13:36 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1100
    Pratite nas

    Evropske zemlje suočavaju se sa sve većim brojem ljudi koji odlaze na ratišta u Siriju i Irak i pridružuju se Islamskoj državi, a džihadisti svoje pristalice nalaze i u zemljama bivše Jugoslavije. Sputnjik je istraživao razloge koji su doveli do radikalizacije islama na Zapadnom Balkanu.

    Teroristički napad u Zvorniku, informacija da se u selu Ošve kod Maglaja vijori zastava Islamske države i da njeni borci tu kupuju zemljište za svoje baze, kao i sve više onih koji sa Kosova odlaze na ratišta u Siriju i Irak, govore da je region Zapadnog Balkana postao pogodno tle za razvoj radikalnog islama. 

    Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti ovo objašnjava teškim ekonomskim, socijalnim i političkim okolnostima, koje se na ovim prostorima nisu promenile još od Dejtonskog sporazuma, dok se na globalnom planu mnogo toga promenilo.

    „Naročito se promenio region Bliskog istoka. Između regiona postoji jača interakcija, a geografske udaljenosti su se rapidno smanjile kada je reč o širenju ideologija. Ono što se tamo dešava ima snažan eho i na našim prostorima“, kaže Ajzenhamer za Sputnjik. On objašnjava da mladi ljudi na ovim prostorima, naročito islamske veroispovesti, u nemogućnosti da se vežu za bilo šta što Balkan ili evropska koncepcija trenutno nude, okreću glavu ka Istoku i tamo vide formiranje nečeg novog.

    Džihadista Islamske države
    © AFP 2020 / BARAA AL-HALABI

    „Samozvana Država kalifat, koja s jedne strane jeste radikalna ekstremistička organizacija, sa druge strane predstavlja i jednu moćnu ideju — ideal koji mladim ljudima koji se nalaze u bezizlaznoj situaciji izgleda sve privlačnije. Oni lokalne probleme zamenjuju globalnim idealima, što ideju velikog Islamskog kalifata ponovo čini atraktivnom“, kaže Ajzenhamer.

    Sa druge strane, Dževad Galijašević, član Ekspertskog tima Jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma, za Sputnjik kaže da do radikalizacije islama i terorističkih napada u BiH i Makedoniji dolazi i zbog saradnje nacionalista i ekstremista koji, kako navodi, žele da naruše krhku stabilnost ne samo pojedinih zemalja regiona, već i čitavog Balkana.

    On upozorava da ovaj problem preti i Srbiji, jer su akteri destabilizacije regiona prisutni na svim tačkama Jugoistočne Evrope.

    „Ovde imate i radikalne islamiste, imate i nacionalističke projekcije ’Velike Albanije‘, projekcije unitarne Bosne i Hercegovine, imate organizacije koje izazivaju strah i vrše terorističke akte. Sa druge strane, imate nekorektan, blag odnos međunarodne zajednice koja u potpunosti amnestira teroriste od njihovih dela. Nađite mi zapadnog diplomatu koji je osudio teroristički akt u Kumanovu ili Zvorniku i nazvao ga pravim imenom“, ističe Galijašević.

    U redovima Islamske države i Al Kaidinih formacija ima oko 800 boraca sa prostora Kosova i BiH, a samo u Bosni postoji približno 5.000 bezbednosno opasnih lica sa stanovišta terorističkih pretnji.

    Na pretnju terorizma mora odgovoriti čitavo društvo, diplomatskim i vojno-bezbednosnim sredstvima, jer imamo posla sa organizacijama koje ne priznaju državne granice, koje su multinacionalne i teritorijalno raspoređene na gotovo svim kontinentima, ističe Galijašević.

    „Društvo mora prepoznati opasne organizacije i zabraniti im rad. Mora im biti onemogućeno da dođu do novih, mladih potencijala širenjem radikalne ideologije“, poručuje Galijašević. 

    Sagovornici Sputnjika se slažu da borba protiv terorizma na ovim prostorima zahteva daleko veće angažovanje međunarodnih institucija i organizacija, ali i snažniju reakciju islamske zajednice i njen odgovor na postojanje nelegalnih verskih ustanova i ovakvu interpretaciju islama. 

    Tagovi:
    radikalizacija, džihadisti, Islam, terorizam, Zapadni Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga