Da li zmije imaju kičmu: Zadivljujuća fleksibilnost gmizavca kojeg se mnogi ljudi plaše /foto/

CC0 / piksabej / Zmija
Zmija - Sputnik Srbija, 1920, 15.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Iako odgovor na pitanje "da li zmije imaju kičmu" može da bude kratak, mnogo je potpitanja čiji su odgovori interesantni.
Ukratko, da. Sve zmije imaju kičmu. Gmizavci su kičmenjaci, što znači da imaju čvrst skelet sačinjen od kostiju i hrskavice. Što više pršljenova ima zmija, to će njeno telo biti duže.

Zadivljujuća fleksibilnost

Skeleti zmija se sastoje od tri glavne komponente: lobanje, pršljenova i rebara. Grupa zmija u koju spadaju boe i pitoni, imaju i ostatke zadnjih udova i kosti kukova, iako nemaju nikakvu upotrebu.
Struktura kičmenog stuba je ono što zmiji daje zadivljujuću fleksibilnost. Svaki pršljen je povezan sa sledećim intervertebralnim diskovima koji su formirani od hrskavice i mreže mišića. Zbog toga zmije imaju veći opseg kretanja u odnosu na druge kičmenjake.
Ljudi, na primer, imaju 33 kosti u kičmenom stubu. Zmije, u zavisnosti od vrste, mogu da imaju između 100 i 605 kostiju u kičmi!
CC0 / Pixabay / Skelet koji je razlikuje od drugih gmizavaca omogućio joj je fascinantnu fleksibilnost
Skelet zmije - Sputnik Srbija, 1920, 15.06.2022
Skelet koji je razlikuje od drugih gmizavaca omogućio joj je fascinantnu fleksibilnost
Zmije imaju dve vrste pršljenova.
Prekaudalni pršljenovi čine glavni deo tela od lobanje do repa. Zmije mogu imati 100 do 400 prekaudalnih kostiju u zavisnosti od toga kojoj vrsti pripadaju. Za svaki prekaudalni pršljen pričvršćen je par rebara. Ova rebra imaju zglobove koji zmiji omogućavaju bočno i vertikalno kretanje. Ova fleksibilna rebra pomažu takođe i u procesu varenja.
Kaudalni pršljenovi čine repni deo i kod većine nemaju rebarne kosti. Repni deo zmije ima između 10 i 205 pršljenova, piše „Nacionalna geografija“.

Zašto mogu da pojedu plen veći od njih

Zmije su u stanju da pojedu plen veći od njih. To uspevaju jer imaju potpuno funkcionalan i složen sistem za varenje, koji uključuje usta, jednjak, želudac, creva i anus. Gornja i donja vilica zmijske lobanje mogu da se otvore i do 150 stepeni. Pored toga, donja i gornja vilica nisu spojene, samo su povezane ligamentima.
Rebra su takođe važan faktor kod varenja. Kuglaste i zglobove rebara koji omogućavaju bočno i vertikalno pomeranje, zmija koristi kako bi pomogla kretanje plena kroz digestivni trakt.
Kako bi izbegla unutrašnje povrede od rogova, kandži i udova, žlezde koje se nalaze u ustima luče enzim koji oblaže plen.
CC0 / Pixabay / Zahvaljujući svojoj građi zmija može da proguta plen koji je veći od nje
Zmija - Sputnik Srbija, 1920, 15.06.2022
Zahvaljujući svojoj građi zmija može da proguta plen koji je veći od nje
Unutrašnji organi su raspoređeni duž celog tela. Stomak je u obliku slova „J“ i čine ga elastična tkiva koja mogu da se rastegnu.
Akcija gutanja dovodi zmiju u opasnost od napada grabljivaca ili drugih zmija, jer gutanje velikog plena poput antilope ili svinje može da potraje nekoliko sati. Zato, ako zmija oseti pretnju, povratiće svoj plen.

Presvlačenje kože

Kao i stomak i zmijska koža je elastična i takođe se rasteže kako bi pomogla zmiji da proguta veliki plen. Zmija tokom rasta nekoliko puta presvlači kožu - uglavnom četiri do osam puta godišnje, u zavisnosti od brzine rasta, starosti, spoljašnje temperature i učestalosti hranjenja.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala