Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Inflacija u Srbiji će u junu i julu dostići maksimum od 10-11 odsto

© Foto : Ivan ProleNovac - dinari
Novac - dinari - Sputnik Srbija, 1920, 13.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Međugodišnja inflacija u Srbiji trebalo bi da dostigne maksimum u junu i julu, u rasponu između 10 i 11 odsto, dok se nakon toga, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, očekuje da počne da se smanjuje, izjavio je zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije Milan Trajković.
Ulazak međugodišnje inflacije u granice inflacionog cilja NBS, koji iznosi tri plus-minus 1,5 odsto, očekuje se u drugoj polovini sledeće godine i do kraja 2023. godine inflacija bi trebalo da iznosi oko četiri odsto.
„Ono što je dobro jeste da je inflacija u Srbiji i dalje niža nego u zemljama srednje i jugoistočne Evrope i skoro u potpunosti je uporediva s razvijenim zemljama. Razlog tome je bazna inflacija koju NBS i dalje uspeva da drži pod kontrolom, pre svega time što čuva stabilnost deviznog kursa, ali i time što nije dozvolila da inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede značajno porastu i da onda zbog toga dođe do dodatnog rasta cena, za kojim objektivno nema potrebe“, rekao je Trajković, objavila je NBS, prenosi Tanjug.
Podseća da NBS na smanjenje inflacije utiče još od oktobra prethodne godine smanjenjem ekspanzivnosti monetarne politike, prvo putem povećanja repo stope, a zatim i putem povećanja referentne kamatne stope.
„Tome su svakako doprinele i mere vlade koja je ograničila cene osnovnih životnih namirnica i marže naftnih kompanija, a u više navrata intervenisano je i iz robnih rezervi“, rekao je Trajković.
Napomenuo je da NBS sve vreme daje ažurirane projekcije, ali i da je mogućnost preciznog projektovanja u ovakvim okolnostima manja nego inače.
„Čak je i u aprilu i maju 2020, odmah nakon izbijanja pandemije virusa korona, mogućnost predviđanja bila veća i bilo je lakše raditi projekcije nego danas“, naveo je Trajković.
Ističe da su već postojeći i već veliki problemi sa energentima, hranom i lancima snabdevanja dodatno pogoršani ratom u Ukrajini i da je rat samo dodatno podstakao rast već ionako visokih cena nafte, gasa, pšenice i drugih sirovina.
Dodaje da se u poslednjih godinu dana, zbog činjenice da se rast cena u svetu preliva i na cene proizvoda i usluga u malim i otvorenim ekonomijama poput Srbije, u javnosti često pominje pojam „uvozna inflacija“.
Objašnjava da uvozna inflacija predstavlja situaciju u kojoj se rast cena u svetu preliva na rast domaćih cena, te da se male i otvorene ekonomije poput Srbije poslednju godinu suočavaju s povišenom inflacijom, koja je upravo posledica uvozne inflacije.
„Kada čujemo za pojam uvozne inflacije, prvo na šta pomislimo jesu proizvodi koje svakodnevno koristimo, a koji se u Srbiji ne proizvode, pa smo prinuđeni da ih uvozimo. To su svakako automobili, računari, mobilni telefoni i različiti kućni aparati. U takve proizvode spada i veliki deo odeće i obuće, zatim kozmetika, ali i deo hrane i pića koji svi koristimo, a koji moramo da uvozimo, najbolji primer su južno voće i kafa. Međutim, ovo je samo manji deo uvozne inflacije. Najvećeg dela uvozne inflacije najčešće nismo svesni“, naveo je on.
U pitanju je zapravo znatno veći broj proizvoda i sirovina, koji na različite načine utiču na rast cena i kao primer Trajković navodi flaširanu vodu.
Ambalaža čini najveći deo cene koštanja i u proizvodnji i u maloprodajnoj ceni flaširane vode. Uzmimo, recimo, da flašica vode u prodavnici košta 40 dinara. U okviru toga, trošak same vode i troškovi koje proizvođači imaju u smislu taksi i naknada prema državi su zanemarljivi. Najveći deo cene koštanja jedne obične flašice vode je zapravo nafta. Flašica se pravi od nafte, zatvarač se pravi od nafte i etiketa se pravi od nafte. Na kraju, proizvod zahteva određeni transport i tu ponovo imamo naftu, odnosno gorivo kao glavni trošak“, istakao je on.
Takođe, naglasio je da je za proizvodnju jedne plastične flaše od jednog litra potrebna četvrtina litra sirove nafte.
Ukupno, oko osam odsto celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike.
Isto tako, 90 do 95 odsto svih jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike na neki način se proizvodi od sirove nafte.
Dinari - Sputnik Srbija, 1920, 10.06.2022
EKONOMIJA
Zadržan kreditni rejting Srbije, moguće povećanje, poznata i nova procena rasta privrede
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala