15:15 20 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Zastava Crne Gore

    Obračun Crnogoraca sa istorijom

    © AFP 2018 / Andrej Isaković
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 1170

    Dok za portparola Liberalne partije Amara Borančića spomen-ploča srpskim vojnicima u Budvi nije saglasna sa istorijskim činjenicama, predsednik NOVA Andrija Mandić i istoričar Čedomir Antić tvrde da je u pitanju smišljena akcija crnogorske vlasti u cilju falsifikovanja prošlosti i da su Srbi tamo diskriminisani.

    „Pokolenja djela sude…“ stoji na spomen-ploči iznad Veljih vrata u Budvi, posvećenoj srpskoj vojsci koja je ovaj grad oslobodila od Austrougarske 1918. godine. Ploča, koju su građani Budve podigli na ulazu u Stari grad 1931. godine, postala je kamen spoticanja u međunacionalnim odnosima u najmlađoj balkanskoj državi.

    Ovo nije prvi put da inicijative pojedinih političkih partija u Crnoj Gori kao da namerno vređaju i provociraju srpski narod. Inicijativa je potekla od Liberalne partije Crne Gore, naslednice nekadašnjeg Liberalnog saveza, stranke koja se devedesetih godina zalagala za nezavisnost Crne Gore. Iako se izdaje za građansku, ova parija promoter je i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve.

    Za portparola Liberalne partije Amara Borančića, Crna Gora je građanska država u kojoj se poštuju sva prava manjina, a spomen-ploča u Budvi se ne slaže sa istorijskim činjenicama. Sa druge strane, Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije (NOVA) i istoričar Čedomir Antić kažu da se radi o smišljenoj akciji crnogorske vlasti, u cilju falsifikovanja prošlosti i da su Srbi tamo diskriminisani.

    „Čitava inicijativa kreirana je od strane DPS i njenog predsednika koji se dugi niz godina trudi da u Crnoj Gori zatre sve ono što je srpsko, da se obračuna sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a posebno u oblikovanju i stvaranju novog ’NATO Crnogorca‘. Važno mu je da se raskine svaka veza sa Srbijom, ali i sa Rusijom, koja je 300 godina bila i pokrovitelj i, slobodno se može reći — stvaralac države Crne Gore“, kaže za Sputnjik Andrija Mandić.

    U pozadini svega je motiv da Crna Gora uđe u NATO i Evropsku uniju tako što će da izgubi sve one odlike koje su krasile nekadašnju Crnu Goru, koja je kako kaže Mandić, bila srpska država, snažno oslonjena na Rusiju.

    Radi se o režimskoj akciji koja se, nakon burne reakcije javnosti, precizno distribuira prema marginalnoj stranci kakva je Liberalna partija, zaključuje Mandić.

    „Kidanje tih kopči i falsifikovanje naše prošlosti, zatiranje tragova i spomenika kulture je priprema za oblikovanje nekih novih generacija koje ne bi imale nikakve veze sa svojim precima“, ističe on.

    Amar Borančić za Sputnjik tvrdi da je ova inicijativa obnovljena inicijativa Liberalnog saveza, čija je Liberalna partija naslednica i da njome nije htela da otvara nove podele.

    „Naša želja, kao građanske partije, jeste da konačno prevaziđemo podele i da na osnovu argumenata utvrdimo neke istorijske činjenice bez upliva politikanstva i nacionalističkih istorija“.

    Dizanje tenzija povodom ovog slučaja, Borančić pravda događajima na jugoslovenskim prostorima u poslednjih 25 godina i kaže da je njegova stranka upravo zbog toga, pre podnošenja inicijative, organizovala okrugli sto na kojem su učestvovali istoričari i, kako je rekao, predstavnici različitih političkih subjekata, na kojem se razgovaralo o problemu postojanja spomen-ploče iznad Veljih vrata u Budvi.

    „Ostavili smo prostor svakome da iznese svoje argumente zašto smatra da je ne treba uklanjati, odnosno zašto smatra da bi je trebalo ukloniti. Isključivo smo se na osnovu argumenata i činjenica opredelili za ovakvu odluku. Kao ozbiljan politički subjekt ne želimo da ulazimo u polemike koje pripadaju istorijskoj nauci. Ovo smo radili na osnovu istorijskih činjenica. Ovde temelj nije nikakav nacionalizam“, naglašava on

    Prema njegovim rečima, treba da stoji neki spomen na jugoslovensku vojsku koja je učestvovala u proboju Solunskog fronta, ali i smatra da konkretna ploča ne odgovara istorijskoj istini, što je, kako kaže, utvrdila i komisija za spomen-obeležja Ministarstva kulture, koja je analizirala ovu inicijativu i podržala je pre nekoliko dana. 

    Milo Đukanović
    © AFP 2018 / JOHANNA LEGUERRE

    Za Borančića ne postoji problem diskriminacije, ni srpskog, niti ostalih nacionalnih manjina u Crnoj Gori i kaže da se može govoriti samo o socijalnoj ugroženosti pojedinih slojeva stanovništva. Borančić kaže da crnogorska država podržava nacionalne manjine.

    Andrija Mandić optužuje crnogorsku vlast za tešku diskriminaciju srpskog naroda u Crnoj Gori. On kaže da se na Srbe u Crnoj Gori vrši stalni pritisak od strane režima kako bi bio asimilovan i pretvoren u crnogorsku naciju.

    „Dešava se nešto što se dugi niz godina dešavalo u Ukrajini. Crna Gora je nekada bila centar Srpstva, ovo je bilo mesto odakle se promovisala i, u suštini, osmišljavala srpska nacionalna ideja, kao što je nekada bio i Kijev. Danas je, nažalost, uloženo mnogo novca; mnogo je ljudi u Crnoj Gori spremnih na izdaju, od kojih je najbitniji aktuelni predsednik vlade Crne Gore, koji su spremni da se za tuđe interese obračunaju sa svojom istorijom i svojim precima“.

    Istoričar Čedomir Antić predsednik je nevladine organizacije Napredni klub, koja jedina objavljuje godišnju analizu stanja ljudskih prava srpskog naroda u susednim državama.

    „Kada je reč o položaju Srba u regionu, on je izuzetno loš, možda samo u delovima BiH i Rumuniji taj položaj je prihvatljiv, s time što je srpska autonomija u BiH pod pritiskom“, ističe Antić.

    Kako kaže, problem je u nestabilnosti novih država, u njihovoj potrebi da nastave politiku izazivanja rata da bi opravdale političke i ekonomske neuspehe, kao i u tome što one samo putem asimilacije i uništenja srpskih tradicija mogu da ostvare svoje velikodržavne ciljeve.

    Srbija je, kaže Antić, odustala od strategije prema srpskom narodu u okruženju zarad takozvane Evropske budućnosti, i karijera nekoliko političara među kojima su najvažniji Vučić, Dačić i Nikolić.

    Iako podnosioci inicijative tvrde da ne žele da se mešaju u istoriju, uklanjanje spomen-ploče postavljene daleke 1931. godine, ipak mora da ima veze sa istorijom i njenim prekrajanjem. Iako inicijatori uklanjanja spomen-ploče kažu da ona ne odgovara istorijskim činjenicama, ne govore koje su to činjenice.

    Čedomir Antić za Sputnjik iznosi nekoliko nepobitnih istorijskih činjenica — da je srpska vojska oslobodila Budvu od Austrougarske, a ne jugoslovenska, kako to tvrdi Amar Borančić, kao i da je Budva ušla u sastav crnogorske države tek 1945. godine. Budva nikada nije bila u sastavu kraljevine Crne Gore, već je od 1815. godine do 1918. bila u sastavu Austrougarske, a prethodno je bila u sastavu Mletačke republike. Kraljevina SHS, odnosno kraljevina Jugoslavija bila je centralizovana država u kojoj nisu postojale ni Srbija, ni Crna Gora.

    Generalna direktorka Direktorata za kulturnu baštinu Crne Gore, Lidija Ljesar, pak tvrdi da 8. novembra 1918. nije bilo oslobađanja Budve, jer, kako kaže, Austrougarska tada nije ni postojala. Antić, međutim, kaže da po toj logici pola Nemačke bi trebalo da bude pod Hitlerovom vlašću, jer saveznici  nisu ratovali u svakom mestu.

    „Po toj logici, Hitler je bio u pravu kada je rekao da Nemačka nije izgubila Prvi svetski rat, a izgubila ga je. Nije ga izgubila tako što su saveznici oslobađali mesto po mesto, ali se predala. Tako je isto i sa Austrougarskom. Ono što ti ljudi sada rade je pokušaj da se stvaranjem uslova građanskog rata održe na vlasti. Oni upućuju provokacije Srbima. Ako se Srbi pobune, onda u pomoć zovu one koji su im i dali ovu modernu, Milovu državu, a to su Amerikanci i Nemci. Ako se Srbi ne pobune, opet su pune novine vesti kako progone Srpski narod, njegovo sveštenstvo i tako dalje“, ističe Ljesarova.

    Ono što je bitno, kaže Antić, jeste da da je narod Budve bez prisile podigao jednu ploču, kojom daje spomen jednom vremenu. U Opštini Budva ne postoji spremnost za pokretanje inicijative za ukalanjanje spomen-ploče zbog, kako su zvaničnici rekli za crnogorski dnevnik „Vijesti“, letnje sezone i mogućeg efekta koje bi to imalo na okruženje i dolazaka srpskih gostiju. Međutim, ostaje pitanje kako stvoriti identitete novih država i novih naroda na Balkanu bez kršenja prava starih i bez prekrajanja istorije.

    Tagovi:
    istoričari, ploča, Budva, Crna Gora, uklanjanje, Srbija, analiza, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga