11:24 02 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    75 godina od Velike pobede
    Preuzmite kraći link
    75 godina od Velike pobede: Istorijske zanimljivosti (77)
    0 1945
    Pratite nas

    Niko ne zna zašto je „Borbena mašina 13“ postala „Kaćuša“, ali postoji nekoliko verzija. Prema jednoj od njih, ime je dato u čast postrojenja „Komintern“, koje je je bilo označeno na mašini slovom K.

    Vojnici su često davali imena oružju, kao što to sada rade vlasnici automobila. Na primer, haubicu M-30 su prozvali „Matuška“, a BM-13 su u početku zvali „Raisa Sergejevna“ uz skraćenicu RS (reaktivno oružje), ali u narodu je ostao nadimak „Kaćuša“. Slične instalacije BM-31-12 po analogiji su dobile popularni nadimak „Andrjuša“, ali čak su i one ubrzo bile preimenovane u „Kaćuše“.

    Raketni bacač se kretao brzinom od 50-60 kilometara na čas i bio je u stanju da u periodu od 15-20 sekundi ispali 16 snažnih granata kalibra 132 mm. Svet još nije video sličnu konstrukciju: oružje sa višestrukim bacačima raketa zajedno sa tegljačima , bilo je teško 30-40 puta više. Izgradnju „Kaćuše“ je vodio Ivan Gvaj, sin železničara.

    Legendarni sovjetski raketni sistem BM-13 „Kaćuša“
    © Sputnik / RIA Novosti
    Legendarni sovjetski raketni sistem BM-13 „Kaćuša“

    Prvi koraci na putu ka podvigu

    Gvaj je studirao na Institutu železničkih inženjera. Nakon vojske nastavio je sa studijama i istovremeno radio kao konstruktor u postrojenju „Petrovski“, a 1929. godine je došlo do sudbonosnog preokreta: inženjer se preselio u Lenjingrad, gde je dobio drugu diplomu i tri godine projektovao dizalice za mostove u brodogradilištu „Marti“.

    Peterburške bele noći su bile jedino slobodno vreme koje je inženjer imao za čitanje. U isto vreme, Gvaj je gradio svoju karijeru i postao viši inženjer-konstruktor u Istraživačkom institutu za brodogradnju, a kasnije i šef Konstruktorskog biroa fakulteta za energetiku u Lenjingradu.

    Konstruisanje „Kaćuše“

    Gvaj je pozvan u Moskvu 1935. godine i postavljen za višeg inženjera-konstruktora Instituta za reaktivna istraživanja pri Komesarijatu za tenkove. Narodni komesarijat je naredio konstruisanje novih lansera. Šef istraživačkog instituta je okupio grupu nadarenih konstruktora i postavio Ivana Gvaja na čelo grupe.

    Konstrukcija buduće „Kaćuše“ je započeta 1938. godine. Konstruktori su morali da izgrade manevarsku, brzu mašinu koja može da pređe velike udaljenosti i istovremeno lansira 16 baterija. Za upravljanje paljbom izabrana je konstrukcija „Flauta“.

    • Sovjetski višecevni bacači raketa „kaćuša“ na 1. ukrajinskom frontu
      Sovjetski višecevni bacači raketa „kaćuša“ na 1. ukrajinskom frontu
      © Sputnik / Timothy Miller
    • Napad raketnog sistema „Kaćuša“ na Berlin, maj 1945.
      Napad raketnog sistema „Kaćuša“ na Berlin, maj 1945.
      © Sputnik /
    • Vojnici pripremaju „Kaćušu“ za paljbu
      Vojnici pripremaju „Kaćušu“ za paljbu
      © Sputnik / Nikolaй Popov
    1 / 3
    © Sputnik / Timothy Miller
    Sovjetski višecevni bacači raketa „kaćuša“ na 1. ukrajinskom frontu

    Pored „Kaćuše“ konstruktori su istovremeno konstruisali lagane vazdušne lansere RS-82 i RS-132 za kopnenu i avionsku tehniku. Rakete kalibra 82 milimetra bile su deo naoružanja lovaca I-15 i I-16.

    Posao je bio u punom jeku, ali je 1938. godine pretila represija: članovi grupe, Valentin Gluško i Sergej Koroljev, koji su radili na stvaranju avijacionih raketa, direktor istraživačkog instituta Ivan Klejmenov i glavni inženjer Georgij Langemak su bili uhapšeni po prijavi karijeriste Andreja Kostikova.

    Vodeće zaposlene radnike istraživačkog centra su streljali u januaru 1938. godine, odmah nakon što su osuđeni na smrtnu kaznu. Andrej Kostikov je postao šef, ali je grupa nastavila da radi u tajnosti.

    Do leta se pojavio prvi projekat „Kaćuša“ na osnovu sovjetskog kamiona „Zis-5“, ali terenska testiranja su pokazala neke nedostatke. Inženjeri, naoružani cirkularima (instrumentami za merenje), morali su da reše neke tehničke probleme: obezbeđivanje gustine vatre, brzinu paljbe, zaštitu operateru prilikom lansiranja. Instrument su nazivali „mauzer“ (proizvođač Mauser) jer su za vazduhoplovnu industriju u SSSR kupljeni instrumenti samo ove marke zbog njihove velike preciznosti. U drugim industrijama su koristili „kolumbike“ (proizvođač Columbus).

    Zanimljiva činjenica: Iste, 1938. godine, svuda se čula pesma „Kaćuša“ koju je napisao Mihail Isakovski i koja je postala poznata u narodu i popularna u čitavom svetu.

    U aprilu sledeće godine, nova instalacija bazirana na kamionu „Zis-6“ dobila je odobrenje vojske. Opremljena je sa visoko-eksplozivnim granatama kalibra 132 milimetra i na poligonu je padala na tačno označeni kvadrat. Tako je završena prva i najintenzivnija faza vojno-tehničkog stvaralaštva.

    Uloga „Kaćuše“ u pobedi nad fašizmom

    Pronalazak tima Ivana Gvaja je 19. februara 1940. godine patentiran: BM-13 je upisan u registar pronalazaka SSSR pod brojem 3338: „Mehanizovana instalacija za bacanje raketa različitog kalibra“. Njenim promovisanjem ka brzoj masovnoj proizvodnji početkom rata 1941. godine, bavio se Vladimir Aborenkov, načelnik artiljerijskog odeljenja Crvene armije.

    Dan pre početka Drugog svetskog rata, 21. juna 1941. godine, Veće narodnih komesara SSSR odlučilo se za masovnu proizvodnju granata M-13 i sistema BM-13. Od 22. do 30. juna u fabrici „Komintern“ su konstruisane dve prve „Kaćuše“. One su prošle poslednja ispitivanja na poligonu blizu Moskve, neposredno pred vatreno krštenje.

    Mašine su 1. jula predate artiljerijskim jedinicama Crvene armije. Dve nedelje kasnije, borbene jedinice, koje su upravljale sistemima BM-13 pod komandom kapetana Ivana Flerova, bili su u blizini Orše. Sa dve serije paljbi „Kaćuše“ su „zapevale“ nad rekom Oršicom. Sovjetska vojska je u potpunosti uništila železničku stanicu u blizini sela Piščalovo, gde su se sakupljale neprijateljske trupe i tehnika. Nacisti su pretrpeli velike gubitke: tri ešalona mrtvih i ranjenih.

    Naravno da je tada tim konstruktora Ivana Gvaja slušao pesmu „Kaćuša“, ali im nije bilo do nje. Hteli su da „završe svoju pesmu“, da uklone nedostatke BM-13 i kontrolišu proces serijske proizvodnje.

    Iako je u julu 1941. godine na frontu bilo samo 19 raketnih artiljerijskih mašina, do kraja rata ih je bio oko 10 hiljada. Zbog impresivne snage „Kaćuše“, koja je bila ekvivalentna paljbi jedne artiljerijske jedinice, neprijatelj je činio sve da je se dočepa. Da Nemci ne bi otkrili jedinstvenu konstrukciju sovjetskih inženjera, vojnici Crvene armije su, kada bi bili opkoljeni, uništavali ove jedinstvene mašine.

    Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.

    U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.

    Pročitajte još:

    Infografika: Višecevni bacač raketa BM-13 „Kaćuša“

    Dan kada je „Kaćuša“ ispalila svoj prvi plotun

    Prohorovka — najveće dostignuće rada sovjetskih obaveštajaca poznatih kao „Kembrička petorka“

    Kako je potpisan akt o kapitulaciji Nemačke u Drugom svetskom ratu

    Tema:
    75 godina od Velike pobede: Istorijske zanimljivosti (77)
    Tagovi:
    nastanak, Kaćuša, 75 godina od Velike pobede
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga