- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Šta bi danas rekao Miloš Obrenović kada bi video etikete na „domaćim“ šunkama i kobasicama

© Sputnik / Mira Kankaraš TrkljaOznaku "Poreklom iz Srbije" gotovo da ne možete videti u vitrinama sa suhomesnatim proizvodima
Oznaku Poreklom iz Srbije gotovo da ne možete videti u vitrinama sa suhomesnatim proizvodima  - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Teško je i zamisliti šta bi knjaz Miloš Obrenović, onako prek, rekao da može da vidi etikete na „domaćim“ šunkama i kobasicama u radnjama u Srbiji. Nekome sigurno ne bi bilo dobro. Pre dva veka Evropi je prodavao više od 200.000 svinja godišnje. Danas ono što je uspostavio kao srpski brend nemamo ni na sopstvenoj trpezi.
Oznaka „Poreklom iz Srbije“, kojom su od skora u trgovinama obeleženi meso i mesne prerađevine, kao ništa pre nje do koske je ogolela jadno stanje domaćeg stočarstva kome je na kraju glave došao SSP potpisan sa EU 2008. godine. Vitrine su pune domaćih proizvođača prerađevina, ali domaćeg proizvoda gotovo da nema.
Kada je tačno pre godinu dana komentarisao najavu obeležavanja srpskog mesa i mesnih prerađevina u prodavnicama, agroekonomista Milan Prostran je u razgovoru za Sputnjik bio prilično skeptičan da bi to moglo da bude od nekog značaja i da bi bilo šta moglo da promeni po pitanju slike našeg stočarstva od koga proizvođači uglavnom imaju samo gubitke.

Domaći proizvođači, ali ne i proizvodi

Koliko je slika porazna sada je jasno svakom ko dođe pred vitrinu sa mesnim prerađevinama i ne može da se ne zapita - da li je moguće da sa izuzetkom jednog proizvoda - kući na trpezu mora da nosi strani proizvod koji izlazi iz nama svima dobro poznatih imena domaće mesne prerađivačke industrije. Da ih ne nabrajamo, potrajalo bi…
Suština je, kaže Prostran za Sputnjik, da nijedna od ovih klanica ne može da stavi etiketu da je u pitanju domaći proizvod, jer se u njemu nalazi uvozno svinjsko meso.
Obeležavanje proizvoda sa oznakom „Poreklom iz Srbije“, postala je obaveza od 1. aprila. Ako smo i pomislili da sada eto imamo izbora, pa ćemo biti u prilici da podržimo domaće proizvođače, očito smo se prevarili.
Srbija je od nekadašnjeg dugogodišnjeg izvoznika svinjskog mesa i mesnih prerađevina postala njihov uvoznik i po tom pitanju tone sve dublje.

Miloš se prevrće

„Ta 2021. bila je najcrnja kada je svinjsko meso zauzelo prvo mesto u uvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što nikada nije bilo u istoriji koju ja pamtim. Tada smo uvezli svinjskog mesa u vrednosti 76 miliona dolara. Miloš Obrenović, koji je davnih dana izvozio svinje u Austrougarsku i dalje, se prevrće u grobu“, kaže prostran za Sputnjik.
Ako je suditi po početku ove godine ona će biti još gora. Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvom kvartalu uvoz mesa i svinjskih prerađevina povećan je za 50 do 60 odsto u odnosu na isto vreme lane.
Prostran ističe da je izvoz razvojna komponenta, jer je osnov za razvoj svinjarstva i govedarstva. Nekada smo u zemlje Evrope izvozili najkvalitetnije juneće meso - bebi bif, kao i svinjsko meso, posebno prerađevine. Kaže da je u Americi 1990. u prodavnicama u San Francisku, čak i u Nju Orleansu, video naše konzerve na policama.
CC0 / Pixabay / Sa retkim izuzecima, mesne prerađevine su napravljene od smrznutog mesa uvezenog iz EU
Zamrznuto meso - Sputnik Srbija, 1920, 27.06.2022
Sa retkim izuzecima, mesne prerađevine su napravljene od smrznutog mesa uvezenog iz EU
Na pitanje, do kada je Srbija bila izvoznik mesa, naš sagovornik kaže da smo intenzivno to činili do 1992. kada nam je zbog sankcija izvoz počeo do pada, da smo od početka 2000-tih godina praktično proizvodili za sopstvene potrebe. Od 2010. godine smo uvoznici, a sada smo već veliki uvoznici, smatra naš sagovornik.

Sporazum sa EU nas učinio uvoznicima

„Uvozimo već od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU iz 2008. godine. Sa potpisivanjem tog sporazuma sa Evropskom unijom, gde smo najviše i izvozili, koji je uredio dinamiku i uopšte pitanje liberalizacije uvoza, 2010. smo počeli da uvozimo da bismo 2021. dostigli ogromnu količinu uvoza od 50.000 tona“, napominje naš sagovornik.

Činjenica je da se našim klaničarima isplati više da kupuju jeftinije meso iz uvoza. Em što proizvođači u EU imaju visoke subvencije, pa mogu da ponude konkurentniju cenu, em je tamo rok trajanja zamrznutog mesa pola godine. Pošto je taj rok kod nas godinu dana, proizvođačima u EU se isplati da ga pred istek roka daju budzašto nego da završi uz kontejneru. Tako ono dospe u naše klanice i prerađeno završi na našem stolu.
Po oceni Prostrana, potpisivanjem po nas nepovoljnog SSP-a potpuno smo liberalizovali tržište i otvorili ga za visoko subvencionisane proizvode iz EU. Zbog toga ćemo muku mučiti da zabranimo uvoz iz EU, iako je, kaže, sam najveći protivnik uvoza koji je doveo do propasti našeg stočarstva.

Mali manevarski prostor

„Morate imati u vidu visok nivo subvencija koje dobijaju EU farmeri. Oni imaju 33,3 posto u budžetu EU za poljoprivredu, a kod nas je to ispod pet posto. I onda njihovi farmeri koji dobijaju ogromne novce mogu da se igraju sa cenom. Možete jedino da imate dobre argumente da kažete da vam taj uvoz ugrožava domaću proizvodnju koju je već ugrozio i da mi kao zemlja proizvođač kukuruza i dobar poznavalac proizvodnje svinja na neki način osporimo taj uvoz.“
A to je, kako priznaje, jako mali manevarski prostor. Na pitanje, gde je rešenje da bismo vratili stočarstvo u Srbiju u kojoj je broj svinja sa nekadašnjih pet miliona prepolovljen, a prošle godine dodatno za 4,0 odsto smanjen, a za 3,0 odsto i broj goveda u odnosu na 2020, naš sagovornik kaže da je sve na političarima. Moraju da shvate poljoprivredu i njen značaj.
© Sputnik / Mira Kankaraš TrkljaSamo jedna oznaka "Poreklom iz Srbije" u punoj vitrini suhomesnatih proizvoda
Suhomesnati proizvodi u marketu - Sputnik Srbija, 1920, 27.06.2022
Samo jedna oznaka "Poreklom iz Srbije" u punoj vitrini suhomesnatih proizvoda

Putin je shvatio

Ukazao je na iskustvo Rusije i potez njenog lidera Putina.

„Meni je to bilo impresivno. Znam Sovjetski savez još od sedamdesetih godina prošlog veka kada sam tamo bio na dužem studijskom boravku, ali i Rusiju gde sam redovno odlazio sve do 2013. godine kada sam tamo bio poslednji put. Video sam šta se moralo uraditi da bi oni dostigli nivo visoke proizvodnje. To je revolucija, ali dok Putin nije odrešio kesu i dok nije rekao da ogromni novci moraju da idu u razvoj poljoprivrede ne bi bilo stvoreno to što je stvoreno. Dok vi u korelaciju ne stavite agrarni budžet Srbije sa učešćem poljoprivrede Srbije u stvaranju BDP-a zemlje, vi ne možete da pokrenete razvoj poljoprivrede, a to znači da umesto sadašnjih 4,0 odsto, za poljoprivredu imate bar 10 odsto“, jasan je ovaj agroekonomista.

Dok se, kako kaže, ne odreši kesa i ne usmere sredstva u prave stvari ne možemo se ničemu nadati.
Dodaje i to da kada je nekim bivšim ministrima u različitim srpskim vladama pokazao prvi Zeleni plan napravljen 1972. godine u samoupravnoj socijalističkoj Jugoslaviji koji je ima samo 17 stranica, nisu mogli da veruju. Valjda su, kaže, mislili da je tada bilo vreme najgoreg administriranja u državi. A tada je najviše i urađeno u razvoju poljoprivrede i u Srbiji i u bivšim jugoslovenskim republikama.
Logika planiranja u ekonomiji je da prvo znate šta hoćete, koliko to sve košta i odakle novci, kaže naš iskusni agroekonomista.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala