- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Drugi građanski rat: Da li će Amerika doživeti sudbinu Jugoslavije? /video/

© AP Photo / Noah BergerProtest u Americi
Protest u Americi - Sputnik Srbija, 1920, 11.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Nadam se da će moj mandat uroditi plodom. U suprotnom, upozorio je Džo Bajden jednog visokog funkcionera svoje partije, „nisam siguran da ćemo i dalje imati državu“. Da predsednik SAD može da izgovori nešto ovako apokaliptično, a da pritom ne izazove previše čuđenja, pokazuje da je takav užas postao rutina, opominje „Fajnenšel tajms“.
I zaista: sudeći po ispitivanjima raspoloženja američke javnosti i sve prisutnijim upozorenjima ove vrste, pre bi se reklo da je citirano Bajdenovo upozorenje bilo proizvod retkog trenutka njegove lucidnosti nego napredne faze senilnosti.

Unutrašnji neprijatelj

Uostalom, i Donald Tramp je u sličnom (ne)raspoloženju podelio predviđanje, ili upozorenje, jednog svog anonimnog pristalice: „Građanski rat.“
Te dve teške reči, koje je apostrofirao predsednik čija se vladavina okončala pod krajnje zbunjujućim okolnostima, bile su odgovor na intrigantan komentar predsednika Salvadora Nadžiba Bukelea: „Najmoćnija država na svetu propada toliko brzo da morate da se zapitate šta su pravi razlozi. Nešto tako veliko i moćno ne može da bude uništeno toliko brzo – osim ako neprijatelj ne dolazi iznutra.“
Za Medisona Kotorna, mladog republikanskog kongresmena iz Severne Karoline, taj neprijatelj je upravo onaj koji je Trampa svrgnuo s vlasti, a s njim se slaže i većina republikanskih glasača koji, navodi „Fajnenšel tajms“, „bez dokaza veruju da su izbornu pobedu Trampu ukrale demokrate uz podršku takozvane 'duboke države'“.
Kongresmen Kotorn njih je upozorio: „Ako naši izbori i dalje budu nameštani, i ako se nastavi s izbornim krađama, to će voditi samo jednom ishodu – a to je krvoproliće.“
Ma koliko teške, ove reči kongresmena iz Severne Karoline više ne predstavljaju ekscentrični ekstrem.
„Nazire li se građanski rat, ili treba da se smirimo“, upitao je nedavno „Njujork tajms“. Takođe nedavno, isti list pružio je i odgovor: „Približavamo se građanskom ratu“. Koji, za razliku od prethodnog, „neće biti vođen samo zarad pokoravanja crnaca, već i svih koji upućuju izazov belom rasističkom patrijarhatu. Protiv svih 'drugačijih': crnaca, imigranata, muslimana, Jevreja, LGBT osoba i, da, žena, pogotovo onih liberalnih.“

Ubistvena revolucija

I magazin „Njujorker“ postavlja pitanje „da li je građanski rat pred nama“ – i predviđa „eru raštrkanih ali upornih akata nasilja: bombaških napada, političkih ubistava, destabilizujućih akata asimetričnog ratovanja koje će vršiti ekstremističke grupe“ – dok mesečnik „Atlantik“ upozorava: „Čuvajte se proročanstava o građanskom ratu. Sama ideja da je takva katastrofa u Americi neizbežna – zapaljiva je i korozivna... Jer, jednom kada verovanje u neizbežnost konflikta postane ukorenjeno, nastupa logika preventivnog udara: Napadni ih pre nego što oni napadnu tebe. Druga strana, naravno, razmišlja na isti način.“
S tim u vezi, „ukupno raspoloženje je pesimistično“, ocenjuje organizacija Southern Poverty Law Center rezultate svog ispitivanja javnog mnjenja po kojima skoro polovina – 44 odsto – Amerikanaca smatra da „SAD idu ka građanskom ratu u bliskoj budućnosti“, pri čemu su „45 odsto republikanaca i 43 odsto demokrata spremni da učestvuju u političkoj revoluciji čak i ako bi to podrazumevalo upotrebu nasilja“. A slični procenti i jednih i drugih, bezmalo polovina, podržali bi i „ubistvo političara koji ugrožava našu zemlju ili demokratiju“.
Ali, jedni se s drugima nimalo ne slažu ko je taj ko ugrožava – istraživanje Univerziteta Virdžinija pokazalo je da „84 odsto Trampovih pristalica smatra Demokratsku partiju za 'jasnu i neposrednu pretnju američkoj demokratiji“, dok to isto, ali za republikance, misli 80 odsto Bajdenovih glasača. Istraživanje organizacije „JuGov“ pronašlo je pak 66 odsto republikanaca s juga zemlje, i čak 50 odsto nezavisnih glasača, spremnih da se otcepe i formiraju novu zajednicu 13 južnih država od Teksasa do Virdžinije. Isto istraživanje otkrilo je i 47 odsto demokrata u regionu Pacifika koji bi da se otcepe od unije.

Bure baruta

Sve ovo znači da bi praktično bilo koji osetljiviji povod mogao da bude okidač za provalu političkog nasilja. Od liberalnih zahteva za zabranu oružja koji su sa svakom masovnom pucnjavom sve glasniji, a one su sve češće, do mogućeg ograničavanja prava na abortus o čemu će konzervativna većina u Vrhovnom sudu odlučivati već ovog meseca. Takva mogućnost predstavlja „gnusobu“ a sudije, „koje nisu odgovorne američkom narodu“, ovom bi odlukom „opoganile samu reputaciju Vrhovnog suda“ i „pocepale ustav“, unapred su tu odluku osporili lideri demokrata u Kongresu SAD, Nensi Pelosi i Čak Šumer.
„Više nemamo institucije koje mogu da nas održe na okupu, kao što se već dogodilo 1850-ih“ uoči izbijanja prethodnog Građanskog rata. „Nacija je bure baruta“, opominje „Njujork tajms“.
Zašto skoro polovina Amerikanaca smatra da će im u zemlji izbiti građanski rat, i zašto je tako mnogo njih spremno i da u tome učestvuje? Kako bi taj rat u 21. veku mogao da izgleda? Može li iko da zaceli to duboko podeljeno društvo, ili će se ostvariti ona Bajdenova bojazan za budućnost Amerike kao države?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali politikolog Aleksandar Pavić i istoričar Saša Adamović.

Rivalske nacije

„Od svrgavanja Donalda Trampa s vlasti pre dve godine, dotad nezamisliva mogućnost izbijanja građanskog rata u Americi postaje sve zamislivija“, ocenjuje Saša Adamović. „Zato se i u javnosti, na obe strane političkog spektra, o tome govori sve učestalije i sve otvorenije.“
„Atmosfera je naročito počela da se zagreva u vreme izbora 2016. godine. Demokratska partija i Hilari Klinton bili su toliko ubeđeni da će pobediti Trampa da su, kada su shvatili da gube, na svaki način, zloupotrebom medija, državnih resursa i obaveštajnih službi, počeli da osporavaju njegov mandat, optužujući ga da je bio ruski kandidat. Time su i Trampa i njegove pristalice diskvalifikovali kao ravnopravne sagovornike. Upravo to je bespovratno zatrovalo američku političku scenu, da bi nepomirljive podele između dva tabora i dodatno bile produbljene izbornom krađom 2020. Uzgred, to je pokazalo da su demokrate spremne na upotrebu svih sredstava kako bi oduzele mogućnost pobede svojim protivnicima,“ objašnjava Aleksandar Pavić, i precizira da je u osnovi reč o sukobu globalističkog saveza liberalnih intervencionista i neokonzervativaca s jedne strane, i izolacionista s druge: „Prema tvrdnji Veslija Klarka, prva grupa je 11. septembra 2001. svojevrsnim državnim uradom preuzela svu vlast u zemlji. Oni ne žele da im se Tramp ponovi, pa i po cenu građanskog rata.“
Posledicu ovakvog odnosa vlasti prema protivnicima jezgrovito opisuje „Fajnenšel tajms“: „Amerika sada još i više ogorčeno podeljena u izmišljene rivalske nacije nego što je to bila u Trampovo vreme.“
„Globalistička ideologija koju poslednjih decenija, još od izbora Bila Klintona za predsednika, sprovode Demokratska partija i 'vašingtonska močvara' donela je loše rezultate i samim stanovnicima Sjedinjenih Država – od ekonomskih pitanja, jer je deregulacijom privrede zemlja deindustrijalizovana što se odrazilo na životni standard prosečnih Amerikanaca, do ključnih identitetskih pitanja usled naglašavanja jedne ekstremne i netolerantne ljudskopravaške ideologije i nametanja agresivne LGBT agende. Zbog svega toga dve glavne grupacije, demokrate i republikanci, sve manje imaju dodira jedni sa drugima,“ napominje Saša Adamović.
O tome piše i „Fajnenšel tajms“: „CIA je 1990. ispravno predvidela da će se Jugoslavija raspasti u naredne dve godine zbog jačanja etničkih podela. U 2022. dve američke partije sve više su podeljene duž rasnih i identitetskih linija. Republikanci su beli i ruralni – pod svojom kontrolom partija ima samo jedno uistinu urbano kongresno mesto na Steten ajlendu u Njujorku. Demokrate su sada skoro u potpunosti urbane i multietničke.“

Radna grupa CIA

„To je urbani lumpenproleterijat kojim je lako manipulisati“, opominje Aleksandar Pavić. „A istovremeno se kroz promociju identitetske politike vodi rat protiv čoveka i same ljudske prirode – tobože, pol se bira a ne dobija rođenjem, više se ne zna ko je muškarac a ko žena – što ne može a da ne izazove reakciju. I kako, onda, da ne dođe do zaoštravanja odnosa u društvu?“
Štaviše, navodi profesorka Univerziteta Kalifornija Barbara Volter, autorka knjige „Kako počinju građanski ratovi“ koja je bila članica „radne grupe CIA-e koja nadzire države i procenjuje rizik od građanskog sukoba u njima“, odnosi su toliko zaoštreni da se i sama Amerika sad „ubrzano približava fazi otvorenog ustanka“.
„Hladni građanski rat u SAD traje već duže vreme, on samo još nije ušao u svoju vrelu fazu u kojoj će početi da se upotrebljava i vatreno oružje. Možda baš zato establišment i nastoji da ukine Drugi amandman američkog Ustava i da razoruža populaciju za koju opravdano smatra da je pristalica one druge strane,“ komentariše Saša Adamović.
S tim u vezi, ankete pokazuju da 62 odsto republikanaca-vlasnika oružja smatra da vlada hoće da konfiskuje njihovo oružje, a preko 40 odsto ih kaže da oružje poseduju „za slučaj da im zatreba za zaštitu od vlade“.
„Nema govora da će oni dozvoliti da budu razoružani. Pokušaj da se to učini, a demokrate insistiraju na tome, mogao bi da izazove građanski rat... Globalističkoj eliti možda je upravo rat i potreban kako bi uvela neki spoljni autoritet da ga okonča, i onda sprovede svoje ideje o velikom resetu,“ zaključuje Aleksandar Pavić.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala