Poslednji Hitlerov dan
ili kakav je poklon maršal Konjev dobio u čast Pobede
Mnogi sovjetski vojnici još su spavali kad se nad nekadašnjom kancelarijom Trećeg rajha na Fosštrase zavijorila zastava pobede. Umorni borci proveli su noć ispod zidova manje-više čvrstih berlinskih zgrada. Niko još nije znao da je Hitler već izvršio samoubistvo. Vojnici su i dalje svakog nemačkog zarobljenika nazivali „Hitlerovom budalom".
Branioci monumentalnog zdanja u kom su se nalazile kancelarije Trećeg rajha, a koje je izgrađeno i uređeno pod rukovodstvom ličnog Hitlerovog arhitekte Alberta Špera, nisu se odmah predali.

Interesantno je da je u mnogim umetničkim delima, juriš opisan kao slab i jednodnevni, dok su u stvarnosti i priprema i čišćenje zgrade od 500 prostorija potrajali nekoliko dana.
Ulazak u kancelariju Rajha, 1939. godina
CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv /
Šesnaestog aprila 1945. godine počela je ofanzivna operacija Crvene armije na Berlin. Tenkovski korpus Prvog ukrajinskog fronta nastupao je iz pravca južnog dela grada. Delovi Druge gardijske tenkovske jedinice Prvog beloruskog fronta napredovali su sa severa, zauzimajući veći deo Šarlotenburga duž puta.

Iako su nemačke snage bile iscrpljene, snažno utvrđeni grad ometao je napredak: mnoge berlinske ulice bile su pregrađene autobusima i infrastrukturnim objektima, ispunjenim kamenjem i peskom. Pored toga, s prozora stambenih zgrada i drugih skrovišta po sovjetskim vojnicima pucali su pripadnici folksšturma — tinejdžeri, žene i starci, užurbano obučeni za pucanje iz jednokratnih bacača granata.
„Fausniki (kako ih je zvao maršal Konjev, prim. ured.), po pravilu, borili su se do kraja i ispoljavali su mnogo veću izdržljivost od iskusnih, ali slomljenih porazima i višegodišnjim umorom, vojnika",
pisao je maršal Konjev
Nekoliko dana pre odsudne bitke, do kancelarije Rajha ostalo je svega 400 metara. Crvenoarmejcima se na putu isprečio, koji je presekao Kenigsplac, nastao usled bombardovanja. Albert Šper planirao je da na tom mestu izgradi „narodni dvorac", koji bi postao glavna znamenitost prestonice Trećeg rajha, ali tim planovima nije bilo suđeno da se ostvare. Čak su i njegove tvorevine — kancelarija Rajha i Firerov bunker — uništeni kao simboli nacističkog režima.
Sovjetska vojska na putu prema Rajhstagu, maj 1945. godine
© Sputnjik / Evgenij Haldej
Celo područje bilo je prekriveno rupama od eksplozija granata i bombi, protivtenkovskim ježevima, rovovima i ostacima bodljikave žice. U jurišu je učestvovalo osam kombinovanih i četiri tenkovske vojske Prvog beloruskog i Prvog ukrajinskog fronta pod komandom maršala Georgija Žukova i Ivana Konjeva.
Sovjetska komanda planirala je da operacija počne 30. aprila ujutru — žarko su želeli da zauzmu grad uoči prvomajske parade u Moskvi.
Prema memoarima Žukova, u 10:40 časova, naša vojska otvorila je uragansku vatru po ostacima sektora za odbranu centra grada, a u 18:30 počeo je poslednji juriš na kancelariju Rajha, gde su boravili preostali nacisti. Sedmog maja 1945. godine, u Remsu je prvi put potpisan akt o kapitulaciji Nemačke.

Međutim, ratna dejstva na sovjetsko-nemačkom frontu su i dalje trajala i zato je procedura potpisivanja bezuslovne kapitulacije Nemačke završena 8. maja u 22:43 č po centralnoevropskom vremenu (9. maja po 00:43 č po moskovskom vremenu).

Georgij Konstantinovič Žukov
© Sputnjik
Ulaz u nadzemni deo Firerovog bunkera iz pravca dvorišta Carske kancelarije
© Sputnjik
Sudbina velelepnog zdanja, njegovog arhitekte, kao i delova njegovih zidova
Zgrada kancelarije Hitlerovog Rajha prema projektu Alberta Špera, izgrađena je početkom 1930. godina u rekordno kratkom roku i postala je simbol Trećeg rajha.

Zidovi zdanja ukrašeni su mramorom, dekor je bio od skupog drveta, dok je enterijer krasio nameštaj proizveden po porudžbini.

Visina vrata Hitlerovog radnog kabineta iznosila je šest metara, a krila vrata bila su izrađena od mahagonija. Ulaz je bio ukrašen pločom s inicijalima Adolfa Hitlera i hrastovim lišćem. Iznad kamina bio je okačen Bizmarkov portret: upravo tu je firer primao vojne starešine.
Unutrašnjost galerije, koja je vodila do kabineta, imitirala je sale Versajskog dvorca. Hodnici su bili popločani mermerom i porfirom, neka vrata su u potpunosti izlivena od bronze, na zidovima su se nalazile srednjovekovne tapiserije, koje su bile zapanjujuće lepe. Sjaj kolonada, frontona i teških kandelabra zasenjivao je francuski luksuz.

Albert Šper je u svojim memoarima pisao: „Najveći utisak na Hitlera ostavila je galerija, koja je dva puta bila duža od Galerije ogledala u Versaju. Duboke prozorske niše davale su indirektnu svetlost, proizvodeći onaj prijatan efekat, koji sam već primetio, posmatrajući Veliku dvoranu u dvorcu Fontenblo".

Nakon zauzimanja Berlina, kancelarija Rajha bila je osvojena, a sovjetski vojnici fotografisali su se u nekadašnjim svečanim dvoranama i Hitlerovom kabinetu, potpisivali na zidovima i pri ulasku u bunker. U znak toga da je neprijatelj pobeđen i nikada više neće podići glavu, mnogi su sa sobom poneli u znak sećanja, delove zidova razbacane okolo, kao i delove enterijera.
Deo zida Hitlerovog kabineta
© Muzej savremene istorije Rusije
Za fragmente luksuznog roze mramora našla se korisna primena: od njih su napravili prve spomenike sovjetskim oslobodiocima Berlina, koji su, pre svega, hranili i lečili ratom izmučeno gradsko stanovništvo.

Jedan od fragmenata zida Hitlerovog kabineta poklonjen je 1968. godine na Dan pobede maršalu Ivanu Stepanoviču Konjevu.

Deo zida iz kabineta firera stavljen je u dekorativnu futrolu s postoljem u obliku granate, s ugraviranim natpisom: „Dvostrukom Heroju maršalu Sovjetskog Saveza drugu Konjevu I.S. 9. maja 1968. godine.

U granatu je ugrađen deo zida Hitlerovog kabineta. Kao trofej naše pobede nad fašizmom".

Ime darodavca nije poznato.

Može se pretpostaviti da su maršalu ovako mogli da čestitaju veterani, koji su se borili pod njegovom komandom tokom Velikog otadžbinskog rata. Dve godine nakon maršalove smrti, 1975. godine, njegova udovica predala je poklon Muzeju revolucije (sada Muzej savremene istorije Rusije).

Sama zgrada kancelarije Rajha nekoliko godina je stajala kao ruševina, a 1948. bila je porušena.

Deo zida Hitlerovog kabineta.
© Muzej savremene istorije Rusije