- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Fizičari otkrili novu vrstu čestice, magnetnog rođaka Higsovog bozona

CC BY 4.0 / Lucas Taylo/cropped photo / https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%B3%D1%81%D0%BE%D0%B2_%D0%B1%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D0%BD#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:CMS_Higgs-event.jpgHigsov bozon
Higsov bozon - Sputnik Srbija, 1920, 10.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Istraživači su otkrili novu česticu koja je magnetni srodnik Higsovog bozona. Dok je otkriće Higsovog bozona zahtevalo ogromnu moć ubrzanja čestica Velikog hadronskog sudarača (LHC), ova nikada ranije viđena čestica  —  nazvana aksijalni Higsov bozon — pronađena je u eksperimentu koji je mogao da se obavi na kuhinjskoj ploči.
Interdisciplinarni tim predvođen fizičarima Bostonskog koledža otkrio je aksijalni Higsov mod, magnetni rođak čestice Higsovog bozona koja definiše masu, izveštava tim u onlajn izdanju časopisa „Nejčer“.
Otkrivanje dugo traženog Higsovog bozona pre jedne decenije bilo je ključno za razumevanje mase. Za razliku od svog rođaka, aksijalni Higsov mod ima magnetni moment i to zahteva složeniji oblik teorije da bi se objasnila njegova svojstva, rekao je profesor fizike i vodeći koautor studije na Bostonskom koledžu Kenet Burč.
Ovaj magnetni rođak Higsovog bozona  —  čestica odgovorna za dodeljivanje mase drugim česticama  —  mogla bi biti kandidat za tamnu materiju, koja čini 85 odsto ukupne mase univerzuma, ali se samo otkriva kroz gravitaciju.

„Kada mi je moj student pokazao podatke, mislio sam da greši. Ne nađete svaki dan novu česticu koja čuči na vašem stolu“, rekao je za „Lajv sajens“ Burč.

U Standardnom modelu fizike čestica, čestice se pojavljuju iz različitih polja koja prožimaju univerzum, a neke od ovih čestica oblikuju fundamentalne sile univerzuma. Na primer, fotoni posreduju u elektromagnetizmu, a velike čestice poznate kao V i Z bozoni posreduju u slaboj nuklearnoj sili, koja upravlja nuklearnim raspadom na subatomskim nivoima. Međutim, kada je univerzum bio mlad i vruć, elektromagnetizam i slaba sila bili su jedno i sve ove čestice su bile skoro identične. Kako se univerzum hladio, sila se podelila, uzrokujući da V i Z bozoni dobijaju na masi i da se ponašaju veoma različito od fotona, proces koji su fizičari nazvali „kršenje simetrije“. Ali kako su tačno ove čestice koje posreduju slabe sile postale tako teške?
Ispostavilo se da su ove čestice bile u interakciji sa posebnim poljem, poznatim kao Higsovo polje. Perturbacije u tom polju dovele su do Higsovog bozona i dale značaj V i Z bozonima.
Kvantna fizika – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 03.06.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Dva vremenska kristala prvi put uspešno povezana
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala