18:03 27 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    75 godina od Velike pobede
    Preuzmite kraći link
    75 godina od Velike pobede: Istorijske zanimljivosti (68)
    1402
    Pratite nas

    U Nemačkoj će se 8. maja održati ceremonija povodom 75. godišnjice oslobođenja Evrope od nacizma. Kako se danas u Nemačkoj čuva sećanje na rat, da li se treba bojati revizije istorije i zašto se pobeda ne sme politizovati, razgovarali smo sa nemačkim diplomatom Brunom Malovim. 

    Bruno Malov je bivši šef Međunarodnog odeljenja Centralnog komiteta Jedinstvene socijalističke partije Nemačke (SED), a sada član saveta starešina Nemačke levice

    Da li, po Vašem mišljenju, danas postoji opasnost od revizije istorije Drugog svetskog rata u Nemačkoj? 

    — Čim su se u Nemačkoj pojavile informacije o karantinu usled virusa korona, pročitao sam u nemačkim medijima da se državna proslava povodom 75. godišnjice oslobođenja neće dogoditi. Bio sam ogorčen. Iskreno, čak sam se iznenadio kada sam kasnije saznao da će se zatvorena i skraćena ceremonija uz učešće Štajnmajera i Merkelove ipak održati u Berlinu. 

    U Nemačkoj se već revidira istorija Drugog svetskog rata

    — Smatram da se u Nemačkoj već revidira istorija Drugog svetskog rata. Iz poslednjih vesti: mediji su pisali da su Ukrajinci oslobodili Berlin u maju 1945. godine na osnovu toga što je Prvi ukrajinski front zauzeo prestonicu Nemačke. Takve dezinformacije su jednostavno neprihvatljive. Napisano je dovoljno literature o tome koje su se nacionalnosti borile u redovima Crvene armije. Zašto mediji u Nemačkoj smatraju da je moguće objaviti svoje fantazije o tome?

    Drugi primer strašne laži je poređenje odgovornosti Hitlera i Staljina, Nemačke i SSSR za izbijanje Drugog svetskog rata. U SSSR je 1933. godine usvojena rezolucija o borbi za kolektivnu bezbednost. Moskva je ušla u Ligu naroda i pokušala da stvori međunarodni savez protiv nacističke Nemačke. Ali danas o tome ne pišu, već se zahvaljuju bivšim saveznicima iz SAD, Velike Britanije i Francuske za oslobađanje Evrope. U avgustu 1939. godine, London, Pariz i Vašington su ostavili SSSR da se sam bavi Hitlerom. Engleska je direktno želela sukob između nacističke Nemačke i SSSR-a. Nije slučajno to što je Hitler govorio da sve što on radi, radi protiv Rusije. A ako ga zapadni partneri ne razumeju, prvo će se pozabaviti njima, a onda će ići protiv Rusije. Zapadni saveznici su ušli u antihitlerovsku koaliciju tek tada kada je to uticalo na njihove interese i bezbednost. A drugi front je otvoren 1944. godine. 

    Zašto je pitanje poštovanja činjenica iz istorije rata toliko važno danas?

    — Odrastao sam u SSSR-u, gde su moji roditelji emigrirali iz Nemačke 1933. godine zato što su bili komunisti. I sa velikom antipatijom se odnosim prema svemu što se tiče iskrivljavanja istorije najveće i najteže pobede sovjetskog naroda u borbi za sprečavanje kraja ljudske civilizacije. Nije se radilo samo sukobu između država. U programskoj knjizi Hitlera „Moja borba“ izložen je program za istrebljenja naroda i genocid. A ovaj program se nije odnosio samo na osobe jevrejske nacionalnosti, već, pre svega, na narode SSSR-a, koje su planirali da unište ili pretvore u robove. 

    Mlade generacije Nemaca ne žele da znaju istoriju

    — Takozvana „obrada“ istorije nacionalsocijalizma u Zapadnoj Nemačkoj nije dovela do raširenog obelodanjivanja bivših nacističkih zločinaca u Nemačkoj. Ovim su se bavili vrlo aktivno samo u NDR. U NDR su prikazivali sovjetske filmove o ratu, nacističkom teroru. Mnogi su se stideli činjenice da su bili u Vermahtu i da su ratovali protiv SSSR-a. 

    Većina nemačkih ratnih zarobljenika, koje je Hruščov pustio iz logora nakon sastanka sa Adenauerom, otišli su u Zapadnu Nemačku gde su, usput rečeno, primljeni kao mučenici. Mlade generacije Nemaca danas kažu: mi nemamo ništa sa tim, vreme je da završimo raspravu o ovoj temi, to je bilo tako davno. Na ovo uvek odgovaram: za ono što je bilo, vi niste odgovorni, ali za poznavanje istorije posebno ste odgovorni, da se ona ne bi ponovila.

    Govorio sam o filmovima. Na primer, u Nemačkoj. Filmovi o Hitlerovom životu stalno se prikazuju na javnim televizijskim kanalima. O Hitleru i njegovim psima, o Hitleru i njegovim ženama. Da li je to zaista najvažnije reći o Hitleru? Ili se to radi da bi ovakva vrsta diskusije postala norma? Nije iznenađujuće da je nakon toga jedan od lidera desničarske stranke „Alternativa za Nemačku“ dozvolio sebi da kaže o istorija Trećeg Rajha kada je reč o Nemačkoj — ovo je samo „ptičica nakapala malo“ na čitav veliki događaj. I o tome pišu u novinama. 

    U Nemačkoj optužuju stanovnike bivše NDR da podržavaju desničarske ekstremiste, tu istu partiju „Alternativa za Nemačku“ koja je vrlo uspešno govorila na poslednjim regionalnim izborima na istoku zemlje. Kako objašnjavate ovo?

    — Ne mislim da je to zbog posebnih nacionalističkih raspoloženja u istočnoj Nemačkoj. To je posledica razočaranja u vlast. Ovi ljudi su prvo izgubili veru u vlade NDR i SSSR. Nakon odluke o ponovnom ujedinjenju Nemačke na sastancima nemačko-sovjetskog društva, u koje je bilo uključeno skoro šest miliona ljudi i ja sam imao čast da budem član odbora, ljudi su ustajali i govorili: „Odlazim jer se sve ovo više ne odnosi na moj život.“  

    Zatim su ljudi počeli jasnije da vide. Nakon teške ekonomske krize na istoku Nemačke devedesetih godina, nakon masovne nezaposlenosti, mnogima su se otvorile oči. Ali političke snage koje bi mogle izneti ovaj protest jednostavno nisu pronađene. Levičari su nestali, provladine partije su ćutale, a desničari su iskoristili nastali vakuum i probili se na vrh, kritikujući emigrantsku politiku kancelarke Merkel. 

    Rast desničarskog raspoloženja u Nemačkoj

    — Ali ne bih hteo da potcenimo ovu situaciju. Ima previše slučajnosti u istorijskom kontekstu 2015. i 1933. godine. Tada je u Vajmarskoj republici više od 37 posto birača glasalo za NSDAP. Tada niko nije razmišljao o ratu, o onome što će se dogoditi nekoliko godina kasnije. U Nemačkoj sada postoji tendencija ka povećanju desničarskih raspoloženja. Oštre mere izolacije koje je vlada preduzela u vezi sa virusom korona, po mom mišljenju, koriste se za ograničavanje demokratije i društvenih osvajanja. Pre četiri godine, institut Roberta Koha je objavio da zdravstveni sistem u Nemačkoj nije spreman da se suprotstavi velikim epidemijama. Međutim, nakon toga, troškovi zdravstvene zaštite su ponovo smanjeni i započeta je privatizacija po uzoru na američki zdravstveni sistem. I pogledajte šta se danas dešava sa pandemijom u Sjedinjenim Državama koje su lider po broju zaraženih. Možda je kriza kapitalističkog sistema malo odgurnuta zbog našeg poraza u „hladnom ratu“, ali je ona bila neizbežna.  

    Ukrajinski ambasador u Berlinu je odbio da učestvuje u događaju posvećenom 75. godišnjici oslobođenja Berlina, navodeći nemogućnost zajedničkog prisustva na ceremoniji sa ambasadorom Rusije u Nemačkoj. Da li je ovo normalno - deliti Pobedu? Kako se u Nemačkoj odnose prema ovakvim demarševima? 

    — Smatram da proslava Pobede ne može zavisiti od bilo koje političke situacije. Kriza u Ukrajini, koja je počela 2013. godine, nema nikakve veze sa najvećim podvigom sovjetskih boraca koji su Berlin, Nemačku, Evropu i ceo svet oslobodili od fašizma. 

    Još žive neke Hitlerove ideje

    — Naravno, učešće Nemačke u aktuelnim ukrajinskim događajima, prisustvo sadašnjeg predsednika i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Štajnmajera u Kijevu 2914. godine, navodi na neka pitanja. Hitler je prilikom izrade plana Barbarosa isticao da je Nemačkoj potrebna Ukrajina kako bi sprečila Nemce da ne umru od gladi, kao tokom Prvog svetskog rata. Postoji osećaj da ove ideje iz doba Prvog i Drugog svetskog rata još uvek imaju neku težinu u očima zapadnonemačke političke elite. Odsustvo ravnopravne političke diskusije sa opozicijom o tako važnim pitanjima kao što je ukrajinska kriza, dovodi do pojave iluzornih ciljeva i pristupa u spoljnoj politici Nemačke. 

    U ovom kontekstu „Prvo Amerika“ i druge parole SAD predstavljene su kao dodatni dar demokratiji, mada je u stvari ovo tipičan nacionalizam, odraz želje za dominacijom u svetu. U Nemačkoj je sada potrebno nadgledati sovjetska vojna groblja, imajući u vidu porast vandalizma. Ali hteo bih da završimo ovaj razgovorom nečim dobrim. Mi iz saveta starešina nemačke Levice smo se dogovorili da se sastanemo 8. maja u Treptover parku, naravno u malom broju zbog pandemije, kako bi položili cveće i odali počast sećanju na poginule. Obično uvek nosim cveće 8. i 9. maja. I siguran sam da će predstavnici ruske dijaspore u Nemačkoj, stanovnici Berlina, naravno bez kršenja zakona, doći u Treptover park na Dan pobede i položiti sveće u podnožje spomenika Vojniku oslobodiocu. To je naša zajednička dužnost i na to ne zaboravljamo.

    U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.

    Pročitajte još:

    Tema:
    75 godina od Velike pobede: Istorijske zanimljivosti (68)
    Tagovi:
    SSSR, Adolf Hitler, Drugi svetski rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga