04:29 23 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 325
    Pratite nas

    Prihvatni centri na spoljnim granicama Evropske unije služiće da se migranti zaustave pre nego što stignu u zemlje u koje su se uputili.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel govori o situaciji koja je potencijalno opasnija za EU od grčke krize, dok je njen zamenik migrantsku krizu nazvao najvećim izazovom od ujedinjenja zemlje. Berlin je odlučio da stvar uzme u svoje ruke i izađe sa svojim planom za zaustavljanje migranata koji stižu u Evropu.

    O ovom planu je Merkelova u ponedeljak razgovarala sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Berlinu.

    „Plan predviđa da se izgrade prihvatni centri u kojima će se utvrditi da li ti ljudi imaju osnov za azil ili samo hoće da na ovaj način emigriraju u Evropu“, objasnio je Oland nakon sastanka.

    Prihvatni centri nisu novost, oni su bili naročito brojni u Libiji, gde je Muamer Gadafi uz blagoslov evropskih država zadržavao migrante u prihvatnim centrima, koji su zapravo bili zatvori u kojima je sprovođena tortura. Ova „brana“ je pukla nakon vojne intervencije Zapada koja je srušila Gadafijev režim.

    Sada će, objasnio je Oland, ovi centri biti podignuti u zemljama u koje migranti prvobitno stižu, od kojih je pomenuo Italiju i Grčku.

    Migranti iz Sirije u parku kod autobuske stanice u Beogradu
    © Tanjug / ZORAN ZESTIC

    O detencionim centrima govori i austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, koji je za „bolju zaštitu spoljne granice Evropske unije i više nadzora zapadnobalkanske tranzitne rute“. Austrijski predlog, poput nemačkog, predviđa da se migranti zadrže u prihvatnim centrima „na spoljnim granicama Evropske unije“.

    Cilj Merkelove je da, uz podršku Pariza, slomi otpor članica EU koje se protive sistemu kvota za raspoređivanje migranata u zemljama-članicama koje je tražila Evropska unija.

    Evropska komisija je u maju predložila da se u zemljama-članicama rasporedi 40.000 azilanata — nacionalne vlade su pristale na 32.000. Većina se, međutim, oglušila o ovu odluku, iako je od početka godine u Evropsku uniju ušlo 340.000 migranata.

    Velika Britanija se ponaša kao da se njeni problemi zaustavljaju na Lamanšu, Francuska sve čini da smanji broj migranata koji stižu na njenu teritoriju, Mađarska je odlučila da izgradi zid sa Srbijom, a Slovačka je rekla da će da primi „samo hrišćane“. Sve je veći broj evropskih lidera koji zbog talasa migranata dovode u pitanje Šengenski sporazum o slobodnom kretanju bez viznog režima unutar zemalja potpisnica.

    Britanski premijer Dejvid Kameron u Londonu
    © AP Photo / Kirsty Wigglesworth

    Strategija Nemačke je da se jasno odvoje politički migranti, koji dolaze iz zemalja u kojima traju sukobi, poput Sirije, Iraka, Eritreje ili Somalije i koji imaju pravo da traže azil, od ekonomskih migranata, čiji se ulazak na teritoriju bez vize smatra ilegalnim. Prvi korak je da se utvrdi zajednička, evropska lista „sigurnih“ zemalja, čiji državljani bi bili izuzeti iz procedura za traženje azila i po hitnom postupku vraćeni u zemlje koje su napustili.

    Tako treba tumačiti poruke o „zajedničkom evropskom odgovoru“ na migrantsku krizu.

    Dosad je svaka evropska zemlja shodno svojoj migracionoj politici određivala ko će biti na listi „sigurnih“ zemalja, odnosno čiji će državljani imati veću mogućnost da dobiju azil. Nigerija je tako sigurna zemlja za Veliku Britaniju, ali ne i za Francusku, Gana je sigurna za Nemačku, ali ne i za Austriju, Ukrajina za Luksemburg, ali ne i za Belgiju, koja, za razliku od Norveške, smatra da je Indija bezbedna. Od 26 zemalja koje su prema Velikoj Britaniji sigurne, samo jedna ima taj status u Irskoj.

    Organizacija „Amnesti internešenel“ se protivi ovoj kategorizaciji jer ona diskriminiše izbeglice na osnovu njihovog porekla.

    Berlin pre svega cilja na Balkan, Albaniju, Srbiju sa Kosovom, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru, odakle je 45 odsto onih koji su tražili azil u Nemačkoj od početka godine (očekuje se da će u ovoj zemlji do kraja godine biti oko 800.000 zahteva, četiri puta više nego prošle godine).

    Najveći broj je sa Kosova, koje je od januara napustilo nekoliko desetina hiljada ljudi. Ovaj egzodus je utoliko veća mrlja na savesti Evropske unije zato što Kosovom poslednjih sedam godina upravlja njena misija — Euleks. Nemačka je prošle godine bila prva destinacija stanovnika Kosova kada je reč o podnošenju zahteva za azil, a sledile su Francuska, Švedska, Belgija i Italija. U Francuskoj je Kosovo prošlog oktobra skinuto sa liste „sigurnih zemalja“, zbog, kako je obrazloženo, „nestabilnog političkog i društvenog konteksta u ovoj državi, čije institucije i dalje u velikoj meri zavise od podrške međunarodnih organizacija i misija“ i „nasilja kojim su i dalje izložene određene kategorije stanovništva, bez mogućnosti da dobiju odgovarajuću zaštitu od javnih organa“.

    Nemačka sve čini da zaustavi nove migrante sa Balkana, a Angela Merkel neće propustiti da o tome razgovara sa predstavnicima balkanskih zemalja na samitu u Beču 27. avgusta koji će biti posvećen migrantskoj krizi.

    Tagovi:
    kriza, izbeglice, migranti, šengenski sporazum, EU, Muamer Gadafi, Sebastijan Kurc, Angela Merkel, Fransoa Oland, Francuska, Srbija, Slovačka, Austrija, Libija, Mađarska, Nemačka, Italija, Grčka, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga