19:34 23 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 30
    Pratite nas

    Pre 70 godina, početkom februara, u Jalti je počela konferencija šefova država vlada SSSR, SAD i Velike Britanije, na kojoj su usaglašeni principi posleratnog uređenja Evrope. Ovi principi, a što je još važnije, pouke Konferencije u Jalti, danas dobijaju posebnu aktuelnost.

    Jaltska konferencija, koja je trajala nedelju dana – od 4. do 11. februara 1945. godine, okupila je antihitlerovsku koaliciju i bila je poslednji forum takozvane „doatomske“ epohe. Već je sledeći susret lidera SSSR, SAD i Velike Britanije, održan u Potsdamu u julu-avgustu 1945. godine, ostao u senci saopštenja da su Amerikanci uspešno testirali atomsku bombu, koja je nekoliko dana nakon toga bila iskorišćena protiv japanskih gradova Hirošime i Nagasakija. (koja je nekoliko dana nakon toga i iskorišćena u borbi protiv Japana, kada su gotovo uništeni gradovi Hirošima i Nagasaki.)

    U centru diskusije u Jalti bili su problemi iscrtavanja novih granica u oslobođenoj Evropi. Kompromisi su bili neophodni na sve tri strane, s obzirom na to da se zapravo radilo o stvaranju sistema podele vlasti između Istoka i Zapada.

    Ruski, engleski i američki mornar. Krim, 1945.
    © Sputnik / Sokolenko
    Ruski, engleski i američki mornar. Krim, 1945.
    Ključno je bilo „poljsko pitanje“, posebno zato što je Poljska imala dve vlade – jednu koju je priznao SSSR i emigrantsku koja se nalazila u Londonu. Zahvaljujući činjenici da je Poljsku oslobodila Crvena armija, Staljin je uspeo da dobije saglasnost od Vašingtona i Londona da se u Poljskoj formira „Privremena vlada nacionalnog jedinstva“ na osnovu postojeće vlade, uz učešće demokratskih snaga iz same Poljske i nekih članova iz egzila.

    Sa svoje strane, sovjetski lider je izašao u susret zapadnim državama po drugim pitanjima – konkretno onima koja su se ticala Balkana. Staljin je pristao da ne učestvuje u regulisanju situacije u Grčkoj, gde je uskoro buknuo građanski rat. Kompromis je postignut i oko nemačkog pitanja – država je podeljena na dva dela – istočni i zapadni.

    Ipak, zapadna logika geopolitičke konfrontacije nije nestala i ona je svoju ulogu odigrala kasnije, budući da se pokazalo da nisu svi principi dogovoreni u Jalti bili sprovedeni u delo. Svet je počeo brzinski da tone u „hladni rat“, govori za radio „Sputnjik“ ruski diplomata, doktor istorijskih nauka, profesor Valentin Falin:

    SSSR 1945. godine nije pretio Evropi. Mi niti smo mogli niti smo želeli da im pretimo. Amerikanci su tada priznali da je glavni zadatak posleratnog SSSR bio omogućavanje normalnih spoljnih veza za bezbedni unutrašnji razvoj.

    „Uređivanje poretka u Evropi i ponovno uređenje nacionalno-ekonomskog života mora biti postignuto na način koji bi omogućio oslobođenim narodima da unište i poslednje tragove nacizma i fašizma i da stvore demokratske institucije po sopstvenom izboru“ – bilo je utvrđeno na Jaltskoj konferenciji i u okviru potpisane Deklaracije o oslobođenoj Evropi.

    Ipak, dati cilj nije bio realizovan u punoj meri. A današnji uzlet fašizma i nacističke ideologije u raznim državama Evrope, uz činjenicu da je Zapad na sve to zažmurio na jedno oko, još jednom podvlači aktuelnost pouka koje treba izvući iz Jalte. 


    Tagovi:
    nacizam, fašizam, istorija, Jaltska konferencija, Drugi svetski rat, Velika Britanija, SSSR
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga