12:25 30 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 370
    Pratite nas

    Odluka Grčke da organizuje referendum izazvala je nelagodu među evropskim liderima. Nije prvi put da želja građana neke zemlje da se na taj način izjasne o životno važnom pitanju u Briselu nailazi na zid nerazumevanja, pa i na pritiske.

    Grci su takvo iskustvo imali 2011. godine, kada je njihov premijer, socijalista Jorgos Papandreu, podneo ostavku nakon što su ga Angela Merkel i Nikola Sarkozi naterali da odustane od referenduma, što je produbilo krizu u zemlji i dovelo na vlast bankara Lukasa Papadimosa.

    U svesti Francuza je traumatično sećanje na referendum iz 2005. godine, kada su, kao i Holanđani, glasali protiv Evropske ustavne povelje. Povelja je odbačena, ali je tri godine kasnije ponuđen Lisabonski sporazum koji je doživeo samo kozmetičke promene u odnosu na prethodni tekst povelje. U Francuskoj nije sazvan novi referendum, već je sporazum izglasan u parlamentu.

    U anketi koju je tada napravio list „Figaro“, 62 odsto Francuza je bilo spremno da glasa protiv ove povelje da im je omogućeno da se ponovo izjasne. Irci su dva puta morali da glasaju za Lisabonski sporazum, koji su prvo odbili, a potom prihvatili godinu dana kasnije, kada je i ratifikovan. Danci su 1992. godine rekli „ne“ Sporazumu iz Mastrihta o evropskoj integraciji, a potom su morali ponovo da glasaju, pa je naredne godine tekst usvojen. Na referendumu koji je u Francuskoj sazvao Fransoa Miteran, ovaj sporazum je jedva dobio većinu (51 odsto).

    Aleksis Cipras
    © REUTERS / MAXIM SHEMETOV

    Zaziranje evropskih institucija od direktnog demokratskog izjašnjavanja produbilo je utisak o jazu političkih elita i naroda. Odluke koje se donose u Briselu nameću se kao jedino moguće rešenje, pa njihovo odbacivanje na referendumima dovodi u pitanje čitav sistem odlučivanja u EU.

    Tome u prilog ide i izjava Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, koji je neposredno pošto je Siriza u januaru pobedila na izborima poručio da ne može da bude demokratskog izjašnjavanja protiv evropskih povelja. O nepoverenju Evropljana u mehanizam odlučivanja kakav je ustanovljen u evropskim institucijama govori i vrlo mali odziv na evropskim izborima. Uprkos tome. institucije poput Evropske centralne banke nameću svoj autoritet članicama poput Grčke, podrivajući napore njene vlade da pronađe izlaz iz krize.

    Protesters gather in front of the parliament during a pro-government rally calling on Greece's European and International Monetary creditors to soften their stance in the cash-for-reforms talks in Athens, June 17, 2015.
    © REUTERS / Yannis Behrakis

    Argument su odluke koje su donete 2010. godine u Briselu i Frankfurtu, kada je Nemačka nametnula model štednje za izlazak iz ekonomske krize. Ovaj model, koji podrazumeva i smanjenje plata i penzija, doveo je do obrušavanja socijalne zaštite, povećanja nezaposlenosti, siromašenja srednje klase i humanitarne katastrofe koja je zadesila najsiromašnije.

    Pet godina kasnije, Grčka je zaduženija nego što je bila, ali međunarodni kreditori i zemlje evrozone nastavljaju da autoritarno govore Atini šta da radi. Posledice takve politike su poljuljale veru u Uniju kao zajednicu naroda koji su solidarni i učvrstile predstavu o nejednakom odnosu snaga između ekonomski najmoćnijih zemalja i onih koje posrću pod teretom krize.

    Slično:

    Protesti u Grčkoj, spaljena zastava EU
    Rusija nije predlagala Grčkoj članstvo u banci BRIKS-a
    Tramp: Ako Nemci ne spasu Grke, pomoći će im Putin
    Srbi u Grčkoj navijaju za Ciprasa
    Nemačka: Grci nam uopšte nisu jasni
    Tagovi:
    izjašnjavanje, evro, rezultati, Evropa, strah, referendum, Aleksis Cipras, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga