veći broj osoba može bolovati od iste bolesti. Ali u porodici može postojati i jedna obolela osoba, a ostali članovi porodice mogu samo biti zdravi nosioci greške (mutacije)“, navodi dr Brkušanin.
Postoje bolesti koje su isključivo genetski uzrokovane, priča doktor. One imaju jasan genetski uzrok. Naime, konkretna greška u naslednom materijalu je direktan uzrok bolesti i osoba koja tu grešku poseduje zasigurno će razviti simptome bolesti.
„Međutim, postoje i bolesti čija je osnova izuzetno složena. Razvoj bolesti zavisi jednim delom od genetskih činilaca, a udela imaju i životni stil i uticaj sredine. Tako često možemo čuti da osoba ima povećan rizik da oboli od malignih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti ili psihijatrijskih oboljenja. Kod ovakvih bolesti, promene u naslednom materijalu nisu direktan uzrok bolesti. Odnosno, nisu dovoljne da uzrokuju bolest. Međutim, one mogu u manjoj ili većoj meri povećavati rizik da osoba oboli. Taj povećan rizik da osoba oboli predstavlja genetsku predispoziciju“, precizira doktor.
„Ukoliko osoba ima povećanu genetsku predispoziciju da razvije određenu bolest, ne znači nužno da će se simptomi bolesti ispoljiti. To samo implicira da osoba ima povećan rizik. Ali krajnje ispoljavanje bolesti zavisi i od stila života i uticaja sredine. Tu su pušenje, fizička aktivnost, način ishrane, kvalitet vode i vazduha, stresni događaji, zračenje…“, kaže mladi stručnjak koji se naučnim radom bavi u Centar za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kod bolesti koje su isključivo genetski uzrokovane, uticaj sredine nije važan za ispoljavanje bolesti. Drugim rečima, objašnjava dr Brkušanin, osoba koja ima nekakvu promenu u naslednom materijalu sigurno će ispoljiti simptome bolesti čak i ako živi u idealnim uslovima sredine. Sa druge strane, kod bolesti čije ispoljavanje zavisi od genetske predispozicije i od uticaja sredine, sredina i te kako utiče na ispoljavanje bolesti.

Uticaj spoljne sredine na odlaganje ili razvijanje bolesti

Dr Brkušanin daje ilustrativan primer:
„Zamislimo dve genetski potpuno identične osobe, dva jednojajčana blizanca, koja imaju jednaku genetsku predispoziciju za gojaznost. Jedan od njih je odgajan u bogatoj porodici. Dostupna mu je hrana izvrsnog kvaliteta, sveža, zdrava, bez šećera, masti i mnogo soli. Porodica u kojoj je odgajan neguje fizički aktivan život. Sa druge strane, drugi blizanac odgajan je u porodici sa manjim prihodima. Sveža i zdrava hrana su manje dostupni, ili su nedostupni. Hranitelji imaju nekoliko poslova, nemaju vremena za zajedničke aktivnosti van kuće. Ovaj blizanac dane provodi uglavnom gledajući televiziju i bez fizičke aktivnosti. U prvom slučaju, iako postoji genetska predispozicija za gojaznost, bolest se neće razviti usled zdravijih životnih navika. U drugom će se bolest ispoljiti. Dakle, osobe sa istom genetskom predispozicijom mogu ili ne da razviju simptome određene bolesti u zavisnosti od uslova sredine u kojima žive. Za razliku od naslednog materijala koji posedujemo i koji ne možemo da promenimo, životne navike i štetni uticaji sredine mogu se menjati. To omogućava odlaganje, odnosno ublažavanje bolesti. Ili potpuno ukidanje mogućnosti da se bolest razvije“
Upravo zbog toga što imaju drugačije genetske karakteristike, na isti način, osobe sa različitom genetskom predispozicijom mogu drugačije da reaguju na iste uslove sredine. Recimo, objašnjava dr Brkušanin, različite osobe će drugačije reagovati na istu vrstu stresa.

„Neke nasledne bolesti su češće u određenim etničkim grupama ili geografskim područjima. Od nekih obolevaju isključivo muškarci, od drugih isključivo žene. Neke su češće u dečijem uzrastu, druge u odrasloj životnoj dobi. Zbog toga ne može da se kaže precizno koje nasledne bolesti su najčešće. Takođe, moguće je i da se kod novorođenčeta razvije neka sasvim nova genetska mutacija koja nema veze sa roditeljima. Mutacija koja nije nasleđena od roditelja, već se prvi put javila kod potomka, u genetici se zove de novo mutacija. Te novo mutacije mogu da objasne zašto u jednoj porodici postoji obolela osoba, a da nikada ranije niko nije bolovao od nasledne bolesti“, objasnio je on.

Ogromna važnost prenatalnih i neonatalnih testova u prevenciji i lečenju
Prenatalne genetske analize podrazumevaju testiranje fetusa tokom trudnoće. Cilj je otkrivanje različitih genetskih poremećaja kod ploda. Prenatalna analiza savetuje se onim porodicama u kojima već postoji osoba obolela od određene nasledne bolesti, budući da i druga deca mogu da se rode sa istom bolešću. Na ovaj način, navodi dr Brkušanin, sprečava se rađanje dece sa teškim naslednim oboljenjima, a sve u cilju dobijanja zdravog potomstva.
Šema formiranja nanokompozitnih struktura laserskim štampanjem - Sputnik Srbija, 1920, 17.04.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Identifikovani genetski kodovi koji mogu sprečiti posledice srčanog udara
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala