- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Nikad glasnija poruka Vašingtonu: Tajvan je za Kinu crvena linija

© AP Photo / Taiwan Presidential OfficePredsednica Tajvana Caj Ing Ven
Predsednica Tajvana Caj Ing Ven - Sputnik Srbija, 1920, 13.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Porukom da neće oklevati da pokrene rat ukoliko Tajvan proglasi nezavisnost, Kina je jasno i glasno ocrtala svoje crvene linije i to u trenutku kada Vašington, naglašavanjem takozvane kineske pretnje, pokušava da zloupotrebi već postojeće žarište u azijsko-pacifičkom regionu - Južno kinesko more i Tajvanski moreuz, kaže novinar Milorad Denda.
Komentarišući izjave nakon sastanka kineskog i američkog ministra odbrane, Vej Fengea i Lojda Ostina u Singapuru, gde je Peking obećao da će „razbiti svaki pokušaj Tajvana ka nezavisnosti“, a Vašington pozvao Kinu da „prestane da destabilizuje to ostrvo sa samoupravom“, bivši dopisnik srpskih medija iz Pekinga kaže da dok je sa jedne strane pozitivno to što se šefovi armija dve velike sile sastaju i razgovaraju, ne treba zaboraviti da Amerika savezima sa zemljama u azijsko-pacifičkom regionu nastoji da zadrži svoju dominaciju u tom delu sveta.

Nikad glasnija poruka Vašingtonu

U tom smislu, dodaje, ovo je bila prilika za Kinu da jasno istakne svoje stavove o situaciji u azijsko-pacifičkom regionu, a pre svega o tajvanskom pitanju.
„Kina je to i učinila u trenutku kada svi primećuju da se Amerika stvaranjem novih saveza, razgovorima sa postojećim ekonomskim integracijama i ponudama ekonomskih ugovora i pregovora sa azijskim zemljama, udruživanjem u takozvanu indo-pacifičku strategiju kako bi privukla što veći broj zemalja u takozvanoj ekonomskoj komponenti, zapravo veoma intenzivno i široko fokusira na azijsko-pacifički region. SAD to čine navodno zarad razvoja tog regiona, a pritom isključuju iz takvog projekta Kinu, glavnog igrača u tom regionu. Jasno je da to ne može dovesti do smirenja i razvoja već, pre svega, do konfrontacije sa Kinom“, pojašnjava Denda.
U Pekingu, dodaje naš sagovornik, vide da su takvi američki nastupi motivisani pre svega željom da se utiče na kineske mogućnosti i projekcije u tom delu sveta i da se zaustavi kineski razvoj.
„Naravno, to je za Peking neprihvatljivo i stoga je kineski ministar odbrane, upravo u trenutku takvog jednog američkog nastupa sa saveznicima u tom delu sveta, našao za potrebno da istakne vrlo čvrst i do sada najjače izražen stav kada je reč o tajvanskom pitanju, odnosno o mogućnostima razvoja situacije na Tajvanu. On je podvukao da ako se neko usudi da odvaja Tajvan od Kine, Peking neće oklevati da se bori i da će to činiti po svaku cenu i do kraja. Ovo je, dakle, najjače upućena poruka Vašingtonu i to u trenutku kada se američko insistiranje na održavanju takozvanog „statusa kvo“ u Pekingu tumači kao održavanje statusa američke dominacije u tom delu sveta“, ukazuje Denda.

Jasni uslovi za kinesku intervenciju

Amerika je, uveren je Denda, vrlo jasno čula kineske poruke.
„Vašington dobro zna taj stav Pekinga, samo je tamošnju administraciju možda iznenadila odlučnost i naglašenost tog stava u ovom trenutku. Ali, ne treba zaboraviti ni da ova izjava Pekinga dolazi posle nedavne turneje predsednika SAD Džozefa Bajdena po istočnoj Aziji, Japanu i Južnoj Koreji, kada je na jednoj konferenciji za štampu izjavio da će Amerika vojno braniti Tajvan. Tada su u Beloj kući požurili da relativizuju tu izjavu. Dakle, to je bio još jedan razlog iz kog je Peking smatrao da je nužno i neophodno naglasiti da će svim sredstvima braniti Tajvan koji Kina smatra delom svoje teritorije“, ističe Denda.
Treba ipak, primećuje naš sagovornik, imati na umu da sem nekih naglasaka i pojačane retorike, u kineskom stavu zapravo i nema nekih novina, budući da su Kinezi pre više od dve decenije usvojili takozvani antisecesionistički zakon, kojim su postavljena tri jasna uslova za upotrebu sile prema Tajvanu.
„U tom zakonu postoji pravna osnova za kinesku intervenciju i to, pre svega, u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost, što je, nadaju se u Pekingu, malo verovatno. Drugi uslov je ukoliko neke strane sile pokušaju da odvoje Tajvan od Kine, a to bi, kako smatraju u Pekingu, mogla biti želja Amerike i njihovih saveznika. Treći uslov pod kojim bi Kina mogla pribeći upotrebi sile je ukoliko zaključi da je mogućnost mirnog ujedinjenja iscrpljena. Najvažnije je, smatraju u Pekingu, da vlasti u Tajvanu shvate da je mirno ujedinjenje jedina prava i sigurna opcija za sunarodnike sa obe strane moreuza“, ističe Denda.

Oštra retorika

Na sastanku u Singapuru tokom bezbednosnog foruma „Dijalog Šangrila“ američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je svom kineskom kolegi da Peking treba da se „uzdrži“ od svake nove destabilizirajuće akcije prema Tajvanu, saopštio je Pentagon. Interesantno je, napominje Denda, da se američko naglašavanje „kineske pretnje“ dešava dve nedelje pre samita NATO u Madridu:
„Tamo će jedna od važnih tema biti kako da se odgovori na takozvani kineski izazov. Dakle, reč je o uvlačenju Kine u NATO strategiju, što je, upozoravaju u Pekingu, mogućnost koncepcija i ideja da se NATO proširi na azijsko-pacifički region, a što bi samo dalje uvećavalo rizike od sukoba u tom delu sveta.“
Ipak, zaključuje Milorad Denda, ostaje nada da ta zaoštrena retorika sa obe strane neće prerasti u nešto mnogo opasnije, odnosno direktnu konfrontaciju, ali rizici, kaže, uvek postoje.
Kineski ministar odbrane Vej Fenge poručio je u Singapuru svom američkom kolegi da prodaja oružja Tajvanu „ozbiljno podriva kineski suverenitet i njene bezbednosne interese“, prenela je kineska televizija CCTV. U najnovijem paketu oružja, procenjenom na 120 miliona dolara, SAD su objavile da prodaju delove za brodove za tajvansku Ratnu mornaricu.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala