02:56 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ifor (Nato) vojska u Bosni i Hercegovini

    Koliko je Balkan uopšte važan za NATO

    © AFP 2019 /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 1054
    Pratite nas

    U svetlu sukoba na relaciji Zapad–Rusija uloga balkanskog regiona je preuveličana, smatraju stručnjaci, iako broj NATO baza u ovom delu sveta nije zanemarljiv. Sputnjik je istražio gde su sve stacionirane snage Zapadne alijanse na Balkanu.

    Ukrajinski sukob aktuelizovao je pitanje ambicija NATO-a da se proširi na istok Evrope.

    Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg kaže da NATO ne primorava nijednu zemlju, pa ni Srbiju, da se pridruži savezu.

    Odgovarajući na pitanje o rastućem uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu, on je primetio da je reč o veoma raznolikom regionu, u kome su neke zemlje već članice NATO-a, dok druge, kao Srbija, imaju partnerski odnos.

    S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin je krajem prošle godine naveo podatak da Rusija ima samo dve vojne baze van svoje teritorije — u Kirgistanu i Tadžikistanu, i napomenuo da Amerika stvarajući sistem protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi, u Rumuniji i Poljskoj predstavlja pretnju Rusiji.

    SAD imaju vojne baze širom sveta. Zašto onda nas smatrate agresorima?, izjavio je tada Putin.

    Prodor na istok Evrope

    Severno-atlanska alijansa ne krije da kao odgovor na navodne ruske pretnje želi da postavi vojne baze u Istočnoj Evropi. To je čak i najavljeno polovinom prošle godine kada se govorilo da NATO priprema modernizaciju i razvoj svojih snaga za brzi odgovor, a od evropskih zemalja koje su članice NATO-a zatražio da infrastrukturno i na svaki drugi način podrže borbenu gotovost.

    Vojna tehnika NATO
    © Flickr / USAFE

    Bivši češki predsednik Vaclav Havel, povodom ovih najava, podsetio je da je Češka svojim zahtevom za ulazak u NATO dala saglasnost da se na njenom tlu grade vojne baze Alijanse, uključujući i američke. Neke članice NATO-a, među kojima su Nemačka, Španija, Slovačka i Italija, bile su protiv izgradnje stalnih postrojenja (vojnih baza) na istoku, pa je iz NATO-a usledio odgovor da bi nove baze bile formalno privremenog karaktera, ali uz vrlo česte rotacije trupa.

    Slična sudbina zadesila bi i Srbiju ukoliko bi pristipila ovom savezu, a na to je ukazao i profesor sa Kraljevskog koledža u Londonu i šef komisije za reformu NATO-a Džejms Go, kada je rekao da bi bilo logično, ukoliko bi i Srbija postala članica, da ona svoju teritoriju ustupi snagama Alijanse.

    Da je NATO imao već neke planove za baze u Srbiji svojevremeno je govorio i bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić. On je tada tvrdio da su Amerikanci zainteresovani za elektronsku bazu na Kopaoniku i stratešku rečnu bazu na Dunavu.

    Srbija nije bitna strateški

    Vladimir Trapara, saradnik instituta za Međunarodnu politiku i privredu, za Sputnjik kaže da se u svetlu najnovijeg pogoršanja odnosa Zapada i Rusije, očigledno ide na to da se u najskorije vreme počne raspoređivanje trupa.

    Međutim, Balkan u pogledu obračuna Zapada i Rusije ne zauzima značajno mesto. Balkan je u toj priči sporedan, a samim tim i Srbija koja i nije članica NATO-a, rekao je on i dodao da nije siguran ko plasira priče o NATO bazama u Srbiji, ali da ne isključuje mogućnost da neko iz vrha pokušava da na taj način stvori utisak da je Srbija strateški veoma bitna i Rusiji i Zapadu, iako u stvarnosti nije.

    S druge strane su se takođe čule priče pristalica ulaska Srbije u NATO da je ruska baza za vanredne situacije stacionirana u Nišu navodno nekakva vojna baza, ali tu je reč o preuveličavanju, naveo je Trapara.

    Region i NATO

    Koliko je Srbija, zapravo, okružena NATO trupama i kolika je vojna moć stacionirana u našem okruženju?

    U drugoj polovini 20. veka na teritoriji zapadne Nemačke bilo je stacionirano 900.000 vojnika NATO-a u 589 vojnih baza. Oko 500.000 tadašnjih vojnika NATO-a činili su Amerikanaci. Posle nemačkoga ujedinjenja i raspada Varšavskog pakta, u Nemačkoj je ostalo oko 100.000 vojnika. Godine 2004. SAD su odlučile da zatvore skoro polovinu od 589 vojnih baza u Evropi, koje su faktički bile pod njihovom nadčežnpšću. Upućeni u vojnu tematiku smatraju da je Amerika više zainteresovana ne za klasične vojne baze, već za punktove zajedničke bezbednosti, koji bi trebalo da budu razmešteni u prvom redu u zemljama oko Crnog mora, pre svega u Rumuniji i Bugarskoj.

    Bosna i Hercegovina

    Početkom rata u Bosni i Hercegovini, i posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 21. novembra 1995. godine, odlučeno je da snage NATO-a budu stacionirane u Bosni. Prvi kontingent od ukupno 20.000 američkih vojnika u sastavu IFOR-a, a kasnije i SFOR-a dolaze u BiH početkom januara 1996. godine.

    NATO vojska na paradi u Estoniji
    © AP Photo / Liis Treimann

    Daljom stabilizacijom prilika taj broj je oko 2004. godine bio smanjen na 6.000 da bi već početkom 2006. Amerikance u Bosni zamenile bezbednosne snage EU. U BiH, američke vojne baze su formirane u bosanskoj Posavini i širem rejonu Tuzle.

    Najveća baza upravo je formirana na aerodromu Dubrava kod Tuzle gde je bila smeštena operativna grupa Orao i gde se nalazila komanda koja je pokrivala američki sektor u BiH. Baza je do samog zatvaranja sredinom 2006. godine bila pretvorena u pravu tvrđavu u kojoj su bile smeštene dve snažne helikopterske eskadrile, od čega je jedna bila eskadrila naoružana apačima.

    Amerikanci su u Bosni napravili i dve manje baze: Mekgarven kod Bratunca kapaciteta oko 150 vojnika, a aktivna je i vojna baza Butmir kod Sarajeva.

    Kosovo i Metohija

    Posle NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju i potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu juna 1999. godine stvoreni su prvi uslovi za dugotrajnije stacioniranje američkih vojnika na prostoru Kosova i Metohije.

    Amerikanci su napravili novu bazu 35 kilometara južno od Prištine, kod Uroševca, na površini od 75 hektara.

    NATO vojnici
    © Sputnik / David Hizanišvili

    Kamp Bondstil, kako je zovu, smatra se najvećom vojnom bazom na Balkanu. Izgradnjom ove baze Pentagon je ostvario uslove da američke vojne efektive iz Zapadne Evrope budu preseljene na Balkan do kraja 2010. godine, a počev od 2004.godine.

    Bondstil se i dalje vodi kao privremena baza armije SAD.

    Baza ima kapacitet za prijem 7.000 vojnika. Amerikanci su na Kosovu izgradili još dve manje baze u sektoru koji pokrivaju, a to su Montif pored Gnjilana kapaciteta 2.000 vojnika i baza kod Vitine kapaciteta 3.000 vojnika.

    Ostale snage NATO-a su u svojim sektorima takođe gradile vojne baze jer je na početku misije KFOR trebalo smestiti više od 40.000 vojnika. Zato su Nemci u Kačaniku izgradili veliki artiljerijski centar, koji pokriva zonu Prizrena.

    U italijanskom sektoru u okolini Peći i Đakovice izgrađena je baza gde je smešten obaveštajno-bezbednosni centar. U selu Balovac kod Podujeva Englezi su izgradili bazu za 1.000 vojnika, a na obroncima planine Kopaonik sa kosovske strane izgrađena je helikopterska baza.

    Makedonija

    Amerikanci su u Makedoniji vojno prisutni od kraja 1992. godine. Na aerodromu Petrovec kod Skoplja 1994. godine formirana je vojna baza sa zadatkom da štiti interese SAD u Makedoniji.

    Kapacitet ove baze povećava se dolaskom KFOR, izgrađen je novi helidrom, baza opremljena za PVO odbranu osmatračkim radarima i PVO raketnim sistemima houk.

    U okviru plana razmeštanja vojnika SAD zauzet je i nekadašnji vojni poligon Krivolak gde se vršila obuka NATO snaga i jedinica Partnerstva za mir.

    U Kumanovu je uspostavljena špijunsko-satelitska baza i logistički centar KFOR, koji su izbijanjem sukoba sa Albancima u proleće 2001. iseljeni.

    Grčka

    Danas u Grčkoj postoji samo jedna vojna baza SAD na ostrvu Krit u Egejskom moru.

    Baza Suda zaliv je poslednja od četiri nekadašnje operativne baze armije SAD, koja je ostala operativna posle gašenja preostale tri početkom devedesetih prošlog veka.

    NATO je zadržao u svom sastavu i avio-bazu Larisa, koja je modernizovana krajem 2002. godine izgradnjom podzemnih kaponira i modernizacijom piste, a NATO je u nju prebacio i deo svoje komande za ovaj deo Evrope. Suda zaliv je izgrađena 1953. godine kao podrška američkim pomorskim snagama u Sredozemlju. U ovoj bazi smešteno je 200 vojnika i pista za poletanje izvidničkih aviona.

    Najnovije vesti koje pristižu iz Grčke najavljuju da bi ova država mogla da istupi iz NATO- a.

    Rumunija i Bugarska

    Kao zalog za ulazak u NATO, naši istočni susedi Rumunija i Bugarska su ponudili crnomorske luke Konstancu i Varnu kao baze za NATO flotu. Bugari su Amerikancima dali na korišćenje i avio-bazu Graf Ignjatijevo blizu Plovdiva u koju će biti prebačeni vazdušni kapaciteti armije SAD iz Nemačke.

    Osim ove dve baze u planu su još tri i to Jambol, Sliven i Veliko Trnovo. Pentagon je planirao da u gotovom novcu da oko 110 miliona dolara za obnovu vojnih baza u Bugarskoj i Rumuniji. Planom je predviđeno da baze postanu operativne posle obnove infrastrukture i ulaganje do 2012. godine u kojima će biti stacionirano više od 4.000 vojnika armije SAD. U Rumuniji se predviđa smeštanje 1.600 vojnika, a u Bugarskoj 2.500.

    Usložnjavanjem vojnopolitičke situacije na Balkanu i izbijanjem sukoba na Kosmetu 1998, i 1999. godine u službu Amerikanaca stavljena je i bivša avio-baza Tasar u Mađarskoj odakle su pre NATO agresije u jesen i zimu 1998. godine poletale bespilotne letelice nad SRJ, a tokom agresije i lovci-bombarderi FA-18, a za iste svrhe poslužila je i baza u Italiji Avijano.

    Crna Gora

    Prema najnovijim predlozima Ministarstva odbrane Crna Gora bi imala 2.400 vojnika, odnosno 410 oficira, 898 podoficira, 782 vojnika po ugovoru i 310 civila.

    Na osnovu ovih podataka vojni stručnjaci ocenjuju da se radi o veoma maloj oružanoj formaciji, pa na ovaj način Crna Gora svoju i bezbednost svojih građana stavlja u ruke drugim subjektima, koji se, nažalost, nalaze van granica najmlađe evropske države.

    Međutim, na osnovu makedonskog iskustva, jer je i ova novoformirana država svoju sudbinu prepustila NATO-u i SAD, i po svoj prilici je da će se njena sudbina određivati baš u okrilju NATO-a. Na drugoj strani, NATO traži od novoprimljenih članica i onih koje očekuju prijem da svoje najbolje vojne sastave raznih rodova pošalju u međunarodne mirovne operacije. 

    Hrvatska

    Hrvatska je kao nova članica NATO-a pristala svojevremeno na slanje novih 5.600 vojnika u mirovne operacije. Za sada ne postoje nove baze ove Alijanse ali su kao članica NATO-a u obavezi da po potrebi ustupe sve svoje resore ovoj Alijansi.

    Srbija bi, ako želi da bude u istoj situaciji, sa Hrvatskom trebalo da ustupi NATO-u više od 13.000 vojnika.

    Tagovi:
    vojne baze, NATO, Vladimir Trapara, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija, Grčka, Hrvatska, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga