18:30 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kju Kluks Klan

    Rasno nasilje u SAD: Od Roze Parks do ubistva u Čarlstonu (foto)

    © AFP 2019 / ANDREW MEARES
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 93
    Pratite nas

    Događaji u Fergusonu, Baltimoru i Čarlstonu pojačali su uverenje da rasizam ostaje duboko ukorenjen u američkom društvu. Crnci su žrtve više od 66 odsto rasističkih zločina, prema podacima američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

    Izbor Baraka Obame na čelo države nije ništa promenio. Nove stranice se ispisuju u dugoj istoriji rasnog nasilja u SAD.

    Ubistvo u Čarlstonu

    Cveće i poruke podrške i nade koje su ostavili članovi zajednice na trotoaru, petak, 19. jun, 2015. ispred Afričke metodističke episkopske crkve Emanuel u Čarlstonu
    © AP Photo / Stephen B. Morton
    Cveće i poruke podrške i nade koje su ostavili članovi zajednice na trotoaru, petak, 19. jun, 2015. ispred Afričke metodističke episkopske crkve Emanuel u Čarlstonu

    Belac Dilan Ruf (21) ubio je 17. juna devet osoba u crkvi u Čarlstonu, u Južnoj Karolini. Verski predstavnici u ovom gradu nazvali su zločin rasističkim. Metodistička crkva u kojoj se dogodio masakr jedna je od najstarijih i najvažnijih crnačkih crkava u SAD, simbol borbe za ljudska prava. Pastor crkve, koji je ubijen u napadu, deo je ove tradicije. Pred smrt se zalagao za donošenje zakona po kom bi policajci bili obavezni da nose kamere na uniformama.

    Demonstracije u Baltimoru 2015.

    Protesti u Baltimoru, SAD
    © AP Photo / Alex Brandon
    Protesti u Baltimoru, SAD

    Hiljade ljudi je zahtevalo pravdu na ulicama Baltimora nakon što je šest policajaca optuženo za smrt Afroamerikanca Fredija Greja (25) koji je umro 19. aprila u policijskom pritvoru od teških povreda kičme. Njegova smrt je izazvala provalu nasilja i pljački na ulicama Baltimora. Ranjeno je petnaest policajaca i uhapšeno desetine ljudi, što je bio povod za uvođenja policijskog časa. U pomoć je prizvano više hiljada pripadnika Nacionalne garde koji su povučeni nedelju dana kasnije.

    Neredi u Fergusonu 2014.

    Protesti u Ferugusonu, SAD
    © AP Photo / Jeff Roberson
    Protesti u Ferugusonu, SAD

    Ubistvo crnog tinejdžera Majkla Brauna izazvalo je prošlog leta nerede u Fergusonu, u državi Misuri. Na njega je pucao beli policajac, Daren Vilson (28). Ubistvo je pokrenulo talas demonstracija koje su se pretvorile u žestoke okršaje sa policijom. Policijske snage su optužene za prekomernu upotrebu sile i korišćenje vojnih taktika i opreme u razbijanju demonstracija. Policajac koji je ubio tinejdžera u martu je oslobođen optužbi za kršenje građanskih prava, nakon što je presuđeno da je pucao u samoodbrani.

    Marš miliona u Vašingtonu 1995.

    Marš milon ljudi u Vašingtonu 1995. godine
    © AP Photo / MARK WILSON
    "Marš milon ljudi" u Vašingtonu 1995. godine

    Stotine hiljada Afroamerikanaca se okupilo u Vašingtonu u oktobru 1995. godine na jednim od najvećih demonstracija u glavnom gradu SAD sa ciljem da se privuče pažnja na položaj crnaca u američkom društvu. Marš miliona je održan u jeku „rata protiv droge“ u kome su na meti bili Afroamerikanci. Neproporcionalno veliki broj crnaca u odnosu na belce je završio u zatvoru. Do 2000. godine, više Afroamerikanaca je bilo u zatvoru nego u srednjoj školi.

    Neredi u Los Anđelesu 1992.

    Žestoki neredi su izbili u Los Anđelesu nakon brutalnog prebijanja Rodnija Kinga, crnca koga je policijska patrola zaustavila na auto-putu zbog prekoračenja brzine. Snimak scene u kojoj ga policajci izvlače iz kola i tuku obišao je svet i izazvao bes Afroamerikanaca koji su izašli na ulice kalifornijskog grada buneći se protiv rasne diskriminacije i policijskog maltretiranja. Četiri policajca su na suđenju oslobođeni optužbi, što je dovelo do novih demonstracija u kojima je poginulo 55 osoba, oko 2.300 ranjeno, a više od hiljadu kuća je spaljeno.

    Protesti u Alabami 1965.

    Građanski protesti u Alabami na jugu SAD, koji su ugušeni u krvi u martu 1965. godine, naterali su predsednika Lindona Džonsona da zatraži od Senata da donese Zakon o pravu glasa, koji je usvojen nekoliko meseci kasnije. Ovaj zakon je uklonio prepreke za crnce da glasaju, kao što je obaveza da donesu potvrdu o plaćenom porezu i prođu test znanja, zbog čega mnogi nisu izlazili na biračka mesta.

    Marš na Vašington, 1963.

    Martin Luter King
    © Wikipedia / Javno vlasništvo
    Martin Luter King

    U proleće 1963. godine organizovani su mirni protesti protiv rasne segregacije u Birmingemu, u Alabami, koje je policija brutalno ugušila. Martin Luter King, jedan od vođa pokreta, završio je u zatvoru. Nekoliko meseci kasnije, na demonstracijama u Vašingtonu 28. avgusta 1963. godine, održao je čuveni govor „Ja imam san“ pred skupom od 250.000 ljudi koji su zahtevali ukidanje rasne segregacije i jednaka prava za crnce i belce. Već narednog meseca su na crkve u Alabami bačene bombe. Pripadnici Kju kluks klana su organizovali linčovanja crnaca i paljenje njihovih crkava kako bi sprečili proces integracije.

    Roza Parks i bojkot autobusa u Montgomeriju 1955.

    Roza Parks u autobusu
    © AP Photo / Daily Advertiser
    Roza Parks u autobusu

    Borci za građanska prava na čelu sa Martinom Luterom Kingom organizovali su jednogodišnji bojkot autobusa u Montgomeriju, Alabama, nakon hapšenja Roze Parks koja je odbila da ustupi mesto belcu u skladu sa propisima koji su važili u to vreme. Učinak bojkota je bio dalekosežan jer su crnci predstavljali 70 odsto korisnika autobusa u ovoj državi na jugu SAD. King je uhapšen i osuđen, ali je Vrhovni sud naredne godine doneo odluku da segregaciju u autobusima proglasi neustavnom.

    Zakoni Džima Kroua

    Česma za crnce 1938. godine u gradiću Halifaks u Severnoj Karolini.
    © AP Photo / Daily Advertiser
    Česma za crnce 1938. godine u gradiću Halifaks u Severnoj Karolini.

    Ovi zakoni koji su doneti između 1876. i 1965. ozakonili su segregaciju koja je bila na snazi u školama, na javnim mestima i u saobraćaju na jugu SAD. Vrhovni sud u Vašingtonu je 1896. godine usvojio doktrinu „odvojeni ali jednaki“ pred zakonom koja je ovu politiku učinila ustavnom.

    Najviši sudski organ SAD je tek 1954. godine ukinuo segregaciju u javnim školama. Borba za građanska prava je dovela do ukidanja ostalih odredbi iz zakona Džima Kroua i donošenja Zakona o građanskim pravima 1964. i Zakona o pravu glasa iz 1965. kojima je ukinuta rasna segregacija.

    Slično:

    Baltimor: Policajci optuženi za smrt Afroamerikanca
    Tagovi:
    nasilje, rasizam, Pokret za ljudska prava, Kju kluks klan, Rodni King, Mišel Braun, Roza Parks, Martin Luter King, Fredi Grej, Barak Obama, Čarlston, Baltimor, Ferguson, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga