15:21 20 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Granični zid na američko - meksičkoj granici

    Zidovi — od Meksika do Bliskog istoka preko Evrope

    © Wikipedia
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 172

    Bivši, sadašnji i budući bedemi koju oblikuju naš svet.

    Berlinski zid

    Berlinski zid je delio Istočni od Zapadnog Berlina. Izgradnja je počela 1961. godine, na vrhuncu Hladnog rata. Podignut je usred Berlina od vlasti Istočne Nemačke kako bi zaustavio prelaz u zapadni deo. Postao je simbol gvozdene zavese koja je delila evropske narode na dva bloka u periodu nakon Drugog svetskog rata.

    Berlinski zid - simbol evropskih podela
    Berlinski zid - simbol evropskih podela

    Proces političkih, ekonomskih i društvenih reformi koji je sproveo poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov doprineo je padu Berlinskog zida 1989. godine koji je vodio ujedinjenju Nemačke 3. oktobra 1990. godine. Pad Berlinskog zida je otvorio put približavanju Istoka i Zapada Evrope ali je označio i početak posthladnoratovske ere u kojoj je došlo do raspada Čehoslovačke mirnim putem i SFRJ u krvi građanskih ratova.

    Zid između Meksika i SAD

    SAD su podigle zid duž granice sa Meksikom sa ciljem da zaustave imigrante koji prelaze na njenu teritoriju. Izgradnja zida počela 2006. godine, u vreme kada je na vlasti bio Džordž Buš. Procenjuje se da je koštao između 10 i 20 milijardi dolara. Zid visine pet metara od metalne i betonske konstrukcije proteže se od Kalifornije do Teksasa i zatvara trećinu granice sa Meksikom duge 3.000 km. Na njemu je oko 1.800 osmatračnica i oko 18.000 stražara. U velike troškove održavanja ulazi i sistem ograda, senzora, kamera, reflektora i radara.

    Za Meksiko je  odluka SAD da podignu zid znak diskriminacije i izolacije.
    Za Meksiko je odluka SAD da podignu zid znak diskriminacije i izolacije.

    Zid nije sprečio migrante da uđu na teritoriju SAD, ali je njihov put učinio opasnijim. Procenjuje se da oko 500 ljudi umire svake godine u pokušaju da uđe u SAD. Za Meksiko je odluka SAD da podignu zid znak diskriminacije i izolacije. Predsednik Enrike Penja Nijeto je u vreme kada je bio kandidat na izborima 2012. godine parafrazirao Ronalda Regana koji je u Berlinu 1987. godine poručio: „Srušite ovaj zid!“

    Evropska unija je svojevremeno oštro reagovala na izgradnju ovog zida. Prilikom posete Meksiku 2007. godine tadašnji šef evropske diplomatije Havijer Solana rekao je da Brisel smatra da prema migrantima treba da se postupa „kao sa osobama, a ne kao sa kriminalcima“.

    Izraelski zid

    Jevreji ga zovu zid razdvajanja, a Palestinci zid aparthejda
    Jevreji ga zovu zid razdvajanja, a Palestinci zid aparthejda

    Izrael gradi barijeru sa palestinskom teritorijom Zapadna obala od 2003. godine. Jevreji je zovu zid razdvajanja, a Palestinci zid aparthejda. Izraelske vlasti opravdavaju njegovu izgradnju bezbednosnim razlozima, odbranom od napada bombaša-samoubica, dok je za Palestince reč o okupaciji i podrivanju mirovnog procesa jednostranim određivanjem granice.

    Osam metara visok zid izgrađen od betona i bodljikave žice u nekim delovima je podignut sa druge strane linije, u palestinskim selima i u arapskoj četvrti u istočnom Jerusalimu.

    Ovaj zid je postao simbol jednog od najdužih sukoba na Bliskom istoku sa međunarodnim posledicama. Međunarodni sud pravde u Hagu ga je 2004. godine proglasio nezakonitim, ali se njegova izgradnja nastavlja.

    Zid na granici Ukrajine i Rusije

    Ukrajina namerava da izgradi zid prema Rusiji duž istočne granice zemlje do 2018. godine. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk nazvao ga je „Evropskim zidom“ i objasnio da je to način da Ukrajinci budu oslobođeni viznog režima za ulazak u Evropsku uniju i dobiju članstvo u NATO-u. Predviđeno je da zid ima protivtenkovske barijere i osmatračnice sa oružjem na daljinsko upravljanje, gvozdene kule visoke 17 metara okružene bodljikavom žicom i kanale duboke dva metra.

    Zid na granici Rusije i Ukrajine imaće protivtenkovske barijere i osmatračnice sa oružijem na daljinsko upravljanje
    © Sputnik / Valerij Meljnikov
    Zid na granici Rusije i Ukrajine imaće protivtenkovske barijere i osmatračnice sa oružijem na daljinsko upravljanje

    Ideja potiče od bivšeg guvernera regiona Dnjepropetrovska, ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog. Početne procene su da će projekat koštati oko 100 miliona evra.

    Zid na granici Mađarske sa Srbijom

    Mađarska namerava da podigne četiri metara visok zid duž granice sa Srbijom duge 175 km. Vlada u Budimpešti veruje da će tako sprečiti migrante da ulaze na mađarsku teritoriju. Izbeglice koje proteklih meseci stižu sa Kosova, iz Sirije i Avganistana prelaze njen granični prelaz sa Srbijom na putu ka zemljama zapadne Evrope.

    Mađarski zid - evropska tvrđava
    © REUTERS / Marko Djurica
    Mađarski zid - evropska tvrđava

    Evropska unija se suočava sa talasom migranata koji stižu morskim i kopnenim putem iz ratom zahvaćenih područja na Bliskom istoku i u Africi, ali i sa Kosova. Predlog Evropske komisije da se migranti ravnomerno raspodele u 28 zemalja-članica za mađarskog premijera Viktora Orbana se „graniči sa ludilom“.

    Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice upozorila je da je pravo na traženje azila jedno od osnovnih ljudskih prava.

    Tagovi:
    podizanje, barijere, zidovi, analiza, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga