- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Miša Janketić, veliki pozorišni knjaz koji je zatvorio svoje krugove /foto/

© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba „Miša Janketić – pozorišna posveta”
Izložba „Miša Janketić – pozorišna posveta” - Sputnik Srbija, 1920, 18.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Vi ste jako dobro odigrali jednu jako loše napisanu ulogu. Revanširaću vam se jednom pravom, dobro napisanom, rekao je davne 1963. legendarni Mihiz mladom i gotovo nepoznatom glumcu Mihailu Janketiću. Ono što se potom događalo deo je blistave istorije srpskog pozorišta.
Od tog „loše napisnog“ Boška Jugovića iz „Banović Strahinje“ do Krneca iz predstave „Kralj Betajnove“ iz 2018. kada je poslednji put izašao na scenu, stao je raskošni, plodni i umetnički neponovljivi glumački život Mihaila Miše Janketića. Deo iz tog obilja bravura - od Marka Miljanova i Knjaza Nikole, Luke Labana i Rišeljea, do Oresta i Igoa, Manilova i Šamanova..., prepoznatih i nagrađivanih, izložen je odnedavno u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, na postavci „Mihailo Janketić: pozorišna posveta“.
© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba „Miša Janketić – pozorišna posveta”
Izložba „Miša Janketić – pozorišna posveta” - Sputnik Srbija, 1920, 18.06.2022
Izložba „Miša Janketić – pozorišna posveta”

Knjaz Miloš, pristupačan a veliki

Za Mišu Janketića nije bio potreban nikakav povod, jer takvu glumačku i pozorišnu biografiju malo glumaca ima, kaže sa Sputnjik autorka izložbe Biljana Ostojić.
„Malo je kod nas onih koji pokrivaju takav period, od druge polovine 20. veka do samog kraja života. Imala sam čast da ga upoznam, često je dolazio u Muzej: na našoj maloj sceni je bio Knjaz Miloš, a osim gostovanja, dolazio je i na izložbe o svojim kolegama... Bio je potpuno prirodan i pristupačan, a veliki, kao što je to uvek slučaj sa ljudima koji imaju najveću vrednost. Zbog svega toga smo i došli na ideju da mu posvetimu ovakvu izložbu“, objašnjava Biljana Ostojić.
Njeno nastojanje da ovu pozorišnu priču učini što življom, onakvom kakvo je i samo pozorište – živo i interaktivno, ostavreno je time što je na izložbenim panoima, zahvaljujući kjuar kodovima, moguće pogledati i snimke predstava. Tako su se pred posetiocima, pored fotografija, izvoda iz kritika i važnih podataka našle i „žive“ slike Janketićevog glumačkog trajanja.
© Foto : foto promo(MPUS)Kao statista, Janketić je na scenu stao 6. januara 1960. godine
Kao statista, Janketić je na scenu stao 6. januara 1960. godine - Sputnik Srbija, 1920, 18.06.2022
Kao statista, Janketić je na scenu stao 6. januara 1960. godine
Za ovog umetnika koji je pored teatra ostavio neizbrisiv trag i na filmu i u popularnim domaćim televizijskim serijama, pozorište je bilo – misija. Govorio je da su mu drugi mediji veoma privlačni, ali da je pozorište - njegov poziv.
„Nije bilo lako napraviti selekciju iz tog teatarskog obilja Mišinih uloga. Prvo i najvažnije je bilo ne izostaviti najvažnije predstave i uloge, zatim one koje je kritika izdvojila, i konačno one uloge koje su njemu intimno mnogo značile, za koje je govorio da su ga promenile, unapredile, da su za njega bile prekretnica. To smo istakli i pokazali“, objašnjava Ostojićeva.
A te najvažnije role smenjuju se na panoima hronološkim redom. Od prve uloge, debija u Šekspirovom „Ričardu Trećem“, preko Gileta iz „Naših sinova“, dolazi se do male glumačke revolucije: predstave „Prljave ruke“ i susreta sa Borom Draškovićem, koji je, ispostaviće se, postao reditelj Mišinog života.
© Foto : foto promo(MPUS)Insert iz predstave "Ričard Treći" JDP 1961. godine
Insert iz predstave Ričard Treći JDP 1961. godine - Sputnik Srbija, 1920, 18.06.2022
Insert iz predstave "Ričard Treći" JDP 1961. godine
„Boro Drašković je prepoznao Mišin glumački senzibilitet. Sve se tu nekako poklopilo. Miša je svojevremeno izjavio da su se njemu uloge dešavale u pravom trenutku, što je retkost. Bio je pravi glumac epohe, endemski levičar, kako je sam govorio, a u „Prljavim rukama“ je igrao Igoa, takođe idealistu i levičara. Miša je imao sreću da tu istu predstavu igra i 40 godina kasnije, što se retko dešava u karijeri jednog glumca.“

Raskoljnikov kao veliki prasak

U Janketićevoj pozorišnoj biografiji posebno mesto zauzimaju ruski klasici, ističe Biljana Ostojić.
„Tu je bio potpuno u svom elementu. Njegova prva transformacija, taj glumački veliki prasak, bila je uloga Raskoljnikova. Pre nego što mu se desio Raskoljnikov, Miša je igrao uloge iz domaće nacionalne literature, između ostalog i onu u predstavi „Kad su cvetale tikve“. Opet Boro Drašković i - zabranjena predstava. I tu je došlo do nekog komešanja u njegovom biću, i ljudskom i glumačkom, desilo je veliko preispitivanje. Zbog ideala levice u koje je verovao, Miša nije očekivao da će zabraniti predstavu. A onda se desio Raskoljnikov koji je potpuna suprotnost svemu tome. Sam Miša je govorio da mu je trebalo mnogo vremena da tu ulogu pripremi, da je prihvati, ali posle Raskoljnikova sve je bilo drugačije. Bio je nezaboravan kao gradonačelnik u „Revizoru“, „Manjilov u Mrtvim dušama“... Ruski klasici su zaista posebno poglavlje u njegovoj biografiji, oni su, uz levičarstvo, bili dva stuba Janketićevog bića.“
© Sputnik / Lola ĐorđevićJanketić u ulozi kralja Nikole u predstavi " Princeza Ksenija od Crne Gore"
Janketić u ulozi kralja Nikole u predstavi  Princeza Ksenija od Crne Gore - Sputnik Srbija, 1920, 18.06.2022
Janketić u ulozi kralja Nikole u predstavi " Princeza Ksenija od Crne Gore"
Da je Mihailo Janketić, kao malo ko, uspeo da zatvori svoje glumačke krugove, svedoče i fotografije iz predstave „Kad su cvetale tikve“, nove postavke iz 2014. godine u kojoj, uz Miloša Bikovića kao Ljubu Vrapčeta, igra i `ostareli narator` Janketić.

Dva puta zatvoreni krugovi

„Dva puta imamo to zatvaranje kruga – sa predstavom „Prljave ruke“ ali i sa `Tikvama`. U predstavi iz 2014. Miša je ostareli Ljuba Vrapče koji u liku mladog Miloša Bikovića gleda sebe od pre toliko decenija, kao odraz u ogledalu. Na tom panou izložene su i fotografije iz „Kralja Betajnove“ iz 2018. godine u kojoj je igrao Krneca. Bilo je to Mišin poslednji izazak na scenu...“
© Foto : foto promo(MPUS)Iz predstave "Kad su cvetale tikve" JDP 1969. godine
Iz predstave  Kad su cvetale tikve JDP 1969. godine - Sputnik Srbija, 1920, 18.06.2022
Iz predstave "Kad su cvetale tikve" JDP 1969. godine
Da je glumac koji nije voleo popularnost ali je bio popularan, uprkos tragedijama koje su ga zadesile uspeo da ostane osmehnut - svedoči i izložba u Muzeju pozorišne umetnosti.
„Od Mihaila Janketića se može mnogo naučiti i o životu i o odnosu prema profesiji. Doživeo je velike tragedije u životu, ali nikada nije bio patetičan, nije se nikad žalio, pomenuo je to samo kao naznake u svojoj biografiji. Bio je redak i divan umetnik koji je celim bićem verovao u ideju pravednosti. Malobrojnima pođe za rukom da u životu budu ono što svojim bićem suštiniski jesu, i privatno i poslovno, i da to budu do kraja. Miša Janketić je upravo to uspeo.“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala