09:58 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Policija samoproglašene države Kosovo

    Vojska Kosova opet tema Prištine

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 116
    Pratite nas

    Formiranje vojske Kosova je ozbiljan bezbednosni rizik i pretnja za prostor Balkana. To što Albanci ubrzavaju taj proces znači da je pozicija Srbije slaba i sa lošom pregovaračkom platformom.

    Pokušaj Prištine da sa ostalim ustavnim amandmanima progura i amandman o formiranju vojske Kosova izaziva novu destabilizaciju regiona, tvrde sagovornici Sputnjika.

    Panorama Prištine
    © Sputnik / Natalya Grebenyuk

    Poslanici liste „Srpska“ u kosovskom parlamentu uspeli su juče da osujete pokušaj kosovske Vlade da u Skupštinu Kosova pošalje predlog ustavnih amandmana, koji bi omogućili osnivanje vojske Kosova.

    Međutim, prema rečima Aleksandra Jablanovića, predsednika liste „Srpska“, sama namera o formiranju novih oružanih snaga u regionu je opasna posebno, kako navodi, što srž te oružane formacije čine ljudi čija je prošlost sporna (bivši pripadnici OVK prim. aut.).

    On sve spekulacije o tome da postoji dogovor da ukoliko se formira ZSO, „Srpska“ prećutno da saglasnost za formiranje vojske Kosova odbija, uz podsećanje da je ZSO preuzeta obaveza Prištine.

    „Formiranje vojske Kosova je ozbiljan bezbednosni rizik i pretnja za prostor Balkana, posebno ukoliko se ta struktura formira bez pristanka relevantnih činilaca u regionu, a ja mislim da je Srbija jedan od tih faktora. Srpska lista će po ovom pitanju slediti politiku koju bude kreirala Vlada Srbije“, ističe Jablanović.

    On napominje da lista „Srpska“ ni po jednoj tački o ovoj temi, ni u jednom trenutku nije imala razgovore sa koalicionim partnerima iz DPK i DSK, kao i da je sam čin uvođenja ove stavke u dnevni red bio iznenađenje.

    Pripadnici terorističke organizacije OVK
    © AFP 2019 / ERIC FEFERBERG

    Jablanović dodaje i da stav „Srpske“ da ne podrži ovaj predlog nije iznenadio njihove koalicione partnere, i da je zato ta tačka i sklonjena sa dnevnog reda.

    Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže da je iz briselskih sporazuma shvatio da je formiranje vojske Kosova pitanje koje je odloženo do daljnjeg, a ne i da ga neće biti.

    „To što Albanci ubrzavaju taj proces znači da je pozicija Srbije slaba i da je izašla sa lošom pregovaračkom platformom, zbog čega je uslovljena sa više strana. Brisel nas uslovljava otvaranjem poglavlja, Albanci nizom drugih stvari, kao što je vojska Kosova… Tako da mislim da smo danas mnogo dalje od rešenja nego što smo bili pre dve godine“, kaže Proroković.

    On podseća da je po Ahtisarijevom planu, na koji se oslanja Ustav Kosova, predviđeno da je za donošenja takvih odluka potrebna kvalifikovana većina.

    „Ipak, bez obzira na ta pravno-formalna ograničenja, donošenje takvih odluka kao što je formiranje vojske Kosova dovelo bi do regionalne destabilizacije i usložnjavanja postojećih prilika“, uveren je Proroković.

    Inače, Ministarstvo za Bezbednosne snage Kosova (BSK) izradilo je Nacrt zakona o transformaciji BSK u Oružane snage Kosova još u februaru ove godine, kada ga je i prosledilo kosovskoj Vladi. Ministar BSK je tada istakao da je cilj da buduća vojska Kosova bude članica NATO-a.

    Prema tom planu, vojska Kosova bi trebalo da broji oko 5.000 ljudi, a nije isključeno da ima i tenkovsku jedinicu. Kosovske bezbednosne snage su formirane 2009. godine i tada su imale u svom sastavu oko 2.500 pripadnika. Od 2010. godine, njihov rezervni sastav broji približno 800 ljudi. Do sada je njihov osnovni zadatak bio pomaganje stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda, drugim rečima, imali su ulogu civilne zaštite. Opremljeni su lakim pešadijskim oružjem NATO proizvodnje i oklopnim automobilima, koje im je poklonila Turska. Obuku kosovskih bezbednosnih snaga od formiranja vodi NATO.

    Tagovi:
    formiranje, analitičari, Kosovo, vojska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga