13:31 08 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    0 123
    Pratite nas

    Suočena sa najvećom migracionom krizom od Drugog svetskog rata Evropa s nervozom čeka zasedanje Evropskog parlamenta zakazano za danas, na kojem bi predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker trebalo da predstavi plan o ravnomernoj raspodeli izbeglica s Bliskog istoka i Severne Afrike po zemljama-članicama Evropske unije.

    Stavovi lidera država na Starom kontinentu o ovom planu su različiti.    

    Izbeglice u Srbiji
    © Sputnik / Valentina Bulatović

    Planom je predviđeno da, po sistemu prinudnih kvota, zemlje Evropske unije prime oko 160.000 ljudi. Najviše izbeglica primile bi Nemačka (40.000) i Francuska (30.000), a najmanje Malta i Kipar (nešto više od 400 ljudi).

    Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je neophodno raspodeliti izbeglice po svim zemljama Evrope, ali je naglasila da tačan broj ljudi u svakoj od članica EU ne može da zavisi od „šeme proračuna, nego treba da se formira na osnovu životnih okolnosti“.

    „Treba utvrditi broj izbeglica, a zatim ih pošteno raspodeliti po zemljama-članicama Evropske unije“, rekla je kancelarka, nakon sastanka sa švedskim premijerom Stefanom Lovenom. Ona je dodala da šema prijema migranata u EU treba da bude transparentna.

    Premijer Švedske je rekao da veoma zabrinjava činjenica da je još mnogo zemalja koje pokušavaju da izbegnu svoje obaveze prema izbeglicama.

    Novom planu se, za sada, najglasnije protive Mađarska, Slovačka i Poljska, a konačnu odluku lideri članica doneće u oktobru, na Samitu EU u Briselu. 

    Direktorka Centra za proučavanje migracione politike Viktorija Ledenjova smatra da će novi plan za raspodelu izbeglica posvađati zemlje Evropske unije.

    Izbeglice
    © AFP 2020 / PHILIPPE HUGUEN /

    „Jedinstvena Evropa ne postoji. Postoje bogate, ali i siromašne zemlje, koje svakako nisu spremne da prime migrante. Novac iz evropskih fondova nije rešenje za ove države, time se samo zaobilazi suština problema. Migranti će i dalje stizati u Evropu, taj dotok se ne može zazustaviti zidovima, kvotama ili novcem“, naglašava Ledenjova.

    Ona objašnjava da problem treba sagledavati globalno i dodaje da dve i po hiljade migranata koje Brisel nameće pojedinim evropskim državama nije kraj.

    „Za pola godine ili za godinu dana EU će reći: primite još dve hiljade. I evropske zemlje će još odlučnije izražavati nezadovoljstvo, a to će uticati na odnose unutar EU. Mislim da su vlasti Mađarske, Češke, Slovačke pre svega zabrinute za budućnost Evrope. Ja novonastalu situaciju vidim kao globalnu evropsku krizu“, kaže Ledenjova.

    Ona dodaje da u Evropu ne stižu samo izbeglice nego i ekonomski migranti pod maskom izbeglica i upozorava da će ova velika seoba naroda uticati na društvenu, ekonomsku i demografsku situaciju u Evropi.

    „Mala je verovatnoća da će se migranti integrisati u evropsko društvo. Propast politike multikulturalizma najbolji je dokaz da se oni neće integrisati. Sada migranti smatraju da im Evropa nešto duguje, da je njena obaveza da ih hrani i čuva. Pritom će oni i dalje živeti od materijalne pomoći koju izdvaja EU. Postojeći sistem nikako ne doprinosi adaptaciji migranata na uslove u tuđoj zemlji“, uverena je sagovornica Sputnjika.

    Viktorija Ledenjova kaže da, naravno, među izbeglicama ima mnogo onih koji beže u Evropu od rata i žele da steknu obrazovanje kako bi mirno živeli i radili, ali da zabrinjavaju informacije da se među migrantima kriju i teroristi, zbog čega nije isključena mogućnost da novi talas migranata uveća broj kriminalnih aktivnosti u evropskim gradovima.

    Prema prognozama, ove godine će Sredozemnim morem doći oko 400.000 izbeglica, a naredne godine bi njihov broj mogao da bude i veći od 450.000, saopštio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.

    Tagovi:
    plan, Evropa, izbeglice, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga