18:11 21 Februar 2018
Beograd+ 4°C
Niš+ 6°C
Slušajte Sputnik
    Džihadisti Islamske države

    BiH najjača džihadistička baza u Evropi

    © AP Photo/
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 192

    U Siriji i Iraku se u redovima Islamske države i fronta Al Nusra trenutno bori više od 430 ljudi iz BiH. Stručnjak za terorizam Dževad Galijašević za Sputnjik objašnjava kako je došlo do toga da sve više mladih ljudi, pa i čitavih porodica, prihvata radikalnu ideologiju i odlazi u džihad.

    Koreni džihadizma u BiH potiču još iz Drugog svetskog rata, kada su egipatsko-muslimansko bratstvo i Palestinac — muftija jerusalimski Muhamed el Husein, osnovali 13 SS diviziju, takozvanu „Handžar diviziju“, kaže za Sputnjik Dževad Galijašević, član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

    Proces islamizacije jedno vreme zaustavio je komunistički režim na prostorima bivše Jugoslavije, ali je nastavljen delovanjem bivšeg predsednika BiH Alije Izetbegovića koji je, kaže naš sagovornik, ’70-ih godina pisao takozvanu „Islamsku deklaraciju“, zbog koje je 1983. bio osuđen na 15 godina zatvora.

    Islamska država
    © AP Photo/ Raqqa Media Center of the Islamic State

    Islamska deklaracija

    „Islamska deklaracija je dokument koji se upravo zalaže za stvaranje modernog kalifata i Islamske države. Izetbegović je dolaskom na vlast ’90-ih bio u poziciji da te ideje realizuje.“

    Ideja Islamske države, koju je Izetbegović utemeljio, a koja vuče korene iz muslimanskog bratstva, naslonila se na ideju Homeinijeve islamske republike.

    „Uprkos činjenici što je Iran šiitska zemlja, Izetbegović je vrlo često bio tamo i imao javne nastupe. Bio je u sprezi sa iranskim obaveštajnim službama, uz čiju je pomoć i oružje tokom rata osnovao jedinicu El Mudžahedin“, kaže Galijašević.

    Taj odred je, objašnjava sagovornik Sputnjika, u sebi pomirio sva islamska protivrečja u svetu, a iz rata 1995. izašao je sa više od 1.770 vojnika, od kojih je 1.000 dobilo državljanstvo BiH.

    Ko širi radikalni islam

    Bivši pripadnici odreda El Mudžahedin, kao i neki od glavnih funkcionera muslimanskog bratstva za Evropu, Eiman Avad i  Šeih Imad el Nisri, danas šire ideje radikalnog islama u BiH, tvrdi Galijašević.

    Galijašević kaže da su ovi ljudi sve ovo vreme menjali verska shvatanja bosanskih muslimana, a danas predvode nekoliko islamističkih grupacija.

    „Prva je takozvani ’mudžahedinski pokret‘, čije ostatke svakodnevno vidimo kao misionare i kao vojne instruktore. Sledeća je ’vehabijski pokret‘, u kome čitava naseljena mesta žive vanustavni život, život po šerijatskim zakonima, mimo Ustava BiH“, upozorava naš sagovornik.

    Tu je, objašnjava Galijašević, i „Aktivna islamska omladina“, koja je posle napada u SAD 11. septembra zabranjena kao organizacija, ali je svoje delovanje preselila u gotovo 1.000 nevladinih organizacija.

    Ne treba zaboraviti, dodaje stručnjak za terorizam, ni delovanje oko 1.500 pripadnika arapskih, saudijsko-kuvajtskih stranih službi, ali i službi Katara,Turske i Irana, koje su trenutno u BiH.

    „Dakle, BiH jeste centar i najopasnija tačka u Evropi sa stanovišta džihadističke terorističke pretnje“, upozorava Galijašević.

    Lake mete za regrutaciju

    Primarni razlozi prihvatanja radikalnih ideologija su pre svega fanatizam, a potom novac i socijalne prilike. Ekstremni islamisti u Bosni raspolažu velikim finansijskim sredstvima i nesmetano šire propagandu, te lako dolaze do regruta koji će krenuti put džihada, kaže sagovornik Sputnjika.

    On objašnjava da činjenica da su nekažnjeno ubijali tokom rata ‘90ih u BiH, današnjim liderima džihada daje moć  da se predstavljaju kao misionari novog verskog učenja.

    „Država ih ne ometa u širenju radikalnih ideologija ni kada je reč o radikalnoj propagandi, niti kad je reč o sprečavanju tokova novca kojim se ove organizacije finansiraju“, ističe Galijašević.

    „Kada na sve to dodate agresivnost, oružje koje im je dostupno i njihovu interpretaciju islama, i spojite sa socijalno-ekonomskim prilikama u BiH, jasno je da omladina bez perspektive, pa i čitave porodice, prihvataju ovu radikalnu ideologiju i kolektivno odlaze na ratišta, jer misle da nemaju bolji izbor“, smatra Galijašević.

    Borba protiv džihadizma i radikalizma mora se voditi na svim nivoima, a učešće moraju uzeti političke elite, obrazovne institucije, islamska zajednica, nevladin sektor i međunarodna zajednica, zaključuje naš sagovornik. 

    Slično:

    Bosna je kolevka džihadizma?
    Islamska država – sve manje takozvana, sve više realana
    Islamska država može dobiti nuklearno oružje
    Rusija: Islamska država i Ukrajina — opasnost za svet
    Islamska država i Boko haram se udružuju
    Tagovi:
    kolevka, džihad, teroristi, Bosna i Hercegovina, islamska država, Galijašević Dževad, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga