- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Šta je u pozadini političkog loma u Bugarskoj

CC0 / Pixabay / Zgrada bugarskog parlamenta
Zgrada bugarskog parlamenta - Sputnik Srbija, 1920, 17.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Politička kriza u Bugarskoj se ne stišava nakon što je partija Slavija Trifonova „Postoji takav narod“ prošle nedelje istupila iz vladajuće koalicije zbog, kako su naveli, spremnosti premijera Petkova da izda nacionalne interese u odnosima sa Severnom Makedonijom. Pitanje je - šta je u pozadini političkog loma u Bugarskoj?
Politička scena u Sofiji prosto vri od međusobnih optužbi, pa je tako ministarka inostranih poslova Bugarske Teodora Genčovska izjavila u Narodnoj skupštini da se premijer Kiril Petkov obavezao Evropskoj komisiji da će ta zemlja ukinuti veto na početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU.
Protivnici Slavija Trifonova, iz čije partije je ministarka Genčovska, pak tvrde da je ta stranka napustila vladajuću koaliciju zbog nemogućnosti da se realizuju neki finansijski interesi.

Pozadina političkog loma

Komentarišući za Sputnjik pozadinu dešavanja u Bugarskoj, dr Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost kaže da iako se iz izjava bugarskih političara vidi da se poteže makedonsko pitanje, odnosno implementacija sporazuma sa Severnom Makedonijom iz 2017. godine, to ipak može biti samo povod.
Bugarska se, smatra naš sagovornik, suštinski suočava sa dve velike krize – krizom vlasti i ekonomskom krizom. Kriza vlasti u Bugarskoj usledila je jer je vladajuća većina u toj zemlji, pojašnjava Proroković, „skrpljena“ tek iz trećeg pokušaja i često funkcioniše po principu „rogova u vreći“.
„Mnogo je tu neusaglašenih i međusobno suprotstavljenih stavova, mnogo je nepoverenja i iz tog ugla posmatrano bilo je samo pitanje trenutka kada se nešto ovako može otvoriti. Ali, Bugarska se suočava i sa velikim nedoumicama kada je reč o energetskoj bezbednosti, posle odustajanja od dosadašnjih relacija sa Rusijom i prelaska na snabdevanje tečnim naftnim gasom, koji pak ne stiže u dovoljnim količinama i po ceni koja je bila obećana. Tu je i inflacija i sve ono što se odigrava na celom evropskom kontinentu usled odnosa EU prema Rusiji, a što se pojavljuje i u Bugarskoj kao generator krize“, objašnjava Proroković.
Međutim, kako dodaje, za razliku od nekih drugih balkanskih država koje su suštinski stabilokratije i gde se to nekako još i može rešavati unutar jedne stranke ili stabilne vladajuće većine, ovde imamo koalicionu vladu sa relativno tankom većinom i unutar koje vlada nepoverenje, pa je i ishod ovakav kakav imamo priliku da gledamo.
© Sputnik / Lola ĐorđevićPetkov nije u situaciji u kojoj je svojevremeno bio Cipras
Bugarski premijer Kiril Petkov - Sputnik Srbija, 1920, 16.06.2022
Petkov nije u situaciji u kojoj je svojevremeno bio Cipras

Spoljni faktor

Na pitanje u kojoj meri je spoljni faktor uticao na eskalaciju političke krize u Bugarskoj, Proroković kaže da ova vlada jeste formirana uz mešanje spoljnog faktora.
„I Brisel i Vašington su insistirali na tome da se nekako namakne parlamentarna većina, a sadašnjeg premijera Kirila Petkova su najavljivali kao bugarskog Makrona koji donosi neke epohalne promene u politiku. Međutim, pokazalo se da je to bio samo jedan propagandistički instrument, tim pre jer se u postojećim okolnostima teško snalaze čak i vlade većih zemalja, sa dužom demokratskom tradicijom, a teško se snalaze i političari sa većim iskustvo od Kirila Petkova“, navodi Proroković.
Spoljni uticaj se, primećuje naš sagovornik, i te kako vidi i na aktuelizaciji makedonskog pitanja. Čini se, kaže, da je Kiril Petkov obećao da će povući veto na kandidaturu Severne Makedonije u Evropskoj uniji, ali je sa druge strane oko makedonskog pitanja i njegovog rešavanja u nekoj široj bugarskoj intelektualnoj javnosti za ovih trideset godina formiran izvestan konsenzus.
„Stoga su uzaludna obećanja Kirila Petkova Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama ako on to ne može da završi ne samo zbog protivljenja unutar vladajuće koalicije, već i unutar šire bugarske intelektualne elite. Ovo prosto nije situacija koja je identična Ciprasovom potezu oko Prespanskog sporazuma, jer je Cipras tada imao stabilniju većinu, bile su drugačije okolnosti, a obećanja i garancije koje je dobio za Grčku su delovale izvesnije. Sada se, u ovim okolnostima kada imamo krizu u Ukrajini i sankcije prema Ruskoj Federaciji, vrlo malo može unapred predviđati i to što Bugarskoj obećavaju Amerikanci ili Evropska unija može se pokazati nesprovodljivim“, ističe Proroković.
Zbog svega toga je, napominje, došlo do rađanja novog talasa nepoverenja i unutar vladajuće većine, ali i intelektualne elite prema bugarskom premijeru.
„Bugarska je članica EU i NATO i nije smelo da se dozvoli da i ovaj treći krug izbora propadne i da ovo preraste u dugačku, kontinualnu krizu koja će trajati ne mesecima, već godinama. Iz svega što vidimo čini se da je Bugarska svakako pred prevremenim parlamentarnim izborima. Protivrečnosti koje postoje i koje možemo videti u javnim istupima vodećih figura političkih partija koje su do juče tvorile vladajuću većinu pokazuju da je to neminovnost, a sasvim je svejedno da li će oni uslediti u junu, decembru ili tokom 2023. godine“, zaključuje Dušan Proroković.
Lider bugarske opozicione parlamentarne grupe „Preporod“ Kostadin Kostadinov ocenio je da će sadašnjoj vladi doći kraj. „Vlada i parlament su postali nefunkcionalni i ideološki i po kompetencijama. Jedino rešenje je raspuštanje parlamenta, ostavka Vlade i novi izbori. Do kraja meseca će vladi doći kraj“, izjavio je Kostadinov televiziji „Nova“.
Bivši bugarski ministar: Nacrt budžeta – znak da će narednoj vladi ostati prazna kasa - Sputnik Srbija, 1920, 15.06.2022
SVET
Bugarski MIP: Premijer se obavezao da će ukinuti veto na pregovore o stupanju Severne Makedonije u EU
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala