21:24 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Zastave Grčke i EU na Grčkoj ambasadi u Briselu

    Da li je Grčka ustuknula?

    © AP Photo /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 11
    Pratite nas

    Ovo je pitanje koje zaokuplja Evropljane nakon što je Siriza, grčka koalicija radikalne levice čiji je dolazak na vlast uzdrmao Brisel, postigla kompromis sa predstavnicima evrozone.

    Dogovoreno je da se na četiri meseca produži zajam Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda od 7,2 milijarde evra i da se nastavi program reformi koje je EU nametnula Grčkoj. Nakon dramatičnih pregovora Atine i Brisela, u konačni dogovor nisu ušla sva obećanja iz kampanje premijera Aleksisa Ciprasa, ali su uključena najvažnija, poput suočavanja sa humanitarnom krizom koja je posledica politike štednje. Veliki broj evropskih poslanika levice i desnice opisuje ovu politiku kao nepodnošljivu i kontraproduktivnu.

    Jedni pozdravljaju ovaj dogovor, drugi govore o izdaji.

    Italijanska „Republika“ smatra da je reč o uzmicanju, britanski „Gardijan“ piše o prvom koraku ka obnavljanju politike štednje. Pravo su im dali najradikalniji članovi grčke partije.

    Mnogi, međutim, govore o političkoj mudrosti Sirize, koja se sve više dokazuje kao ozbiljna politička snaga.

    „Apsurdno je i šokantno da se (Siriza) kritikuje što je napravila ustupke koji, pritom, nisu veliki“, komentariše francuski analitičar Bernar Geta.

    „Partija radikalne levice želi da donese promenu u Evropi pregovorima, a ne raskidom. Njeni lideri su svesni da im predstoji dugotrajna borba, a kompromis sa predstavnicima evrozone im služi da dobiju na vremenu“, smatra Geta.

    Siriza „ima viziju i mnogo više mudrosti od onih koji je kritikuju i podsmevaju se sa toliko lakoće“, kaže ovaj komentator.

    Njeni predstavnici su uvek govorili da Grčka treba da ostane u evro zoni „u kojoj nismo podstanari već suvlasnici“.

    „Dobili smo bitku ali ne i rat“, izjavio je Cipras za „Gardijan“. „Pokazali smo da Evropa može da bude arena za pregovore i međusobno prihvatljiv kompromis, a ne arena iscrpljivanja, potčinjavanja i slepog kažnjavanja… Ali pregovori nisu završeni“, poručio je nakon sastanka ministara finansija u Briselu.

    Siriza želi da o uslovima za pomoć ne odlučuju birokrate, već da o njima raspravljaju sa evropskim partnerima i da uslovi koji joj se postavljaju budu manje brutalni kako bi se Grčkoj pomoglo da ublaži teret zaduženosti, podsticanjem njenog privrednog preporoda povećanjem kupovne moći građana. Grci žele i da sami odlučuju o tome kako će da smanje potrošnju, a ne da drugi u evrozoni o tome odlučuju.

    Grčki ministar finansija Janis Varufakis, u izjavi britanskom listu potvrđuje da je svestan granica. Ono što može da uradi jedna vlada danas je, kaže on, da traži način da „spase evropski kapitalizam od njegove autodestruktivne tendencije“ koja preti narodima i otvara vrata fašizmu.

    Za filozofa Etijena Balibara, profesora na univerzitetu Nanter u Parizu i njegovog italijanskog kolegu Sandra Mezadru sa univerziteta u Bolonji, grčka vlada je „napravila ustupak“ da bi dobila na vremenu i prostoru.

    Kompromis sa predstavnicima evrozone je taktički potez, čiji je cilj da se osvoje „nova područja“ i pripreme novi izazovi, kao što su izbori u Španiji, na kojima partija Podemos, španski pandan Sirizi, ima šanse da osvoji vlast.

    „Naivno je verovati da grčka vlada može sama da pomeri granice“, smatraju filozofi, jer „politika slobode i jednakosti u Evropi ne može da se izgradi samo na potvrdi nacionalnog suvereniteta“.

    Filozofi smatraju da pobeda Sirize i prodor Podemosa u Španiji, kao i potezi grčke vlade daju obrise strategije.

    Za njih je ključ u političkom procesu koji će promeniti odnos snaga na evropskoj sceni. Taj proces, koji podrazumeva socijalne i političke borbe, ne treba da bude zatvoren u institucionalnim krugovima.

    Tagovi:
    štednja, mere štednje, EU, Aleksis Cipras, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga