- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Može li mozak da proključa: Zašto je moždana temperatura znatno viša nego u ostatku tela /video/

© Foto : Pixabay/VSRaoMozak čoveka
Mozak čoveka - Sputnik Srbija, 1920, 15.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Izreka da je nekome „mozak proključao“ može da bude veoma blizu istini, utvrdili su naučnici, koji su došli do saznanja da ljudski mozak „radi“ na višoj temperaturi nego ostatak tela.
Pojedini duboki delovi mozga mogu da dostignu temperaturu od 40 stepeni Celzijusa, u poređenju sa prosečnom temperaturom tela koja je ispod 37 stepeni. To ne znači da postoji neki poremećaj, već samo da mozak ispravno radi i da je zdrav. Naučnici smatraju da neuobičajeno temperaturno ponašanje mozga u budućnosti može da bude korišćeno za dijagnostikovanje moždanih oboljenja.
„Najveće iznenađenje našeg istraživanja je da zdrav ljudski mozak može da dostigne temperature koje bi bile označene kao groznica da se jave u drugim delovima tela“, kaže biolog Džon O`Nil iz Laboratorije za molekularnu biologiju Velike Britanije, jedan od autora studije objavljene u časopisu „Brejn“.
On objašnjava da su povišene temperature mozga zabeležene kod ljudi sa moždanim povredama, pa je „groznica“ pripisivana upravo posledicama trauma.
Međutim, sada je tim naučnika uz pomoć magnetne rezonantne spektroskopije (MRS), merio temperaturu mozga kod 40 zdravih dobrovoljaca starosti od 20 do 40 godina. Oni su moždanu temperaturu poredili sa cirkadijalnim ritmom, biološkim ritmom ljudskog organizma kojim se usklađuju dnevne, noćne i druge brojne funkcije organa, kao i sa dobima dana kada je izmerena.
Prosečna temperatura mozga bila je 38,5 stepeni, dva stepena više nego temperatura tela merena ispod jezika. Temperatura mozga varirala je u zavisnosti od doba dana, moždanog regiona, godina i pola ispitanika, kao i menstrualnog ciklusa.
Ženski mozak bio je u proseku topliji za 0,4 stepena, zahvaljujući rastu temperature tokom menstrualnog ciklusa, dok je najviša zabeležena temperatura tokom ispitivanja bila 40,9 stepeni.
Dnevne varijacije temperature bile su oko jedan stepen, dok su spoljni delovi mozga generalno hladniji.
„Temperatura mozga pada tokom noći, kada ljudi spavaju, dok raste tokom dana. Postoje dobri razlozi da verujemo kako su te dnevne varijacije u vezi sa dugoročnim zdravljem mozga, što ćemo dalje istraživati“, rekao je O`Nil.
Naučnici su napravili i 4D mapu temperature mozga i nadaju se da će ona moći da posluži kao vodič kako bi zdrav mozak trebalo da izgleda, iako je potrebno još podataka.
Dalja istraživanja na 114 osoba koje su pretrpele traumatsku povredu mozga, pokazala su da u tom slučaju temperatura može još više da varira, od 32,6 do 42,3 stepena.
Naučnici misle da postoji i uslovna veza ritma temperature mozga sa verovatnoćom preživljavanja moždanih povreda. Takođe, veruju i da temperatura mozga raste sa starenjem, prenosi „Sajens alert“. Prema mišljenju naučnika, regulacija temperature može biti ključ za zdrav mozak.
„Budući da dnevni ritam moždane temperature korelira sa procentom preživljavanja moždanih povreda, to sugeriše da merenje temperature mozga ima veliku kliničku vrednost“, kazala je neurolog Nina Rehoržek.
Veštačka inteligencija - Sputnik Srbija, 1920, 12.06.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
„Pitao sam robota šta ga plaši“: Inženjer Gugla suspendovan posle otkrića o veštačkoj inteligenciji
Visok koeficijent nije preduslov za uspeh u životu, ali uopšte nije loše kada je visok - Sputnik Srbija, 1920, 28.05.2022
DRUŠTVO
Vežbe za mozak: Deset saveta za bolju koncentraciju i pamćenje
Mozak - Sputnik Srbija, 1920, 18.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Mozak ne usporava sve do 60. godine
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala