06:38 26 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    75 godina od Velike pobede
    Preuzmite kraći link
    75 godina od Velike pobede: Istorijske zanimljivosti (68)
    0 870
    Pratite nas

    Povodom 75. godišnjice oslobođenja starog poljskog grada Krakova uz pomoć Crvene armije, junak te operacije heroj Rusije Aleksej Botjan otkriva za Sputnjik kako je izgledala akcija koju je 1945. godine izvršila grupa pod njegovom komandom, kasnije pretočena u čuveni film „Major Vihor“.

    Hitlerova komanda je želela da u Krakovu organizuje opasnu zamku i da poplavi Krakov zajedno sa sovjetskim vojnicima i njegovim stanovnicima, ali ovi planovi nisu ostvareni, zahvaljujući podvigu sovjetskih partizana. U filmu snimljenom po istoimenom romanu operaciju su izveli pod komandom glavnog heroja Andreja Burlakova i, rizikujući živote, spasili arhitektonski biser Istočne Evrope.

    U realnosti je 1945. godine operaciju spasavanja Krakova predvodila grupa pod komandom poručnika Alekseja Botjana, za šta mu je 2007. godine dodeljeno zvanje heroja Rusije. Uoči 75. godišnjice događaja u Krakovu, ovaj veteran Spoljnje obaveštajne službe, kome je danas 102 godine, opisuje kako je tekla operacija, kako je započeto vojno partnerstvo sovjetskih i poljskih partizana i šta misli o trenutnom odnosu Varšave prema istoriji Drugog svetskog rata.

    Operacija spasavanje Krakova

    Koliko stvarni događaji odgovaraju onim prikazanim u filmu „Major Vihor“?

    — „Major Vihor“ napisan je po materijalima Glavne obaveštajne uprave Generalštaba. U knjizi je Gestapo je uhapsio „Vihora“, zatim je on uspeo da pobegne, a onda je njegova grupa uhvatila nemačkog inženjera koji je predvodio napad na Krakov. I na kraju Vihor gine, sprečivši eksploziju u Krakovu. U stvarnosti je ta operacija izgledala drukčije, iako su i film i knjiga odlični.

    „Major Vihor“ je zbirni lik. U regionu Krakova delovalo je nekoliko grupa, uključujući i grupu vojnih izviđača pod komandom Jevgenija Bereznjaka. Moja grupa je bila pod nadležnošću 4. Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova, koje je formirano početkom rata i bavilo se vođenjem partizanskih i izviđačkih operacija iza neprijateljskih linija. Na čelu je bio legendarni Pavel Sudoplatov.

    Sve grupe su imale jedan zadatak — da obezbede brz napredak sovjetskih trupa ka Krakovu. Stoga smo, figurativno govoreći, major Vihor i ja bili na istom zadatku.

    Svaka grupa je imala svoj put do Krakova. Kojim putem je Vaša jedinica stigla do ovog grada?

    — Početkom aprila 1944. godine naša jedinica je stigla do reke Zapadni Bug, na granici sa Poljskom. Zauzeli smo reku. Nemci iz 14. SS grenadirske divizije (1. ukrajinska) su bili zbunjeni i razbežali su se.

    Oklopni sovjetski voz, bitka za Varšavu 1944. Poljska, Drugi svetski rat
    © Sputnik /
    Bitka u Ilži - prva zajednička bitka sovjetskih i poljskih partizana

    Imali smo zadatak da vršimo diverzije, da bi napredovanje Crvene armije proteklo bez prepreka. I morali smo da uđemo duboko u poljsku teritoriju i počnemo da izvodimo operativne i borbene misije. Zbog skoro neprekidnog bombardovanja, kretali smo se noću.

    Početkom maja 1944. godine naša grupa je ušla u krakovski region. Usput smo vodili borbe. U šumama su se nalazile razne jedinice: Armija Krajova, koju je vodila iz Londona poljska Vlada u izgnanstvu, pa Armija Ludova, koju su formirali poljski komunisti. Bili su tu i borci seljačkog partizanskog pokreta. Zapovednik jedne od jedinica Armije Ludove kontaktirao nas je i zatražio pomoć za oslobađanje ilegalaca koji su bili u zatvoru u obližnjem gradu Ilža.

    Ta bitka u Ilži se smatra prvom zajedničkom bitkom sovjetskih i poljskih partizana, i prvom zajedničkom pobedom.

    Prošli ste ceo rat bez ijedne rane — uprkos činjenici da ste stalno bili na ivici noža. Da li ste ikada bili u opasnosti da budete zarobljeni?

    — Jednom se nešto slično desilo. U blizini Krakova mi Poljaci prilaze i kažu da armija generala Vlasova želi da pređe na našu stranu i da se sa nama bore protiv Nemaca. Odlučio sam da saznam ko je u pitanju. Obukao sam se kao meštanin, uzeo pištolj, granatu i zajedno sa jednim od Poljaka smo otišli u njegovo selo.

    Došli smo u kuću. Seo sam i počeo da razgovaram sa domaćicom, a taj muškarac je negde otišao. I odjednom u dvorište ulaze Nemci u automobilima. I tada sam pomislio, kakav izdajnik. I odlučio — pucaću do poslednjeg metka. Nemci su ušli u kuću, a ja sam držao pištolj. Ali oni su samo pitali mogu li da pozajme kantu, uzeli su je i otišli. Naravno da je bilo vrlo napeto.

    Nemci hteli da dignu branu u vazduh

    Kako ste saznali da Nemci nameravaju da unište Krakov?

    — Crvena armija je napredovala i spremala se strateška operacija na Visli i Odri za konačno oslobođenje Poljske. Izviđačke grupe koje su delovale u okolini Krakova imale su zadatak da raščišćavaju put našim trupama. Deminirali smo mostove i puteve, vršili diverzije u nemačkoj pozadini, napadali njihove baze. Tako smo saznali da hitlerovci nameravaju da unište Krakov kada u njega uđu jedinice Prvog ukrajinskog fronta. Nemci su hteli da dignu u vazduh ne sam Krakov, nego branu na reci Dunajec, u obližnjem gradu Novi Sonč. Da se to desilo, Krakov bi bio potopljen, a ofanziva Crvene armije zaustavljena.

    Šta je pomoglo da se taj monstruozni plan osujeti?

    — Krajem 1944. godine u jednoj operaciji obaveštajci iz mog odreda su uz pomoć poljskih drugova zarobili inženjera kartografa Zigmunda Ogareka koji je službovao u štabu pozadinskih jedinica Vermahta. Kod sebe je imao karte odbrambenih objekata krakovskog rejona. Sam Ogarek je priznao da Nemci zaista žele da dignu branu u vazduh. Početkom januara 1945. godine mi smo digli u vazduh štapski auto fašista i među dokumentima ubijenih oficira našli i plan miniranja objekata u Krakovu, kao i mostova i brane u Novom Sonču. Takođe smo saznali da u starom Jagelonskom zamku u Novom Sonču Nemci drže veliki magacin municije i eksploziva i da u njega dovoze nove količine kako se sovjetske trupe približavaju Krakovu. Bilo je jasno da će taj eksploziv biti iskorišćen da bi se brana digla u vazduh i da zato mi moramo uništiti magacin. Ali Jagelonski zamak je bio dobro čuvan. Tu nam je pomoglo što je sa nama sarađivao jedan nemački vojnik poljske nacionalnosti. Ispričao nam je da radi u zamku i pristao da unese minu u magacin. U zoru 18. januara 1945. godine čula se snažna eksplozija — u vazduh je odletelo stotine tona trotila, ubijeno je i ranjeno više od 400 hitlerovaca i njihovih saradnika. Tako je brana ostala čitava.

    Kako vidite današnje priče o navodnoj sovjetskoj okupaciji Poljske, ako znamo da je pred ulazak sovjetskih trupa na poljsku teritoriju Državni komitet odbrane SSSR-a naredio da u oblastima koje je zauzela Crvena armija nema uvođenja sovjetskog sistema i da se crkve ne smeju dirati? Ovaj dokument je objavljen više puta.

    — Takvi materijali su jako nezgodni za one koji žele da revidiraju istoriju na svoj način. Sovjetski Savez ne samo da je pomogao da se oslobodi Poljska i sačuva njena bogata kultura i tradicija, već je hteo da oživi njenu nacionalnu ekonomiju. U Poljskoj nije bilo nijedne industrijske grane kojoj sovjetski stručnjaci nisu pomogli da se obnovi.

    Takve stvari treba pamtiti i o njima govoriti. Uskoro će biti proslavljena 75. godišnjica naše zajedničke Velike pobede, a mi je moramo zaštititi od svih laži.

    Tema:
    75 godina od Velike pobede: Istorijske zanimljivosti (68)
    Tagovi:
    armija, SSSR, Poljska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga