20:14 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Kriza u Makedoniji (7)
    0 260
    Pratite nas

    U Makedoniji prisustvujemo pokušaju organizovanja 'makedonskog proleća', preko nekoliko paralelnih linija. Jedna su protesti opozicije, druga je pokušaj uvođenja radikalnih albanskih elemenata, a treća linija su pritisci SAD i EU, koje će sve češće i brutalnije osećati i premijer Gruevski i predsednik Ivanov, tvrdi analitičar Dušan Proroković.

    „Naravno, Gruevski je svojom politikom i nizom loših poteza doprineo da se ovo u Makedoniji danas dešava, doprineo je da taj odijum u makedonskoj javnosti protiv njega postoji, ali malo šire bi trebalo sagledavati današnja dešavanja“, naglašava za Sputnjik Proroković.

    Međunarodni tonalitet

    Prema mišljenju naučnog saradnika Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Georgija Engelgarda, i Evropska unija i SAD su na sve načine ispoljile podršku demonstrantima u Makedoniji i jučerašnji miting je bio održan u, kako kaže, međunarodnom tonalitetu jer je veliki deo istupanja i proglasa dat na engleskom jeziku, kako bi razumela i međunarodna publika.

    „Štaviše, mi sada vidimo da se Edi Rama trenutno bavi ’ispravnim orijentisanjem‘ albanskih političara iz Makedonije. Takođe, govornici su optužili vladu Gruevskog za to da su nacionalisti, da produbljuju krizu, pa je i ovo optužba sasvim jasno upućena ’spoljnom‘ auditorijumu“, precizira Engelgard.

    Skoplje sa pogledom na džamiju
    © AFP 2020 / ALEXANDER NEMENOV

    On skreće pažnju na izjavu ambasadora Austrije u Skoplju koji je rekao da neke države EU, ako se u Makedoniji ne stabilizuje politička sitaucija, u suštini mogu da blokiraju dalji proces evrointegracija.

    „Da li je to takođe pritisak na Gruevskog? Ili na obe strane, navodno — hajde, raspravite se već jednom? Sasvim je očigledno da je to pritisak i na Gruevskog i na čitavo makedonsko društvo. Ipak, nade u evropsku integraciju Makedonije su jake. I naravno, opasnost da će evropska integracija biti blokirana treba da potkopa poziciju premijera, to je očigledno. Zaev aludira da može da osigura stupanje zemlje u EU i NATO“, konkretizuje Engelhard.

    Tri koraka do krize

    Dušan Proroković dodaje da makedonsku krizu sagledava iz ugla tri koraka koje su premijer Gruevski i predsednik Ivanov preduzeli u poslednjih godinu dana. Prvi je što su odoleli pritisku EU i SAD i nisu uveli sankcije Rusiji, drugi je pokazivanje zainteresovanosti Makedonije da učestvuje u projektu „Turski tok“ i izgradnji saobraćajnog koridora od Pireja do Budimpešte, i treći korak je odlazak predsednika Ivanova na vojnu paradu u Moskvi 9. maja.

    Stanovnici naselja Diva, nastanjeno Albancima, posmatraju u neverici, a niko od njih ne želi da daje izjave novinarima.
    © AP Photo / Visar Kryeziu

    „Kada je Makedonija počela da razmišlja o strateškoj alternativi, o jačanju nekih veza sa Rusijom, o otvaranju prostora za nastup Kine na Balkanu, tada se unutar Makedonije radikalizovala situacija“, precizira svoj stav Proroković. On podseća da su jučerašnjem mitingu opozicije u Skoplju prisustvovali ambasadori većeg broja članica EU, ambasador SAD i šef misije EU u Skoplju. „Pazite, kada bi se u nekim ozbiljnim državama tako nešto desilo, ti ambasadori bi za 48 sati bili vraćeni u svoje zemlje“, zaključuje Proroković.

    Ambasadorima nije mesto na mitinzima

    Na pitanje šta nalaže diplomatska praksa za ovakve slučajeve, Dušan Spasojević, bivši ambasador Srbije u Turskoj kaže da se diplomatska praksa pravi svaki dan, odnosno da diplomate idu onoliko daleko koliko misle da će im to proći nekažnjeno.

    „Službovao sam u Turskoj kad su bili slični protesti i ne mogu da zamislim da bilo koji strani diplomatski predstavnik u tom smislu učestvuje u javnom životu jedne zemlje. U ozbiljnoj državi veoma je teško zamisliva situacija na kojoj diplomatski predstavnici stranih država učestvuju pokazivanjem svoje podrške ili svoga protivljenja“, pojašnjava Spasojević za Sputnjik. 

    Priprema javnog mnjenja protiv Rusije

    U zapadnoj štampi vidimo skup optužbi da Rusija pokušava da proširi svoj uticaj na Balkanu, kaže ruski analitičar Georgij Engelhard, a to znači da se javno mnjenje priprema za to da bi u ovom regionu trebalo voditi strožu politiku prema Rusiji. On kaže da se ne radi o tome što Rusija ima kolosalni uticaj u Makedoniji, jer ga nema, već se zemlja koja veoma zavisi od agrarnog izvoza nije pridružila sankcijama, kako bi sačuvala rusko tržište — i ona ga je sačuvala. Drugi detalj koji ističe Engelhard je koridor za „Turski tok“, a kako kaže, SAD i EU su uložile ogromne napore da blokiraju „Južni tok“, pa sada pokušavaju da zatvore i makedonsku tranzitnu varijantu i samim tim, kako one smatraju, da ekonomski istisnu Rusiju sa Balkana. 

    Naselje Divo kod Kumanova posle terorističkih borbi
    © Sputnik / Bogdan Pantić

    „A u kojoj meri je Zaev bolji od Gruevskog, za njih je, u stvari, drugostepeno pitanje. Jednostavno, tako je ispalo da Gruevski, bez obzira na sve aluzije, nije odustao od saradnje sa Rusijom. Prestao je da shvata kad mu se lepo kaže, tada su počeli da mu prilično jasno objašnjavaju na ružan način“, zaključuje Engelgard.

    Tema:
    Kriza u Makedoniji (7)

    Slično:

    Kumanovo — Tuga, pustoš, neverica... I crvene ruže
    Albanija traži međunarodnu istragu za Kumanovo
    Vučić: Idem u Tiranu da sprečim novo Kumanovo
    General: Kumanovo napali plaćenici, a ne teroristi
    Kumanovo — strateška tačka za teroriste
    Tagovi:
    poslušnost, kriza, pritisak, zapad, miting, terorizam, Georgij Engelhard, Dušan Proroković, Zoran Zaev, Nikola Gruevski, Makedonija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga