10:45 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Beograd

    Hoćemo li svi moći da kupimo državne nekretnine?

    © Flickr/ Dennis Jarvis
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 113
    Pratite nas

    Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini, naišao je na oštre kritike srpske opozicije, ali i udruženja građana.

    Dok predstavnici vladajuće koalicije tvrde da će ovaj Zakon omogućiti dodatni budžetski prihod od državne imovine koja se ne koristi, poslanici opozicije optužili su vlast da prodajom nepokretnosti u državnom vlasništvu namiruje partijske interese i priprema se za izbore.

    Novim zakonom na prodaju će uskoro biti ponuđeno oko 700 državnih nekretnina, a pravo kupovine imaće oni koji već imaju ugovor o zakupu nepokretnosti, zaključen pre 1. januara 2015. godine. Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS-a u srpskom parlamentu, za Sputnjik kaže da će na ovaj način u državni budžet otići 40 miliona evra.

    „Na prodaju će biti ponuđene nekretnine koje ne služe ničemu državnom i u kojima su dugogodišnji, pa čak i višedecenijski zakupci. Ne radi se ni o kakvim ekskluzivnim nekretninama, već o garažama, stanovima i poslovnom prostoru“, kaže Babić.

    Uoči usvajanja ovog Zakona, iz opozicije su na račun vlasti stizale optužbe da će u posed državnih nekretnina koje su na najboljim lokacijama za male pare doći zakupci Društva za iznajmljivanje nekretnina (DIPOS). Nije poznato koliko se tačno nekretnina nalazi u državnom vlasništvu, a podatke o imovini od DIPOS-a već duže vreme traži udruženje Mreža za restituciju.

    „Skandalozno je da jedno preduzeće koje gazduje isključivo državnom svojinom, krije ne samo spisak nekretnina koje su joj poverene na upravljanje i ubiranje zakupnine, već i imena ljudi i preduzeća koji su zakupci tih prostora“, kaže za Sputnjik Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.

    Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić poručio je da, ukoliko „Dipos“ bez odlaganja ne postupi po njegovom nalogu i ne pruži informacije o imovini kojom raspolaže, Vlada Srbije to treba da obezbedi prinudom.

    Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže da dodatnu senku na ovaj zakon baca i činjenica da će na prodaju biti ponuđena zgrada Magistrata u Zemunu, u kojoj se nalaze prostorije srpskih radikala.

    „Zašto Srbija daje privilegiju jednoj vanparlamentarnoj stranci da se dokopa vredne i kulturno-istorijski značajne institucije, koja bi trebalo da ostane u vlasništvu Republike Srbije i za buduća pokolenja? To ovom zakonu daje političku dimenziju“, poručuje Antić.

    Dok iz opozicije stižu kritike da će se na ovaj način, među vladajućim kadrovima krčmiti državna imovina, šef poslanika naprednjaka Zoran Babić kaže da su zakupci najvećeg broja nekretnina koje će biti ponuđene na prodaju upravo ljudi sa kojima je bivši režim sklopio ugovore o zakupu.

    „Oni su amandmanom Borka Stefanovića pokazali da žele da zaštite samo te ljude. Znači, nemaju ništa protiv prodaje nekretnine, niti da kupci budu ljudi sa kojima su oni sklopili ugovore. Protive se samo da se kao kupci pojave ljudi koji su postali zakupci u poslednje tri godine, a to je svega nešto više od deset posto svih ugovora“, kaže Babić.

    Novim zakonom pravo kupovine neće imati podzakupci i oni koji državne nekretnine koriste po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji. Na prodaju neće biti ponuđena ni diplomatsko-konzularna predstavništva stranih zemalja u Srbiji, vojni objekti ili zadužbine, kao ni nekretnine koje podležu Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

    Tagovi:
    nekretnine, država, stanovi, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga