- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Misterija žablje grobnice iz gvozdenog doba još nije rešena – postoji nekoliko teorija

Otrovna žaba - Sputnik Srbija, 1920, 14.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Arheolozi su prilikom iskopavanja u okolini Kembridža naišli na nesvakidašnji prizor gomile skeleta žaba koji ih je zbunio.
Pronađeni skeleti otkriveni su u jarku dužine 14 metara, koji se nalazio pored ostataka nekadašnje kuće na brdu Bar. Prethodna istraživanja već su potvrdila da je na ovom brdu postojalo naselje tokom srednjeg i kasnog gvozdenog doba.
Prema tvrdnjama naučnika iako nije neuobičajeno naći kosti žaba na praistorijskim lokalitetima, količina od 8.000 ostataka koju su našli ipak jeste.
Arheozoolog Viki Evens iz Muzeja londonske arheologije napominje da ove kosti prvenstveno pripadaju običnoj vrsti žabe, kao i žabi krastači - koje se mogu naći u jezerima širom zemlje.
Iako su mnoge drevne civilizacije žabu smatrale simbolom plodnosti, naučnici nemaju objašnjenje za ovu masovnu gorbnicu. A kako navode, malo je verovatno da su ove vodozemce pojeli stanovnici naselja.
Iako je već dokazana konzumacija žaba u Velikoj Britaniji za vreme praistorije, arheolozi kažu da ove kosti na sebi nemaju tragove posekotina ili paljevine. Ipak, u slučaju da su one kuvane ovo ne bi ostavilo traga na njihovim kostima.
Ostaci ugljenisanog žita koje je pronađeno u blizini, sugeriše da su njegovi stanovnici termički obrađivali useve koji su privlačili razne štetočine koje žabe rado jedu. Dakle, jedna od mogućih hipoteza koje moraju da se ispitaju u budućnosti jeste da su žabe možda u to područje došle u potrazi za hranom.
Drugo potencijalno objašnjenje je - nesrećan slučaj. Naime, poznato je da žabe u proleće traže vodu u kojoj će se razmnožavati i to u velikim brojevima, stoga je sasvim moguće da su prilikom jedne od tih potraga upale u jarak i tu ostale zarobljene. Takođe, nauci su poznati i primeri kada prilikom ekstremnih hladnoća uginu žabe koje se kriju u blatu tokom hladnih zimskih meseci.
Iako je iskopavanje ovog lokaliteta iznedrilo mnoštvo materijalnih dokaza, njihove analize su još u toku. A Evansova je provela poslednje dve godine proučavajući kosti životinja.
Kako istraživači ovog lokaliteta navode,kada se sve studije spoje, one bi mogle dodatno da rasvetle živote ljudi iz gvozdenog doba i otkriju razlog smrti velikog broja vodozemaca nađenih na njemu, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala